Ja sam u komentarima i izneo pretpostavku da se na "uzvodnoj " fotogafiji sa kamionom-nalazi pristupnica za skelu. Sam uzdignuti ugao rampe i prisustvo broda za potiskivanje skele, je dovoljan razlog za sumnju. Sam drveni most kojeg su okupatori napravili je bio lake konstrukcije-za pešadiju, i na njega NISU smela vozila, a kamo li vojna tehnika !
To je išlo skelom ! Pitanje je KOLIKO je trajao takav most usled visokih vodostaja, ili pojave leda na Dunavu ???
Primetio sam da se strane-obale Dunava često pogrešno određuju u postovima.
Beogradska obala je DESNA a Pančevačka je LEVA obala. Dunava.
Smer toka reke određuje strane obala.
Tačno je da se betonski prilaz mostu nalazi sa Bg strane. Mada je dosta zasut, dva luka se i dalje vide ispod stajališta BG voza.
Моје мишљење је да је на Гајићевој фотографији навоз за скелу која се налазила узводно од моста. На овом плану из 1944. године она је јасно обележена:
и на том месту се 25. октобра 1944. године искрцао и у Београд дошао Јосип Броз Тито.
На снимцима направљеном током савезничког бомбардовања Београда види се та скела:
Имам још само једну недоумицу - да ли је скела прорадила касније у току рата, а да је у првобитној фази у априлу то ипак био импровизовани мост, због потреба ратне операције против Југославије (транспорт снага и материјала, плус заробљеника као што смо видели на претходним сликама). То ми је дилема јер на табли на првој слици се јасно види да пише немачка реч "Brucke" - Мост.
Ево још две слике које би требало да су снимљене у Београду, из Душановог серијала:
Ове би могле да делују као утовар аутомобила на скелу...
Ja sam u komentarima i izneo pretpostavku da se na "uzvodnoj " fotogafiji sa kamionom-nalazi pristupnica za skelu. Sam uzdignuti ugao rampe i prisustvo broda za potiskivanje skele, je dovoljan razlog za sumnju. Sam drveni most kojeg su okupatori napravili je bio lake konstrukcije-za pešadiju, i na njega NISU smela vozila, a kamo li vojna tehnika !
To je išlo skelom ! Pitanje je KOLIKO je trajao takav most usled visokih vodostaja, ili pojave leda na Dunavu ???
Primetio sam da se strane-obale Dunava često pogrešno određuju u postovima.
Beogradska obala je DESNA a Pančevačka je LEVA obala. Dunava.
Smer toka reke određuje strane obala.
Tačno je da se betonski prilaz mostu nalazi sa Bg strane. Mada je dosta zasut, dva luka se i dalje vide ispod stajališta BG voza.
Хммм... ја сам мислио на бетонску конструкцију на панчевачкој страни - лева обала Дунава. (види моје писаније #21623 од 10. маја - 2162 страна).
Мрзи ме да идем по вароши и купујем одећу. Ко ме зна, разумеће. Нема за Марка капа. Мислим, нема капе довољно великог броја. А тамо где има, ’оће да ме одмеравају погледом. Зато у Отвореном тржном центру на Новом Београду (бувља пијаца, мада од бува нема ни "б") знам две-три тезге где купујем само по броју. Људи ме знају, па ме понекад и телефоном зову кад добију оно што обично тражим.
И тако, пре око месец дана, кад није било ни појма о кијамету, одем ја да пазарим неки дукс. Пазарим и вратим се кући. Седох да прочитам новине, кад оћеш! Нема наочара. Е сад све испочетка: аутобус, трамвај... Успут пребирам по сећању, где ли сам могао да оставим наочаре. Биће да је то било код последње тезге. Скинуо сам цвикере, да бих пробао дукс. Па да, мора да су ту. Али ако нису, а немам резервних... Код окулисте, па код оптичара, па инвестиције... Пу, бем ти памет, што не пазим!.
Одем право тамо, а госпођа се смеје и вади наочаре из џепа од мантила. Паде ми камен са срца... Сад опет на трамвај. Стојим и чекам, онако обрадован што нећу да имам мука око набавке нових цвикера.
Ту около шетка се један малац. Мали, неухрањен, али мора да је већ у другом-трећем разреду основне. Стаде испред мене, баш близу, и погледа ме право у очи, некако одоздо:
- Чико, јел имаш неки динар?
Гледам га, није мусав ни прљав, вероватно није члан неке организације дечјих просјака. Највероватније га притерала беда или глад у породици.
Извадим паре из џепа, и онако задовољан што сам избегао проблеме с наочарима, одвојих све новчанице које сам имао испод монете од 500 динара и дадох му. Он узе, окрете се и полако одлазећи поче да шапуће, броји колико је добио. После неколико корака, стаде, окрете се и погледа ме у очи. Затим се врати. Стаде пред мене, исто онако као малопре, држећи паре развијене у лепезу као карте за играње. Гледајући одоздо, упита ме:
- А јел си вид’о кол’ко си ми дао? (У смислу: Да се ниси преварио, па ми дао више?)
Гледам. Видим да сам му дао 260 динара. Он подиже и пружи ми паре.
Посегох у џеп, извадих паре и додадох у "шпил" још 500 динара. Рекох:
- Нисам погрешио. Скупи те паре и добро чувај, неко ће ти украсти...
To je išlo skelom ! Pitanje je KOLIKO je trajao takav most usled visokih vodostaja, ili pojave leda na Dunavu ???
Primetio sam da se strane-obale Dunava često pogrešno određuju u postovima.
Beogradska obala je DESNA a Pančevačka je LEVA obala. Dunava.
Smer toka reke određuje strane obala.
Tačno je da se betonski prilaz mostu nalazi sa Bg strane. Mada je dosta zasut, dva luka se i dalje vide ispod stajališta BG voza.
Моје мишљење је да је на Гајићевој фотографији навоз за скелу која се налазила узводно од моста. На овом плану из 1944. године она је јасно обележена:
и на том месту се 25. октобра 1944. године искрцао и у Београд дошао Јосип Броз Тито.
На снимцима направљеном током савезничког бомбардовања Београда види се та скела:
Имам још само једну недоумицу - да ли је скела прорадила касније у току рата, а да је у првобитној фази у априлу то ипак био импровизовани мост, због потреба ратне операције против Југославије (транспорт снага и материјала, плус заробљеника као што смо видели на претходним сликама). То ми је дилема јер на табли на првој слици се јасно види да пише немачка реч "Brucke" - Мост.
Ево још две слике које би требало да су снимљене у Београду, из Душановог серијала:
Ове би могле да делују као утовар аутомобила на скелу...
п.с. сад сам видео Железничарев пост. Слажем се.
To je išlo skelom ! Pitanje je KOLIKO je trajao takav most usled visokih vodostaja, ili pojave leda na Dunavu ???
Primetio sam da se strane-obale Dunava često pogrešno određuju u postovima.
Beogradska obala je DESNA a Pančevačka je LEVA obala. Dunava.
Smer toka reke određuje strane obala.
Tačno je da se betonski prilaz mostu nalazi sa Bg strane. Mada je dosta zasut, dva luka se i dalje vide ispod stajališta BG voza.
Хммм... ја сам мислио на бетонску конструкцију на панчевачкој страни - лева обала Дунава. (види моје писаније #21623 од 10. маја - 2162 страна).
На овој слици скроз лево види се нешто што личи на понтонски мост преко Дунава:
а на овој Изногудовој се у првом плану лепо види и бело, ново Сајмиште. А тамо италијански павиљон у пуном сјају & под барјацима:
Део овог павиљона, са ове две улазне куле, постоји и данас, уколико се не варам..
Vukomane, ajde budi dobar, pa skeniraj i malo zanimljivog teksta iz ove knjige....
И тако, пре око месец дана, кад није било ни појма о кијамету, одем ја да пазарим неки дукс. Пазарим и вратим се кући. Седох да прочитам новине, кад оћеш! Нема наочара. Е сад све испочетка: аутобус, трамвај... Успут пребирам по сећању, где ли сам могао да оставим наочаре. Биће да је то било код последње тезге. Скинуо сам цвикере, да бих пробао дукс. Па да, мора да су ту. Али ако нису, а немам резервних... Код окулисте, па код оптичара, па инвестиције... Пу, бем ти памет, што не пазим!.
Одем право тамо, а госпођа се смеје и вади наочаре из џепа од мантила. Паде ми камен са срца... Сад опет на трамвај. Стојим и чекам, онако обрадован што нећу да имам мука око набавке нових цвикера.
Ту около шетка се један малац. Мали, неухрањен, али мора да је већ у другом-трећем разреду основне. Стаде испред мене, баш близу, и погледа ме право у очи, некако одоздо:
- Чико, јел имаш неки динар?
Гледам га, није мусав ни прљав, вероватно није члан неке организације дечјих просјака. Највероватније га притерала беда или глад у породици.
Извадим паре из џепа, и онако задовољан што сам избегао проблеме с наочарима, одвојих све новчанице које сам имао испод монете од 500 динара и дадох му. Он узе, окрете се и полако одлазећи поче да шапуће, броји колико је добио. После неколико корака, стаде, окрете се и погледа ме у очи. Затим се врати. Стаде пред мене, исто онако као малопре, држећи паре развијене у лепезу као карте за играње. Гледајући одоздо, упита ме:
- А јел си вид’о кол’ко си ми дао? (У смислу: Да се ниси преварио, па ми дао више?)
Гледам. Видим да сам му дао 260 динара. Он подиже и пружи ми паре.
Посегох у џеп, извадих паре и додадох у "шпил" још 500 динара. Рекох:
- Нисам погрешио. Скупи те паре и добро чувај, неко ће ти украсти...
Vukomane, ajde budi dobar, pa skeniraj i malo zanimljivog teksta iz ove knjige....
Evo, probam Dodaj.rs.
Фотографије су из ове књиге. Спремио сам неколико страница текста. Данас или сутра постављам.