"Мазнуто" са Фејсбука а бар за једну (ако не и обе) смео бих да се опкладим да је узета одавде.
Зима 1939/40. - Брод окован ледом на ушћу.
Зима 1930 и неке: трамвај на мосту краља Александра.
Ова приколица изгледа да има врата на обе стране. О томе би нам г. Дундо могао више речи (односно поновити јер мислим да је већ било говора о томе). Могао би и ЧКД али њега већ подуже не видим.
Tu skoro neko je podsetio na slogan " Lepše je sa kulturom"
Tu skoro neko je podsetio na slogan " Lepše je sa kulturom". Da se podsetimo nekih kulturnih dogadjaja u Beogradu iz davnih pedesetih i šezdesetih:
Autor: P. Dabović
Autori: Radomir Stevć Ras i Miloš Ćirić, 1952
Autor: Krajšek, 1957
Autor: Miloš Ćirić, 1963
Sve slike su pozajmljene iz kataloga izložbe u Galeriji Grafičkog kolektiva, juli 2009 sa nazivom "Izmedju straha i oduševljenja"
Г. Милош ЈУришић ми је послао знатно бољу стару фотографију (из колекције Владе Јаношева):
Каже да је обавештен да је ову зграду за браћу Ђорђевић пројектовао Никола Несторовић око 1900. године. Иначе, слика је из времена окупације у Првом светском рату, када је служила као болница или нешто слично (велики крст на зиду).
Prvu, malu, "ručnu pivaru" u Srbiji i to sa "kneževom dozvolom" podigao je 1839. Jovan Vajnhapela. Pivara se nalazila na ondašnjoj periferiji Beograda, iza konjičke kasarne, na zapadnom vračaru. Pivara se "zbog nedostatka kapitala" slabo razvijala, pa je "prelazila iz ruke u ruke raznih vlasnika" dok je na kraju nije kupio Jakov Bajloni.
Da li neko ima slike pivare Jpvana Vajnhapela, ili bar dobru kartu gde se vidi pivara. Na jednoj staroj karti iz tridesetih godina XIX veka ucrtana je Vajnhapelova suvača..
Извињавам се што сам одсуствовао.
Био сам мало да обиђем родитеље за викенд.
У повратку сам се живо сетио књиге из лектире за основну школу: Mato Lovrak „Vlak u snijegu“.
Све је било као у књизи, осим откопавања влака из снијега. Око 80 км сам прешао за око три сата (израчунајте просечну брзину). У купеу сам седео са плетеном капом на глави и јакном зашнираном до грла. Избегавали смо да причамо, да не губимо топлоту и да не правимо маглу у купеу.
Проверио сам, нисмо присуствовали снимању филма, све је било право, уживо!
Толико.
Сад идем мало да повратим енергију (подгрејана сармица), па ћу да се завијем у два ћебета и јорган, иако је у соби нормално топло.
Јесте у соби, али није топло у мојим костима!
Сутра ћу да прегледам шта сте поновили на форуму!
’Ку ноћ!
Зима 1930 и неке: трамвај на мосту краља Александра.
Ова приколица изгледа да има врата на обе стране. О томе би нам г. Дундо могао више речи (односно поновити јер мислим да је већ било говора о томе). Могао би и ЧКД али њега већ подуже не видим.
И мени се чини да смо о томе већ дискутовали, али не мари ништа, поновићемо. Можда ће да искрсне и нешто ново.
Све до 1948. или 1949. сви београдски трамваји (како моторна кола, тако и приколице) имали су врата са обе стране. Разлог за то био је у томе, што нису све линије имале окретнице већ су се завршавале „шлусом“ тј. „чеоно“. На таквим терминалима возач је прелазио на супротну платформу, код кратких кола трола се окретала, код дугих (са две троле) спуштала се једна и дизала друга, врата су се на једној страни затварала и отварала су се на другој. На „шлусевима“ линија са приколицама посао је био још већи. Ако је колосек био једнострук, на терминалу је постојала мимоилазница. Моторна кола су остављала приколицу на једном колосеку мимоилазнице, враћала су се другим колосеком и, у трећем потезу, прилазила су приколици с друге стране. Приличан маневар. Ако је колосек све до „шлуса“ био двострук, на самом терминалу су се оба колосека спајала и прелазила у један. Ту је, већ пре скретнице, чекала једна приколица. Долазећа моторна кола су се спајала са том приколицом, гурала су је испред себе преко скретнице на једноструки колосек, а у датом тренутку су застајала да се ослободе старе приколице. Та стара је онда чекала следећи трамвај.
Следеће линије су имале „шлусеве“: 1А на оба краја, 6 код „Цветка“, 9, 9А, 10 на оба краја, 12 на Дедињу, 13 и 14 на оба краја (14 је пред рат добила окретнице). Осим тога, било је и локалних (скраћених) линија, где су трамваји ишли само до неке успутне станице. Као што се види, било је пуно разлога за врата на обе стране.
Изузетак је чинио трамвај са гаражним бројем 36 који је израђен негде око 1938. године у радионицама ДТО у Београду. Он је саобраћао само на линији 1 (није подносио узбрдице).
Почетком педесетих година почело је у радионицама ГСП масовно затварање врата на једној страни и одстрањивање контролера и других уређаја за управљање са по једне платформе. Неко је сматрао да су трамваји тиме били обогаљени. Истовремено изграђене су окретнице на свим терминалима. Сви новонабављени трамваји имали су врата само са једне стране. Изузетак су чинили половни трамваји из Хагена (видели смо слике пре неколико дана), али мајстори су и на њима убрзо затворили врата на једној страни. Уосталом, ти трамваји нису дуго служили. Интересантно је узгред напоменути, да је други купац хагенских половних трамваја био Инсбрук. Ено их, још увек возе ти трамваји. Чувају и одржавају их. И нису затворили врата на другој страни да би за сваки случај имали кола која возе у оба смера.
Знам да је људима, који се не сећају старих трамваја, врло чудно кад на некој слици виде трамвај који вози „наопачке“, тј. врата му дошла на леву страну. Исто тако не могу да замисле терминал без окретнице. Окретница је синоним за терминал. Зато сам био овако опширан. Прилика да продискутујемо још нешто осим врата на „погрешној“ страни.
Р. Ѕ. Дивна слика са снегом на пустом мосту. Не сећам се да је била.
Da li je ovo 27 marta ulica (ili kako se vec danas zove)?
Ne bas, prelaz Dz.Vasingtona u Dusanovu (kod pijace).
Ovde sam se malo pogubio ... da li su ovo Terazije? Iz kog ugla?
Ovde sam se malo pogubio ... da li su ovo Terazije? Iz kog ugla?
Ovde sam se malo pogubio ... da li su ovo Terazije? Iz kog ugla?
Kolarceva, pogled ka Terazijama.
Зима 1939/40. - Брод окован ледом на ушћу.
Зима 1930 и неке: трамвај на мосту краља Александра.
Ова приколица изгледа да има врата на обе стране. О томе би нам г. Дундо могао више речи (односно поновити јер мислим да је већ било говора о томе). Могао би и ЧКД али њега већ подуже не видим.
Autor: Krajšek, 1957
Autor: Miloš Ćirić, 1963
Sve slike su pozajmljene iz kataloga izložbe u Galeriji Grafičkog kolektiva, juli 2009 sa nazivom "Izmedju straha i oduševljenja"
Г. Милош ЈУришић ми је послао знатно бољу стару фотографију (из колекције Владе Јаношева):
Каже да је обавештен да је ову зграду за браћу Ђорђевић пројектовао Никола Несторовић око 1900. године. Иначе, слика је из времена окупације у Првом светском рату, када је служила као болница или нешто слично (велики крст на зиду).
Игњат Бајлони
Живели!
RUČNA PIVARA JOVAN VAJNHAPELA
Prvu, malu, "ručnu pivaru" u Srbiji i to sa "kneževom dozvolom" podigao je 1839. Jovan Vajnhapela. Pivara se nalazila na ondašnjoj periferiji Beograda, iza konjičke kasarne, na zapadnom vračaru. Pivara se "zbog nedostatka kapitala" slabo razvijala, pa je "prelazila iz ruke u ruke raznih vlasnika" dok je na kraju nije kupio Jakov Bajloni.
Da li neko ima slike pivare Jpvana Vajnhapela, ili bar dobru kartu gde se vidi pivara. Na jednoj staroj karti iz tridesetih godina XIX veka ucrtana je Vajnhapelova suvača..
Био сам мало да обиђем родитеље за викенд.
У повратку сам се живо сетио књиге из лектире за основну школу: Mato Lovrak „Vlak u snijegu“.
Све је било као у књизи, осим откопавања влака из снијега. Око 80 км сам прешао за око три сата (израчунајте просечну брзину). У купеу сам седео са плетеном капом на глави и јакном зашнираном до грла. Избегавали смо да причамо, да не губимо топлоту и да не правимо маглу у купеу.
Проверио сам, нисмо присуствовали снимању филма, све је било право, уживо!
Толико.
Сад идем мало да повратим енергију (подгрејана сармица), па ћу да се завијем у два ћебета и јорган, иако је у соби нормално топло.
Јесте у соби, али није топло у мојим костима!
Сутра ћу да прегледам шта сте поновили на форуму!
’Ку ноћ!
Зима 1930 и неке: трамвај на мосту краља Александра.
Ова приколица изгледа да има врата на обе стране. О томе би нам г. Дундо могао више речи (односно поновити јер мислим да је већ било говора о томе). Могао би и ЧКД али њега већ подуже не видим.
Р. Ѕ. Дивна слика са снегом на пустом мосту. Не сећам се да је била.