MIlane, da li znaš da su "средњетехничку школу у којој су, под руководством Јосифа Букавца, наставници били већ афирмисани српски архитекти: Бранко Максимовић, Ђура Бајаловић, Бранко Крстић, Ива Здравковић." pre rata phađali Uroš Martinović.... MIlane, ajde uporedi ovaj nastavnmički kadart sa profesorskim i daj svoju ocenu
Uroš Martinović je projektovao Fontanu
«Фонтана» је први центар месне заједнице у Новом Београду и један од најранијих објеката ове врсте у Србији. Вредности овог дела могу се сагледати са више становишта. Са формалног становишта, троугласти облик објекта у складу је са обликом парцеле, а хексагонални модул, наглашен у крововима, као и у облику фонтане, у средишту композиције, битно доприноси њеној артикулацији, њеном оживљавању. У функционалном смислу, веома различити садржаји једног локалног градског центра, ресторан, самопослуга, биоскоп, окренути су према средишту као фокусној тачки, а само средиште, у облику довољно пространог атријума, широко је отворено према булевару, омогућавајући неометана сусретања и неограничене визуре.
Новобеоградска «Фонтана» несумњиво је међу оним објектима који привлаче пажњу, постају медијски занимљиви и брзо промовишу свога аутора, тежећи да се идентификују са читавим његовим опусом. Као и код глумаца, којима једна популарна телевизијска појава може да уништи до тада пажљиво стварани сложени идентитет, да га сведе на једну једину појаву, тако и код архитеката једно популарно дело («Фонтана», ТВ торањ на Авали, Дом културе у Пожешкој улици) може да потисне сва остала дела аутора у други план. У наведеним примерима популарност је стечена првенствено захваљујући хексагоналном модулу Ако је то очигледна срж Мартиновићеве «Фонтане», онда треба запазити да се само нешто касније хексагонална основа појављује у видиковцу ТВ торња на Авали (срушеног у НАТО бомбардовању), као и скоро читаву деценију касније у Дому културе на Бановом брду, чије су оштре форме запарале простор Пожешке улице. Од ових поређења не губи ни један од аутора, само се њихова дела смештају у реални историјски и културни простор. Зоран Маневић
Од Громанове фотографије одбацио сам део неба и део празне Велике пијаце (Студентског трга), и оставио део вароши на северној стани трга, око улица Краља Петра и Узун Миркове, до калемегданског парка, као и целу Београдску тврђаву. На тврђави је оно лево ваљда Пашин конак, у средини Сахат кула и, чини ми се, торањ цркве Ружице. За остало, нека свако напише шта препознаје, па после да све то обележимо на фотографији!
Ova poznata fotka (verov. snimljena s osmatracnice kapetan Misinog zavestanja) je uvek dobra - jedino toranj crkve Ruzice je malo [ rucno? ] 'izveden'! Nisam siguran da je crkva Rzica imala toranj oko 1876g. a crkva Sv. Petke ga nije imala sve do 30-tih godina XX v. grk
MIlane, da li znaš da su "средњетехничку школу у којој су, под руководством Јосифа Букавца, наставници били већ афирмисани српски архитекти: Бранко Максимовић, Ђура Бајаловић, Бранко Крстић, Ива Здравковић." pre rata phađali Uroš Martinović.... MIlane, ajde uporedi ovaj nastavnmički kadart sa profesorskim i daj svoju ocenu
Да, сасвим тачно. Урош Мартиновић ју је и ваљда, завршио пре рата. Непосредно пре и у току окупације радио је у Министарству грађевина и разрађивао планове за велику зграду Министарства грађевина у Немањиној улици бр. 9 (сада Суд - сама зграда преправљена у току најновије реконструкције са додатим потпуно неаутентичним детаљима, вероватно желећи да је направи "лепшом и старијом") аутора Гојка Тодића. Урош Мартиновић, по сопственим речима, цртао је оне гигантске стубове и капителе који обележавају архитектуру ове зграде.
Од других архитеката који су предавали у Средњетехничкој школи треба поменути и др. Драгомира Тадића (предратни успешни пројектант вила и стамбених зграда, док се после рата потпуно посветио црквеној архитектури и ту оставио неколико веома занимљивих креација), архитекту Миладина Прљевића, Дујама Гранића и још понеко име које памтимо махом по градитељској делатности у ужем центру града.
Поздрав свима вама који ме нисте уврстили на листу „игнорисаних корисника“, ред је да и сам нешто кажем јер имам део „кривице“ за пресељење већег дела ондашњег чланства форума на овај простор „Политикиног забавника“. Као што је јуче један од ветерана форума рекао, не постоји никакав договор бојкота овог форума (или бар ја не знам за тако нешто) од стране једног броја дуго присутних чланова, нити неко ново фејсбуколико место за окупљање „дезертера“. Мучно ми је препричавати моје виђење ове ситуације јер сам га већ више пута износио јавно на самом форуму а не само путем „завереничких“, „озлоглашених“ приватних порука (бар десет пута више приватних порука сам разменио са форумашима током оног мирнодопског рада форума него приликом ових „кризних“ ситуација), укратко, ствари су дошле довде пре свега због преовлађујуће летаргије доброћудног (већинског) дела чланства форума која је интерпретирана као подршка „реформама“ и сада сви преостали чланови уживају плодове те реформе и форум је ту где јесте. Сматрам да је дошло до тачке из које повратак на пређашње стање истински није могућ, моја главна порука овог писанија је да за било које људе и ствари које искрено волите (а важни су вам бар као овај форум), стално показујете да вам је до њих заиста стало јер се уздржаношћу то, очигледно, не постиже.
Свим вама добронамерним људима све најбоље желим, поздрав!
Поздрав свима вама који ме нисте уврстили на листу „игнорисаних корисника“, ред је да и сам нешто кажем јер имам део „кривице“ за пресељење већег дела ондашњег чланства форума на овај простор „Политикиног забавника“. Као што је јуче један од ветерана форума рекао, не постоји никакав договор бојкота овог форума (или бар ја не знам за тако нешто) од стране једног броја дуго присутних чланова, нити неко ново фејсбуколико место за окупљање „дезертера“. Мучно ми је препричавати моје виђење ове ситуације јер сам га већ више пута износио јавно на самом форуму а не само путем „завереничких“, „озлоглашених“ приватних порука (бар десет пута више приватних порука сам разменио са форумашима током оног мирнодопског рада форума него приликом ових „кризних“ ситуација), укратко, ствари су дошле довде пре свега због преовлађујуће летаргије доброћудног (већинског) дела чланства форума која је интерпретирана као подршка „реформама“ и сада сви преостали чланови уживају плодове те реформе и форум је ту где јесте. Сматрам да је дошло до тачке из које повратак на пређашње стање истински није могућ, моја главна порука овог писанија је да за било које људе и ствари које искрено волите (а важни су вам бар као овај форум), стално показујете да вам је до њих заиста стало јер се уздржаношћу то, очигледно, не постиже.
Свим вама добронамерним људима све најбоље желим, поздрав!
Kao samo takoreći "počasni" član ove teme foruma moram da se u svim detaljima pridružim nekrologu Slučajnog Šetača.
Preostali forumaši su dobili ono što su hteli: muzejski umrtvljenu atmosferu i sterilni stil "pristojnih ljudi" sa rečnikom koji niti miriše niti smrdi.
Čitavo obraćanje jedan drugome je poškropljeno farizejskom svetom vodicom obostranog divljenja i ljubavi sa floskulama...ah, "poštovani i dragi prijatelju gospodine X. Y!". I kada to još nije dovoljno, onda se do neizmoglosti kadi vlastitoj bradi pred oltarom intelektualizma. Kao da je intelektualnost jedina i najveća ljudska vrlina!
Nestali su sa foruma ljudi puni duha i humora, ljudi prepoznatljivi u njihovom stilu i pre svega puni života, živi ljudi!
Nije bio razlog rasprava o količini postova o Titu nego maligne i patološki zagrižljive insinuacije i uvrede jednog jedinog člana foruma.
O tome sam bio napisao post, ali sam ga "zbog mira" i na molbu jednog člana povukao. Ali, neki su sigurno taj post i pročitali.
Ostajem i dalje pri mojem mišljenju o malignosti toga člana foruma - i ako me neko uveri u suprotno, spreman sam da vratim moju diplomu mojem beogradskom fakultetu.
Saznajem da će odlepršali članovi uskoro razmatrati mogućnosti za otvaranje novog foruma na drugom serveru.
Zar zaista ne bi bilo dovoljno pametno da se ponovo suvereno vrate ovde?
Ni budućnost nije više to, šta je nekad bila! - Karl Valentin.
Uroš Martinović je projektovao Fontanu
«Фонтана» је први центар месне заједнице у Новом Београду и један од најранијих објеката ове врсте у Србији. Вредности овог дела могу се сагледати са више становишта. Са формалног становишта, троугласти облик објекта у складу је са обликом парцеле, а хексагонални модул, наглашен у крововима, као и у облику фонтане, у средишту композиције, битно доприноси њеној артикулацији, њеном оживљавању. У функционалном смислу, веома различити садржаји једног локалног градског центра, ресторан, самопослуга, биоскоп, окренути су према средишту као фокусној тачки, а само средиште, у облику довољно пространог атријума, широко је отворено према булевару, омогућавајући неометана сусретања и неограничене визуре.
Новобеоградска «Фонтана» несумњиво је међу оним објектима који привлаче пажњу, постају медијски занимљиви и брзо промовишу свога аутора, тежећи да се идентификују са читавим његовим опусом. Као и код глумаца, којима једна популарна телевизијска појава може да уништи до тада пажљиво стварани сложени идентитет, да га сведе на једну једину појаву, тако и код архитеката једно популарно дело («Фонтана», ТВ торањ на Авали, Дом културе у Пожешкој улици) може да потисне сва остала дела аутора у други план. У наведеним примерима популарност је стечена првенствено захваљујући хексагоналном модулу Ако је то очигледна срж Мартиновићеве «Фонтане», онда треба запазити да се само нешто касније хексагонална основа појављује у видиковцу ТВ торња на Авали (срушеног у НАТО бомбардовању), као и скоро читаву деценију касније у Дому културе на Бановом брду, чије су оштре форме запарале простор Пожешке улице. Од ових поређења не губи ни један од аутора, само се њихова дела смештају у реални историјски и културни простор. Зоран Маневић
Од Громанове фотографије одбацио сам део неба и део празне Велике пијаце (Студентског трга), и оставио део вароши на северној стани трга, око улица Краља Петра и Узун Миркове, до калемегданског парка, као и целу Београдску тврђаву. На тврђави је оно лево ваљда Пашин конак, у средини Сахат кула и, чини ми се, торањ цркве Ружице. За остало, нека свако напише шта препознаје, па после да све то обележимо на фотографији!
Ova poznata fotka (verov. snimljena s osmatracnice kapetan Misinog zavestanja) je uvek dobra - jedino toranj crkve Ruzice je malo [ rucno? ] 'izveden'! Nisam siguran da je crkva Rzica imala toranj oko 1876g. a crkva Sv. Petke ga nije imala sve do 30-tih godina XX v. grk
Да, сасвим тачно. Урош Мартиновић ју је и ваљда, завршио пре рата. Непосредно пре и у току окупације радио је у Министарству грађевина и разрађивао планове за велику зграду Министарства грађевина у Немањиној улици бр. 9 (сада Суд - сама зграда преправљена у току најновије реконструкције са додатим потпуно неаутентичним детаљима, вероватно желећи да је направи "лепшом и старијом") аутора Гојка Тодића. Урош Мартиновић, по сопственим речима, цртао је оне гигантске стубове и капителе који обележавају архитектуру ове зграде.
Од других архитеката који су предавали у Средњетехничкој школи треба поменути и др. Драгомира Тадића (предратни успешни пројектант вила и стамбених зграда, док се после рата потпуно посветио црквеној архитектури и ту оставио неколико веома занимљивих креација), архитекту Миладина Прљевића, Дујама Гранића и још понеко име које памтимо махом по градитељској делатности у ужем центру града.
Свим вама добронамерним људима све најбоље желим, поздрав!
Свим вама добронамерним људима све најбоље желим, поздрав!
Kao samo takoreći "počasni" član ove teme foruma moram da se u svim detaljima pridružim nekrologu Slučajnog Šetača.
Preostali forumaši su dobili ono što su hteli: muzejski umrtvljenu atmosferu i sterilni stil "pristojnih ljudi" sa rečnikom koji niti miriše niti smrdi.
Čitavo obraćanje jedan drugome je poškropljeno farizejskom svetom vodicom obostranog divljenja i ljubavi sa floskulama...ah, "poštovani i dragi prijatelju gospodine X. Y!". I kada to još nije dovoljno, onda se do neizmoglosti kadi vlastitoj bradi pred oltarom intelektualizma. Kao da je intelektualnost jedina i najveća ljudska vrlina!
Nestali su sa foruma ljudi puni duha i humora, ljudi prepoznatljivi u njihovom stilu i pre svega puni života, živi ljudi!
Nije bio razlog rasprava o količini postova o Titu nego maligne i patološki zagrižljive insinuacije i uvrede jednog jedinog člana foruma.
O tome sam bio napisao post, ali sam ga "zbog mira" i na molbu jednog člana povukao. Ali, neki su sigurno taj post i pročitali.
Ostajem i dalje pri mojem mišljenju o malignosti toga člana foruma - i ako me neko uveri u suprotno, spreman sam da vratim moju diplomu mojem beogradskom fakultetu.
Saznajem da će odlepršali članovi uskoro razmatrati mogućnosti za otvaranje novog foruma na drugom serveru.
Zar zaista ne bi bilo dovoljno pametno da se ponovo suvereno vrate ovde?