Павле Пап је био студент медицине, иначе члан ЦК КПЈ, стрељан 1941. од стране Италијана, а 1951. проглашен за народног хероја. У Википедији стоји све опширно.
Некадашња Римска улица у Београду носила је име Павла Папа од 1946. до 2004. године.
На полеђини фотографије пише: Олга, Вера и Драгослава на дан Јелениног венчања. Баш су се лепо средиле
На кући се види натпис - Антоније Н. Бачић, адвокат. Неко ће сигурно знати где је фотографија снимљена (ако неће да се јави, може и на ПМ, тајност загарантована ).
Први поштански вагон. Настао тако што су из путничког вагона избацили седишта и убацили поштански инвентар. Требало би да буде из 1884. Видите да се тада није дуж композицију ишло кроз ходник, већ около, овим „балконом“. Српска државна железница, дабоме!
Некада је пошта морала да иде! И кад је снег. Чим стане мећава - полети хеликоптер.
За Моникиног љубавника (ПСССТ да не чује његова супруга:).
Уф, умало да заборавим! Преузимање радио-телеграма у радио-телеграфској станици, изнад чијег улаза је писало РАДИО БЕОГРАД, у Кнез Михаиловој улици.
На полеђини фотографије пише: Олга, Вера и Драгослава на дан Јелениног венчања. Баш су се лепо средиле
На кући се види натпис - Антоније Н. Бачић, адвокат. Неко ће сигурно знати где је фотографија снимљена (ако неће да се јави, може и на ПМ, тајност загарантована ).
Da li si ovakve "mrezaste" bandere koriscene i za javnu rasvetu ili samo za kontaktne mreze?
Знам, господине Дундо.
Обрисао сам из другог разлога, и то сам написао у следећој реченици: „Онда сам стао... поново прочитао шта сам написао, и схватио да од тога нема леба.“ Само нек је здравља... Све ће проћи, као да није ни било.
Изгледа да људи преозбиљно гледају неке, у суштини, ефемерне ствари.
А толико је лепих и добрих људи и жена око нас. И, уместо да се њима посветимо, ми се бавимо...
Разумео сам ја Вас, господине Гаврило. Него подсетио сам се на кризне дане када смо се нас неколицина такорећи држали за руке, када смо, поред бројних проблема и брига, имали на врату и ограничење текстова на 2000 карактера. И онда смо се међусобно извештавали кад су „газде“ помало одвртале славину. Привидно ситан детаљ, за мене није тако ситан и памтим га.
На полеђини фотографије пише: Олга, Вера и Драгослава на дан Јелениног венчања. Баш су се лепо средиле
На кући се види натпис - Антоније Н. Бачић, адвокат. Неко ће сигурно знати где је фотографија снимљена (ако неће да се јави, може и на ПМ, тајност загарантована ).
Да ово можда нема везе са оцем нашег покојног глумца Љубише Бачића? Немам при руци Бачићеву биографију да бих могао да потврдим како му се звао отац и да ли је био адвокат, али се сећам да је глумац као места службовања свог оца наводио Ниш и Нишку бању.
Такође, сам Љубиша Бачић био је родом из Сокобање (1922.) па је и то нека могућност...
Ljubiša Bačić je rođen 1922. godine u Sokobanji. Do Drugog svetskog rata je živeo i učio školu u Nišu, a posle rata je studirao u Beogradu arhitekturu i istoriju umetnosti. Majka mu je bila Sokobanjčanka, Aleksandra Milić, kći sokobanjskog trgovca, bogataša, otac advokat, Antonije Bačić, iz Dalmacije, sa Korčule. Ljubiša Bačić, to je malo poznato javnosti, je rođen u dedovoj kući, po majci, u kojoj je danas smeštena Narodna biblioteka "Stevan Sremac", u Sokobanji.
Bavio se novinarstvom u listu "Pionir", u dečijoj redakciji Radio-Beograda. Od 1950. godine je uplovio u glumačke vode i glumom se bavio sve do kraja života. Bio je član nekoliko beogradskih pozorišta: Beogradske komedije, Beogradskog dramskog, Savremenog pozorišta i Ateljea 212. Ostvario je i nekoliko zapaženih uloga na TV ekranu, uglavnom komedije, a najmlađoj publici, sada već odraslim ljudima, je ostao u sećanju iz emisija "Na slovo, na slovo", "Hajde da rastemo" i lutkarskog serijala, u ulozi lava, "Laku noć deco", koja se prikazivala, na kanalima RTS-a, krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina.
Napisao je dve dramatizacije romana: "12 stolica" Iljfa i Petrova i "Zli dusi" F.M. Dostojevskog. Njegova komedija lakog žanra, "Majstori s mora", izvođena je u Beogradskoj komediji. Pisao je i za decu, a radove je objavljivao u "Pioniru" i na radiju. Pisao je pesme na dijalektu žitelja sokobanjske kotline i naroda Istočne Srbije, objavljene u zbirci "Stena gologlava", 1985. godine, kada je Ljubiša Bačić imao 63 godine.
Svakako da jedan od znamenitih Sokobanjaca zavređuje malo prostora na ovoj stranici sajta.
Ево и како данас изгледа библиотека Стеван Сремац у Сокобањи:
Вероватно мислите на проф др Исидора Папа.
Hvala za ispravku.
Вероватно мислите на проф др Исидора Папа.
Hvala za ispravku.
Павле Пап је био студент медицине, иначе члан ЦК КПЈ, стрељан 1941. од стране Италијана, а 1951. проглашен за народног хероја. У Википедији стоји све опширно.
Некадашња Римска улица у Београду носила је име Павла Папа од 1946. до 2004. године.
На полеђини фотографије пише: Олга, Вера и Драгослава на дан Јелениног венчања. Баш су се лепо средиле
).
На кући се види натпис - Антоније Н. Бачић, адвокат. Неко ће сигурно знати где је фотографија снимљена (ако неће да се јави, може и на ПМ, тајност загарантована
Некада је пошта морала да иде! И кад је снег. Чим стане мећава - полети хеликоптер.
За Моникиног љубавника (ПСССТ да не чује његова супруга:).
Уф, умало да заборавим! Преузимање радио-телеграма у радио-телеграфској станици, изнад чијег улаза је писало РАДИО БЕОГРАД, у Кнез Михаиловој улици.
На полеђини фотографије пише: Олга, Вера и Драгослава на дан Јелениног венчања. Баш су се лепо средиле
).
На кући се види натпис - Антоније Н. Бачић, адвокат. Неко ће сигурно знати где је фотографија снимљена (ако неће да се јави, може и на ПМ, тајност загарантована
Da li si ovakve "mrezaste" bandere koriscene i za javnu rasvetu ili samo za kontaktne mreze?
Знам, господине Дундо.
Обрисао сам из другог разлога, и то сам написао у следећој реченици:
„Онда сам стао... поново прочитао шта сам написао, и схватио да од тога нема леба.“
Само нек је здравља... Све ће проћи, као да није ни било.
Изгледа да људи преозбиљно гледају неке, у суштини, ефемерне ствари.
А толико је лепих и добрих људи и жена око нас. И, уместо да се њима посветимо, ми се бавимо...
Разумео сам ја Вас, господине Гаврило. Него подсетио сам се на кризне дане када смо се нас неколицина такорећи држали за руке, када смо, поред бројних проблема и брига, имали на врату и ограничење текстова на 2000 карактера. И онда смо се међусобно извештавали кад су „газде“ помало одвртале славину. Привидно ситан детаљ, за мене није тако ситан и памтим га.
На полеђини фотографије пише: Олга, Вера и Драгослава на дан Јелениног венчања. Баш су се лепо средиле
).
На кући се види натпис - Антоније Н. Бачић, адвокат. Неко ће сигурно знати где је фотографија снимљена (ако неће да се јави, може и на ПМ, тајност загарантована
Да ово можда нема везе са оцем нашег покојног глумца Љубише Бачића? Немам при руци Бачићеву биографију да бих могао да потврдим како му се звао отац и да ли је био адвокат, али се сећам да је глумац као места службовања свог оца наводио Ниш и Нишку бању.
Такође, сам Љубиша Бачић био је родом из Сокобање (1922.) па је и то нека могућност...
Урааааа... ево, пронађох:
http://www.sokobanja.com/zanimljivosti/legende-i-price-iz-naroda/price/starac
LJUBIŠA BAČIĆ
Ljubiša Bačić je rođen 1922. godine u Sokobanji. Do Drugog svetskog rata je živeo i učio školu u Nišu, a posle rata je studirao u Beogradu arhitekturu i istoriju umetnosti.
Majka mu je bila Sokobanjčanka, Aleksandra Milić, kći sokobanjskog trgovca, bogataša, otac advokat, Antonije Bačić, iz Dalmacije, sa Korčule. Ljubiša Bačić, to je malo poznato javnosti, je rođen u dedovoj kući, po majci, u kojoj je danas smeštena Narodna biblioteka "Stevan Sremac", u Sokobanji.
Bavio se novinarstvom u listu "Pionir", u dečijoj redakciji Radio-Beograda. Od 1950. godine je uplovio u glumačke vode i glumom se bavio sve do kraja života. Bio je član nekoliko beogradskih pozorišta: Beogradske komedije, Beogradskog dramskog, Savremenog pozorišta i Ateljea 212. Ostvario je i nekoliko zapaženih uloga na TV ekranu, uglavnom komedije, a najmlađoj publici, sada već odraslim ljudima, je ostao u sećanju iz emisija "Na slovo, na slovo", "Hajde da rastemo" i lutkarskog serijala, u ulozi lava, "Laku noć deco", koja se prikazivala, na kanalima RTS-a, krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina.
Napisao je dve dramatizacije romana: "12 stolica" Iljfa i Petrova i "Zli dusi" F.M. Dostojevskog. Njegova komedija lakog žanra, "Majstori s mora", izvođena je u Beogradskoj komediji. Pisao je i za decu, a radove je objavljivao u "Pioniru" i na radiju. Pisao je pesme na dijalektu žitelja sokobanjske kotline i naroda Istočne Srbije, objavljene u zbirci "Stena gologlava", 1985. godine, kada je Ljubiša Bačić imao 63 godine.
Svakako da jedan od znamenitih Sokobanjaca zavređuje malo prostora na ovoj stranici sajta.
Ево и како данас изгледа библиотека Стеван Сремац у Сокобањи:
http://tinyurl.com/7n83m49
Да ли је то иста кућа као на слици - не знам.