Која је ово кућа? Можда Пашин конак / ђенералштаб у Горњем граду? Не сећам се оваквих лучно завршених прозора...
Да ли је то ова зграда?
Sudeći po prozorima sa strane to je sigurno ta zgrada. Ostaje pitanje da li jse sa prednje strane (na donjoj slici vidimo zadnju) prozori bili drugačiji. Ili je u nekom trenutku prepravljana, mada bi to bilo stvarno čudno.
Ne bih rekao po prozorima, ova dva prozora sa lukom su mnogo bliza nego na donjoj slici.
То је сасвим јасно. Но бочна фасада је толико слична (облик прозора и украса око њих, размак, па чак и олук по средини!) да сам се упитао да ли је ова зграда имала два различита лица. Ево, сада сам претурао по сликама и потврдио ту теорију, распоред прозора јесте био потпуно другачији спреда и одпозади. Ово јесте Пашин конак али сликан са северно-северозападног угла.
Nije Beograda, al su beograđani u Parizu. Ovu su naši slikari u Parizu. Obratite pažnju na egzistencinalistički look. A sada zadatak za sve; da li prepoznajete likove sa ove slike. Svu su oni danas poznati slikari. Tu su Bata Mihajlović, Omčikus, Vera, Kosa....
Bonjour, Monsieur Français quarante-cinq cinquante-quatre!
Изненађење је више него успело. Merci! Merci!
Дуго су ме запослиле ове две фотографије (зато нисам одмах реаговао). Хтео сам да прокљувим сваки детаљ, поредио сам са старим сликама и сателитским снимцима. И, на крају, нисам могао да се добро снађем; доста је промењено.
Некадашњу штабску зграду (1) одмах сам познао, иако су је обојили као лицидарско срце. Захваљујући томе тренутно сам знао о чему се ради на сликама, али што сам даље гледао, бивало ми је све непознатије.
„Темпл“ (2), иако и он „наварбан“, је једна од старијих зграда. Никад нисам сазнао шта је било у њему. Претпостављам да је то била касарна за војнике који су радили у Гардијском дому и још неким техничким службама. Бар је требало да се та касарна налазила отприлике на том месту.
И зграда (3) десно од „темпла“ ми по својој архитектури личи на предратне гардијске објекте. Међутим, на том месту се налазила вила команданта гарде. Ова зграда на све личи, само не на вилу и не верујем да би, рецимо, Петар Живковић пристао да станује у њој. Можда вила више не постоји, а можда је потпуно зарасла у зеленило.
Рекао бих да је од некадашњих зграда са официрским становима остала још само једна (4). Остале три (са становима у поткровљу) вероватно су новијег датума. Међутим, од две зграде које су биле окренуте ан фас према парку, постоје још само темељи, који се на сателитском снимку јасно виде на платоу (5). Нису ли, можда, светски професори демократије и њих срушили 1999. године, кад су се острвили на коњичке касарне, па за мало да сруше и Милошев конак?
Нејасна ми је „ћенифа“ (6) у парку. Није, ваљда, то остатак од некадашњег лепог музичког павиљона?
Ново и свеже делује грађевина (7) у облику неког етно-хотела. Као да је на Опленцу а не у Топчидеру.
А она боранија у задњем плану — сад је видиш сад је не видиш. Објекти који могу да се обришу гумом и док се окренеш, стојe већ новe чатрљe.
Nušićeva 25, nasrt fasade, arh. Aleksandar Đorđević, 1922.
Pogled na zgradu iz Majke Jevrosime, photo by Racsian
Sjajan crtež fasade (akvatinta),kažu da je na zapadu predstavka fasada
ovim i sličnim tehnikama ponovo u trendu.
3D modeliranje(kompjuterski) je sterilna varijanta,opasna jer često vodi u pogrešne -nestvarne percepcije.Danas se i ovom vrstom modeliranja (3D),
bave sve češće ljudi koji nisu iz struke arhitekata i građevinaca,što je apsurd
i dovodi u zabludu suštinu ovog načina izražavanja.
Biti arhitekta je nekada značilo jednako, biti crtač,slikar...
Београд 1915-1918
Која је ово кућа? Можда Пашин конак / ђенералштаб у Горњем граду? Не сећам се оваквих лучно завршених прозора...
Да ли је то ова зграда?
Sudeći po prozorima sa strane to je sigurno ta zgrada. Ostaje pitanje da li jse sa prednje strane (na donjoj slici vidimo zadnju) prozori bili drugačiji. Ili je u nekom trenutku prepravljana, mada bi to bilo stvarno čudno.
Ne bih rekao po prozorima, ova dva prozora sa lukom su mnogo bliza nego na donjoj slici.
То је сасвим јасно. Но бочна фасада је толико слична (облик прозора и украса око њих, размак, па чак и олук по средини!) да сам се упитао да ли је ова зграда имала два различита лица. Ево, сада сам претурао по сликама и потврдио ту теорију, распоред прозора јесте био потпуно другачији спреда и одпозади. Ово јесте Пашин конак али сликан са северно-северозападног угла.
POZDRAV SVIMA, ALI MALO VAS IMA.........
3. decembar 1967.
Crvena zvezda - Rijeka 2:0
Покушавам да се присетим зашто играчи Црвене Звезде носе црни флор на левој руци али ми не полази за руком.
Zbog smrti Dejana Bekica, fudbalera Crvene zvezde rodjenog 1944.
3. decembar 1967.
Crvena zvezda - Rijeka 2:0
Покушавам да се присетим зашто играчи Црвене Звезде носе црни флор на левој руци али ми не полази за руком.
Zbog smrti Dejana Bekica, fudbalera Crvene zvezde rodjenog 1944.
Изненађење је више него успело. Merci! Merci!
Дуго су ме запослиле ове две фотографије (зато нисам одмах реаговао). Хтео сам да прокљувим сваки детаљ, поредио сам са старим сликама и сателитским снимцима. И, на крају, нисам могао да се добро снађем; доста је промењено.
Некадашњу штабску зграду (1) одмах сам познао, иако су је обојили као лицидарско срце. Захваљујући томе тренутно сам знао о чему се ради на сликама, али што сам даље гледао, бивало ми је све непознатије.
„Темпл“ (2), иако и он „наварбан“, је једна од старијих зграда. Никад нисам сазнао шта је било у њему. Претпостављам да је то била касарна за војнике који су радили у Гардијском дому и још неким техничким службама. Бар је требало да се та касарна налазила отприлике на том месту.
И зграда (3) десно од „темпла“ ми по својој архитектури личи на предратне гардијске објекте. Међутим, на том месту се налазила вила команданта гарде. Ова зграда на све личи, само не на вилу и не верујем да би, рецимо, Петар Живковић пристао да станује у њој. Можда вила више не постоји, а можда је потпуно зарасла у зеленило.
Рекао бих да је од некадашњих зграда са официрским становима остала још само једна (4). Остале три (са становима у поткровљу) вероватно су новијег датума. Међутим, од две зграде које су биле окренуте ан фас према парку, постоје још само темељи, који се на сателитском снимку јасно виде на платоу (5). Нису ли, можда, светски професори демократије и њих срушили 1999. године, кад су се острвили на коњичке касарне, па за мало да сруше и Милошев конак?
Нејасна ми је „ћенифа“ (6) у парку. Није, ваљда, то остатак од некадашњег лепог музичког павиљона?
Ново и свеже делује грађевина (7) у облику неког етно-хотела. Као да је на Опленцу а не у Топчидеру.
А она боранија у задњем плану — сад је видиш сад је не видиш. Објекти који могу да се обришу гумом и док се окренеш, стојe већ новe чатрљe.
Pogled na zgradu iz Majke Jevrosime, photo by Racsian
ovim i sličnim tehnikama ponovo u trendu.
3D modeliranje(kompjuterski) je sterilna varijanta,opasna jer često vodi u pogrešne -nestvarne percepcije.Danas se i ovom vrstom modeliranja (3D),
bave sve češće ljudi koji nisu iz struke arhitekata i građevinaca,što je apsurd
i dovodi u zabludu suštinu ovog načina izražavanja.
Biti arhitekta je nekada značilo jednako, biti crtač,slikar...