A  druga  fotografija  predstavlja  neku vrstu  preteče  MULTICAR  vozila 1914 godine.
 Služilo  je  za  snabdevanje  trupa Austro-ugarske vojske, a  mogao  se  kretati   po  šinama, ali  uz  promenu točkova  ,
i  po putevima..    Pravi  drumsko-šinski  traktor !

Postoji  mogućnost  da  se  neka ovakva  umotvorina  kretala  i oko Beograda 1914-15...

 Interesantno je  IME  AUTORA ove  skalamerije  ???  Proizvedeno u pogonima Škoda.
 Ime  g. inžinjera  je  veoma poznato  u  svetu  automobilizma.      To   je .............

Госн Дундо, бојим се да вам не могу помоћи.
Албуми које је Душан куповао на аукцијама обично носе назив „Србија 1941-1945“, или „Балкан 1941-1945“. Само на понекој фотографији стоји натпис на полеђини, ако је појединачно купљена. Ако су у албумима, фотографије су залепљене, и ризично је одлепљивати их да би се евентуално утврдили ближи подаци. На страницама албума, испод слике, обично је исписан само назив места (ако је уопште написан, јер су фотографи понекад снимали места у пролазу), јер нема простора за неки детаљнији опис.
Ако Душан буде ово гледао, можда ће моћи да пружи неки ближи податак...

Душан је из албума за постовање бирао фотографије места, догађаја. Оно што је значајно.
Ових дана из тих албума ја бирам неке интимније слике. Ликове људи, или куће, ентеријере, који обично нису битни за проучавање историје...

Александра Бановић – „Београд 1930–2009”

Његово краљевско величанство Александар Први Карађорђевић је свог ратног друга из Првог светског рата, Петра Т Стојчиће из села Багрдана, одликовао Албанском споменицом.
Неки Петров чукунунук је закључио да му све то прави лом по кући и одлучио је да свога чукундеду прода на иБеју...



Исто се догодило и са овим питомцем Краљевске војне академије:

Вукоману много хвала на страницама из књиге које се тичу Балканске улице. Нарочито ме је обрадовала стара слика зграде у броју 21 где сам некад становала. Нажалост (а то нема везе са Вукоманом) у књизи се поткрала грешка. Зграда Југела, Балканска 13-15 је зидана шездесетих - то ће надлежни тачно знати. Мој отац је радио у Југелу и увек смо га зезали да му треба пет минута од кревета до канцеларије. Ако се добро сећам зграда је постојала 1964. године. Из Балканске смо се одселили 1969. године.

Опет смо у истој раскрсници. Раније смо поглед померали од Славије па низ Ресавску, а сада гледамо према Теразијама и корачамо  уназад, према Славији. Десно је Ристићева кућа, а лево је зграда на чијем месту је данас Београђанка.