"Дима и ја ручамо код Земунског моста... Београд 1934" (полеђина ове слике)
Мала исправка:
Дима и его начальникь...
Дима и његов претпостављени за време оброка...
А тај господин није био Рус :smile:
Корисниче, немој да ти ово пређе у навику јер ћу да те игноришем :bigsmile:
да ли имате можда мало бољу резолуцију ове фотографије? (покушавам да одгонетнем које се куће тачно виде у другом плану)
Драги пријатељу ММиловане, ова слика је на ImageShack у величини 3065х1813 пиксела² што би одговарало 600 dpi. Ја сам је у форумском софтверу смањио на разумну величину да би могла цела да се види „из једног цуга“. Линк је
Видео сам госн Дундо! А видео сам и текуће радове Саобраћајне секције. Свака вам част, пријатељи.
А тако сте елегантно отпочели тему господине Јовичићу! Са поштанским ковчежићем на железничкој станици. Још да је испред станице стајао трамвај или неколико таксија, била би ту цела Саобраћајна секција.
А ја сам се нешто успавао, пошто сам прошле ноћи имао проблема са сном. И баш се обрадовах, када укључих рачунар.
Драги господине Гаврило,
Саобраћај има пуно дражи, чак и кад је без точкова. Није чудо што нас привлачи већ од малих ногу. Само неколико година касније мама ми је купила „Дечију пошту“, моју најомиљенију игру. И још кад ми је тата купио црно јастуче за печат, које је мирисало скоро исто као оно на правој пошти, мојој срећи није било краја. Морам да додам и одам још један детаљ из „интимне историје“. Од лима празних конзерви направио сам поштанско сандуче. Украо сам од тате мало минијума и премазао то сандуче. Било је црвено, скоро као право. Сад знате зашто сандуче.
Хвала Вама, господине Гаврило. После ове кратке паузе осећам се богатијим. Пре свега, боље сам упознао Вас, господине Гаврило, што ми је јако драго. Сазнао сам још и колико има добрих у златних људи међу нама.
"Дима и ја ручамо код Земунског моста... Београд 1934" (полеђина ове слике)
Мала исправка:
Дима и его начальникь...
Дима и његов претпостављени за време оброка...
А тај господин није био Рус :smile:
Корисниче, немој да ти ово пређе у навику јер ћу да те игноришем :bigsmile:
Поштовани пријатељу,
да ли имате можда мало бољу резолуцију ове фотографије? (покушавам да одгонетнем које се куће тачно виде у другом плану)
Драги пријатељу ММиловане, ова слика је на ImageShack у величини 3065х1813 пиксела² што би одговарало 600 dpi. Ја сам је у форумском софтверу смањио на разумну величину да би могла цела да се види „из једног цуга“. Линк је
http://img42.imageshack.us/img42/2355/sj0171.jpg
Нисам сигуран да ће много да Вам помогне: није довољно оштра.
Foto D. Jeremić
Da pomognem zainteresovanima za Bg. stanice (železničke).
1937 sa druge strane
Мајор Гавриловић са војницима на Дунавском кеју
Гавриловић пре Другог светског рата и након повратка из заробљеништва, односно непосредно пред смрт
А тако сте елегантно отпочели тему господине Јовичићу! Са поштанским ковчежићем на железничкој станици. Још да је испред станице стајао трамвај или неколико таксија, била би ту цела Саобраћајна секција.
А ја сам се нешто успавао, пошто сам прошле ноћи имао проблема са сном. И баш се обрадовах, када укључих рачунар.
Драги господине Гаврило,
Саобраћај има пуно дражи, чак и кад је без точкова. Није чудо што нас привлачи већ од малих ногу. Само неколико година касније мама ми је купила „Дечију пошту“, моју најомиљенију игру. И још кад ми је тата купио црно јастуче за печат, које је мирисало скоро исто као оно на правој пошти, мојој срећи није било краја. Морам да додам и одам још један детаљ из „интимне историје“. Од лима празних конзерви направио сам поштанско сандуче. Украо сам од тате мало минијума и премазао то сандуче. Било је црвено, скоро као право. Сад знате зашто сандуче.
Хвала Вама, господине Гаврило. После ове кратке паузе осећам се богатијим. Пре свега, боље сам упознао Вас, господине Гаврило, што ми је јако драго. Сазнао сам још и колико има добрих у златних људи међу нама.