Neki Beograđani se, navodno, sećaju ostataka jednog aviona koji se srušio na zgradu Vojne akademije tokom Aprilskog rata.
Opet - navodno - iz krova zgrade je virio rep tog aviona koji se mogao videti nekoliko dana.
Поштовани господине Рељо, није ми познато да се 6. априла 1941. срушио неки авион на бившу зграду Војне академије. Својим очима видео сам остатке само једног обореног немачког авиона и то у Табановачкој улици. Причало се да су оборени још неки авиони, али ја то нисам видео
.
Наравно, нисам ишао по граду ни одмах после бомбардовања ни одмах по уласку Немаца. Постоји могућност да су остаци тог авиона брзо уклоњени. Ипак, изненадило би ме да је олупина авиона са крова уклоњена за неколико дана, а она на средини Табановачке улице (на тлу) лежала недељама, можда и пар месеци.
Интересантно је да нико није фотографисао реп тог авиона на Академији.
Razgovor od kojeg je sve počelo se i vodio oko starih fotografija i albuma iz tog tragičnog perioda.
Na moj komentar da sam video stotine nemačkih fotografija iz prvih dana okupacije, a da sam do sada video samo jednu na kojoj se vidi npr. spaljena zgrada Narodne biblioteke, moj sagovornik je spomenuo tu priču, kao i da još uvek niko nije video fotografiju koja bi to potvrdila.
Pitao sam Vas zato što sam pomislio da Vi možda znate nešto više o tome. Da se to zaista tako i desilo, našao bi se neko ko bi fotografisao tako neobičan prizor.
Pozdrav iz Geteborga!
Imam jedno pitanje za vas "gradjank", u vezi sa vasim komentarom o knjizi Slavke Mihajlovic, "Oblaci nad gradom". Potrebno nam je da znamo da li je nana u knjizi oceva ili majcina majka. To nam je potrebno zbog prevoda na svedski jezik.
Unapred zahvalan, Nenad
Чини ми се да ћете морати да то сами закључите из контекста у причи.
Некада се у Србији под називом нана подразумевала мајка, мама, одмила, у тепању. То је остало до данас у народним песмама. (Рекла нана да ми даш... Лепе ли су, нано, Гружанке девојке, итд).
У Босни је, чини ми се и раније, наном сматрана баба, бака, било оца, било мајке. Дакле, синоним за бабу.
У новије време, после Другог светског рата, и у Србији деца тепају баки „нано“, такође без обзира да ли је очева или мајчина мајка. То је овде постало „мода“, јер је назив „баба“ постао помало пежоративан, као ознака за старицу, а жене никада нису желеле да их сматрају старим.
Ја сам своју бабу звао - нано!
Допуна: и ја сам своју баку звао "нана" а њену мајку (моју прабабу) мој отац, његова браћа и сестре (дакле њихову баку) они су звали "старамајка" (баш тако су изговарали, као једну реч). Ах, да! Нешто ми као кроз маглу из дубине сећања долази па нисам сигуран у то: да ли је "нана" означавало и дојиљу, жену која доји дете ако мајка нема довољно млека?
Исечак из Српског електронског речника Института за српски језик САНУ (препис речника Матице српске и САНУ).
У речнику се наводи и значење речи нана у ботаници (у разним варијантама), углавном као метвица (такође у разним варијантама), али у то нећемо да улазимо. Знамо сви да смо пили нану кад нас је болела тиба.
Поглед са Бежанијске косе, 1929. године.
Види се друм за Бежанију (данас крај улице Тошин бунар), две од три зграде војног дела аеродрома за смештај ваздухопловаца, велики монтажни хангар типа Ц на свом првобитном месту,
лево је и ниска зграда - пријавница и прва зграда техничке војне радионице.
Војник стоји на Бежанијској коси, изнад будуће ондашње "Стражевице" - подземне команде ЈКРВ (улаз у подземну команду је десно ван слике).
Пријавница и зграда иза ње постоје и данас. Пријавница је клуб Талија, а касарна је данас зграда Инекс-укуса.
У даљини је будући Нови Београд (тада Бежанијске ширине), још даље Београд кога више нема.
Поздрав, Аеропут!
"A man is not old until regrets take the place of dreams." - John Barrymore
Pozdrav iz Geteborga!
Imam jedno pitanje za vas "gradjank", u vezi sa vasim komentarom o knjizi Slavke Mihajlovic, "Oblaci nad gradom". Potrebno nam je da znamo da li je nana u knjizi oceva ili majcina majka. To nam je potrebno zbog prevoda na svedski jezik.
Unapred zahvalan,
Nenad
Morao bih da procitam ponovo "Oblake nad gradom" Dr Slavke (procitao tu knjizicu pre jedno 15-20 god.). Ja je naravno i dalje imam i mogu vam je dati na koriscenje ako je neophodno. Ne secam se, na prvi pokusaj, "nane" iz knjige. Morao bih , kazem, da je ponovo procitam. Zelite li to? [ ili da vam pozajmim knjigu pa da se sami informisete]. grk ("gradjank")
Za sada nisam uspeo da pronađem podatak gde se nalazio generalštab do 1915, ali zato nabasah na već postavljane fotografije italijanskog poslanstva od pre rata (sa prezentacije Instituto Luce).
koja se tada, kakve li koincidencije, nalazila u Birčaninavoj, kao i danas
Opet - navodno - iz krova zgrade je virio rep tog aviona koji se mogao videti nekoliko dana.
Поштовани господине Рељо, није ми познато да се 6. априла 1941. срушио неки авион на бившу зграду Војне академије. Својим очима видео сам остатке само једног обореног немачког авиона и то у Табановачкој улици. Причало се да су оборени још неки авиони, али ја то нисам видео
.Наравно, нисам ишао по граду ни одмах после бомбардовања ни одмах по уласку Немаца. Постоји могућност да су остаци тог авиона брзо уклоњени. Ипак, изненадило би ме да је олупина авиона са крова уклоњена за неколико дана, а она на средини Табановачке улице (на тлу) лежала недељама, можда и пар месеци.
Интересантно је да нико није фотографисао реп тог авиона на Академији.
Razgovor od kojeg je sve počelo se i vodio oko starih fotografija i albuma iz tog tragičnog perioda.
Na moj komentar da sam video stotine nemačkih fotografija iz prvih dana okupacije, a da sam do sada video samo jednu na kojoj se vidi npr. spaljena zgrada Narodne biblioteke, moj sagovornik je spomenuo tu priču, kao i da još uvek niko nije video fotografiju koja bi to potvrdila.
Pitao sam Vas zato što sam pomislio da Vi možda znate nešto više o tome. Da se to zaista tako i desilo, našao bi se neko ko bi fotografisao tako neobičan prizor.
Imam jedno pitanje za vas "gradjank", u vezi sa vasim komentarom o knjizi Slavke Mihajlovic, "Oblaci nad gradom". Potrebno nam je da znamo da li je nana u knjizi oceva ili majcina majka. To nam je potrebno zbog prevoda na svedski jezik.
Unapred zahvalan, Nenad
Чини ми се да ћете морати да то сами закључите из контекста у причи.
Некада се у Србији под називом нана подразумевала мајка, мама, одмила, у тепању. То је остало до данас у народним песмама. (Рекла нана да ми даш... Лепе ли су, нано, Гружанке девојке, итд).
У Босни је, чини ми се и раније, наном сматрана баба, бака, било оца, било мајке. Дакле, синоним за бабу.
У новије време, после Другог светског рата, и у Србији деца тепају баки „нано“, такође без обзира да ли је очева или мајчина мајка. То је овде постало „мода“, јер је назив „баба“ постао помало пежоративан, као ознака за старицу, а жене никада нису желеле да их сматрају старим.
Ја сам своју бабу звао - нано!
Допуна: и ја сам своју баку звао "нана" а њену мајку (моју прабабу) мој отац, његова браћа и сестре (дакле њихову баку) они су звали "старамајка" (баш тако су изговарали, као једну реч). Ах, да! Нешто ми као кроз маглу из дубине сећања долази па нисам сигуран у то: да ли је "нана" означавало и дојиљу, жену која доји дете ако мајка нема довољно млека?
Допуна: и ја сам своју баку звао "нана" . . .
Исечак из Српског електронског речника Института за српски језик САНУ (препис речника Матице српске и САНУ).
У речнику се наводи и значење речи нана у ботаници (у разним варијантама), углавном као метвица (такође у разним варијантама), али у то нећемо да улазимо. Знамо сви да смо пили нану кад нас је болела тиба.
Види се друм за Бежанију (данас крај улице Тошин бунар), две од три зграде војног дела аеродрома за смештај ваздухопловаца, велики монтажни хангар типа Ц на свом првобитном месту,
лево је и ниска зграда - пријавница и прва зграда техничке војне радионице.
Војник стоји на Бежанијској коси, изнад будуће ондашње "Стражевице" - подземне команде ЈКРВ (улаз у подземну команду је десно ван слике).
Пријавница и зграда иза ње постоје и данас. Пријавница је клуб Талија, а касарна је данас зграда Инекс-укуса.
У даљини је будући Нови Београд (тада Бежанијске ширине), још даље Београд кога више нема.
Поздрав, Аеропут!
Imam jedno pitanje za vas "gradjank", u vezi sa vasim komentarom o knjizi Slavke Mihajlovic, "Oblaci nad gradom". Potrebno nam je da znamo da li je nana u knjizi oceva ili majcina majka. To nam je potrebno zbog prevoda na svedski jezik.
Unapred zahvalan,
Nenad
Morao bih da procitam ponovo "Oblake nad gradom" Dr Slavke (procitao tu knjizicu pre jedno 15-20 god.). Ja je naravno i dalje imam i mogu vam je dati na koriscenje ako je neophodno. Ne secam se, na prvi pokusaj, "nane" iz knjige. Morao bih , kazem, da je ponovo procitam. Zelite li to? [ ili da vam pozajmim knjigu pa da se sami informisete]. grk ("gradjank")
koja se tada, kakve li koincidencije, nalazila u Birčaninavoj, kao i danas
(poslednje dve su preuzete sa http://www.jelenakalicanin.com/kucastil_italijanska_rezidencija.htm )
Ambasada u Birčaninavoj i danas ima veliko dvorište koje je na uzvišenju u odnosu na zgradu srušene Vojne akademije,.