Немци су доста солидно утврдили не само палату "Албанија" већ и хотеле "Москва" и "Балкан" тако да су они чинили један одбрамбени комплекс који је доста намучио партизане и црвеноармејце током заузимања Теразија. Сваки прозор на "Албанији" затворен је џаковима и претворен у бункер, а цела палата у тврђаву за себе. Пошто сама зграда доминира Теразијама, пуна два дана (од 18. октобра ујутру до 19. октобра увече) нико није могао да пређе брисани простор, а један руски тенк је уништен чим се приближио "Албанији".
Чак и кад су борци 4. батаљона 8. црногорске бригаде 19. октобра ујутро успели заобилазним путем да из Дечанске, пролазећи кроз подруме и рушевине, дођу до почетка Коларчеве, нису смели нос да промоле. По Вишњићу, тек после жестоке артиљеријске припреме увече 19. октобра група бораца успела је да претрчи Коларчеву са једне и Кнез Михајлову са друге стране и да уђе у палату, а онда је кренуло освајање зграде спрат по спрат.
Читајући књигу, на много места сам приметио да ни Вишњићу није баш сасвим за веровати. Ипак, ево једне приче која звучи доста истинито:
....
ако пажљиво погледате метална врата која се налазе између данашње пекаре "Тома" и локала поред ("Најк" радња) видећете неколико рупа од метака које по димензијама одговарају калибру 0.45 инча америчких аутомата којима су већ били наоружани партизани. Рупе се налазе у низу у делу где је била брава и настале су као последица рафалне ватре којом је требало разбити врата приликом упада у зграду. Врло занимљива историјска "минијатура" која се види и данас...
Иначе, слажем се итекако са Вама да књига Петра Вишњића "Битка за Србију" није баш референтно дело: честа су претеривања у бројка и карактеру дешавања (као "битке" су означавана ситна пушкарања, итд), и њена највећа вредност би можда могла најпре да буде у прецизирању географских локација где су се одвијали поједини догађаји...
Сређени део Булевара јако тужно изгледа онако ћелав. Једино што сада могу да се виде и сликају све лепе и ружне зграде које раније нисмо могли да видимо.
Једино ми у главу не иду оригиналне легенде испод слика: ово прво би требао бити Жељезнички мост, ово друго јесте Карабурма (само покушавам да лоцирам кадар, јер ми изгледа као да ту има и неких атипичних зграда, другачијих од "павиљона"), али мала црква св. Марка 1946 године ми је сасвим енигматична??? Зар није она порушена још 1941. (помиње се и 1940. као могућност)?
Једино ми у главу не иду оригиналне легенде испод слика: ово прво би требао бити Жељезнички мост, ово друго јесте Карабурма (само покушавам да лоцирам кадар, јер ми изгледа као да ту има и неких атипичних зграда, другачијих од "павиљона"), али мала црква св. Марка 1946 године ми је сасвим енигматична??? Зар није она порушена још 1941. (помиње се и 1940. као могућност)?
Bilo je price da je izgorela 1940, ali nije tada srusena. Posmrtni ostaci Aleksandra i Drage su preneseni u novu crkvu tek 1942. Ne znam kad je srusena stara.
Концерт музичке капеле Стевице Николића преношен је из Топчидерског парка
Велики, заиста велики Стевица Николић. Ненадмашан виолиниста и савршен оркестар, један од најбољих у оно доба. У многим снимачким сесијама управо је овај састав пратио Мијата, Теодору (а и сам податак да наступају у Топчидерском парку говори о нивоу извођења, које је било веома виртуозно, особено и несвакидашње).
Касније, чак, овај "бенд" добија префикс џез (вероватно због постојања сета бубњева) :party:
Царевца, све и да желите, нећете овде пронаћи. :crazy:
Концерт музичке капеле Стевице Николића преношен је из Топчидерског парка
Велики, заиста велики Стевица Николић. Ненадмашан виолиниста и савршен оркестар, један од најбољих у оно доба. У многим снимачким сесијама управо је овај састав пратио Мијата, Теодору (а и сам податак да наступају у Топчидерском парку говори о нивоу извођења, које је било веома виртуозно, особено и несвакидашње).
Касније, чак, овај "бенд" добија префикс џез (вероватно због постојања сета бубњева) :party:
Обратите пажњу на музичара иза Стевице. Оно испред њега би требало да буде "хавајска гитара", изузетно модерна пре другог светског рата.
Прочитао сам негде да је концерт једног оркестра са хавајском гитаром преношен из Хотела Бристол у Бразил!?
...
Немци су доста солидно утврдили не само палату "Албанија" већ и хотеле "Москва" и "Балкан" тако да су они чинили један одбрамбени комплекс који је доста намучио партизане и црвеноармејце током заузимања Теразија. Сваки прозор на "Албанији" затворен је џаковима и претворен у бункер, а цела палата у тврђаву за себе. Пошто сама зграда доминира Теразијама, пуна два дана (од 18. октобра ујутру до 19. октобра увече) нико није могао да пређе брисани простор, а један руски тенк је уништен чим се приближио "Албанији".
Чак и кад су борци 4. батаљона 8. црногорске бригаде 19. октобра ујутро успели заобилазним путем да из Дечанске, пролазећи кроз подруме и рушевине, дођу до почетка Коларчеве, нису смели нос да промоле. По Вишњићу, тек после жестоке артиљеријске припреме увече 19. октобра група бораца успела је да претрчи Коларчеву са једне и Кнез Михајлову са друге стране и да уђе у палату, а онда је кренуло освајање зграде спрат по спрат.
....
ако пажљиво погледате метална врата која се налазе између данашње пекаре "Тома" и локала поред ("Најк" радња) видећете неколико рупа од метака које по димензијама одговарају калибру 0.45 инча америчких аутомата којима су већ били наоружани партизани. Рупе се налазе у низу у делу где је била брава и настале су као последица рафалне ватре којом је требало разбити врата приликом упада у зграду. Врло занимљива историјска "минијатура" која се види и данас...
Иначе, слажем се итекако са Вама да књига Петра Вишњића "Битка за Србију" није баш референтно дело: честа су претеривања у бројка и карактеру дешавања (као "битке" су означавана ситна пушкарања, итд), и њена највећа вредност би можда могла најпре да буде у прецизирању географских локација где су се одвијали поједини догађаји...
Нажалост нећу моћи да се придружим вечерас, притисле обавезе... Желим вам леп провод!
Хм, овде стоји нешто као Далматинска 121 или слично...
Шетња руских калуђерица, емигранткиња, кроз Београд.
Концерт музичке капеле Стевице Николића преношен је из Топчидерског парка
Две слике радио станице у Макишу
Са прве радио изложбе, 1934. Штанд Радио Београда АД.
Изложбени простор ПТТ музеја, са приказом развоја радио технике.
... preuzeto sa SSC, post Tasmina ...
Једино ми у главу не иду оригиналне легенде испод слика: ово прво би требао бити Жељезнички мост, ово друго јесте Карабурма (само покушавам да лоцирам кадар, јер ми изгледа као да ту има и неких атипичних зграда, другачијих од "павиљона"), али мала црква св. Марка 1946 године ми је сасвим енигматична??? Зар није она порушена још 1941. (помиње се и 1940. као могућност)?
Шетња руских калуђерица, емигранткиња, кроз Београд.
U pozadini nesrecna Viktorovic apoteka?
... preuzeto sa SSC, post Tasmina ...
Једино ми у главу не иду оригиналне легенде испод слика: ово прво би требао бити Жељезнички мост, ово друго јесте Карабурма (само покушавам да лоцирам кадар, јер ми изгледа као да ту има и неких атипичних зграда, другачијих од "павиљона"), али мала црква св. Марка 1946 године ми је сасвим енигматична??? Зар није она порушена још 1941. (помиње се и 1940. као могућност)?
Bilo je price da je izgorela 1940, ali nije tada srusena. Posmrtni ostaci Aleksandra i Drage su preneseni u novu crkvu tek 1942. Ne znam kad je srusena stara.
Концерт музичке капеле Стевице Николића преношен је из Топчидерског парка
Велики, заиста велики Стевица Николић. Ненадмашан виолиниста и савршен оркестар, један од најбољих у оно доба. У многим снимачким сесијама управо је овај састав пратио Мијата, Теодору (а и сам податак да наступају у Топчидерском парку говори о нивоу извођења, које је било веома виртуозно, особено и несвакидашње).
Касније, чак, овај "бенд" добија префикс џез (вероватно због постојања сета бубњева) :party:
Царевца, све и да желите, нећете овде пронаћи. :crazy:
Милион пута хвала Гаврилу на скеновима!
Велики, заиста велики Стевица Николић. Ненадмашан виолиниста и савршен оркестар, један од најбољих у оно доба. У многим снимачким сесијама управо је овај састав пратио Мијата, Теодору (а и сам податак да наступају у Топчидерском парку говори о нивоу извођења, које је било веома виртуозно, особено и несвакидашње).
Касније, чак, овај "бенд" добија префикс џез (вероватно због постојања сета бубњева) :party:
Обратите пажњу на музичара иза Стевице. Оно испред њега би требало да буде "хавајска гитара", изузетно модерна пре другог светског рата.
Прочитао сам негде да је концерт једног оркестра са хавајском гитаром преношен из Хотела Бристол у Бразил!?