Khm-khm.... Ja pitao ozbiljno !
U dva železnička dokumenta sam našao termin "Neoklasicizam", ali kako je je tu pisac iz
saobraćajne struke- voleo bih da vidim stručnu potvrdu toga.
Često sam , listajući knjige iz jedne oblasti,nalazio netačne delove koji se tiču neke druge nauke.
Da sam završio arhitekturu ili građevinu , znao bih i sam !
A koske gi turam u supu, piktije ili davam na Džekija.....!
ZgradaBeogradske železničke stanice
Železnička pruga između Beograda i Niša je izgrađena 1882. a dve godine kasnije u Beogradu je podignuta jedna od najlepših železničkih stanica u ovom delu Evrope. Zgradu je prema skicama bečkog arhitekte fon Šlihta, ili, verovatnije, fon Flatiha, projektovao 1884. godine Dragutin Milutinović (1840-1900), sin čuvenog pesnika Sime Milutinovića Sarajlije, i u svoje vreme istaknutog pripadnika srpske masonerije. Milenković je studije arhitekture završio u Berlinu 1865. godine, a zatim i politehniku u Karlsrueu, 1868. Radio je kao inženjer u Ministarstvu građevina od 1872. godine, a od1882. predavao jearhitekturu na Velikoj školi u Beogradu.ZgradaBeogradske železničke stanice je po svojim proporcijama i specifičnom stvaralačkom izrazu u kome se skladno kombinuju "eklektični renesans" i neoklasicizam, uprkos izvesnim sumnjama, kako ističe B. Nestorović, "neosporno samostalno delo arh. Milutinovića".
[ skladno kombinuju "eklektični renesans" i neoklasicizam,
Blagodrim V.A. !!!!
To mi je trebalo ....... Sećam se daaaavno je jedan umni čovek pominjao "neki" drugi termin uz
Neoklasicizam u vezi stanice... Kako su godine prolazile, tako je taj podatak izvetreo iz sivih ćelija.
Eklektični renesans & neoklasicizam..... Hvala na pomoći još jednom !
Za ovo imate piće, pa izvolite u kolima do mene. Vozač čeka.
Šinska "VOLGA"-popularno zvana BUDŽAUTO., za prevoz Budžovana na jedenje i pijenje i presecanja
raznih vrpci, ali i za iznenadne posete radnim ljudima duž pruga.
Како се ова Нова година прославља по јулијанском календару ред је да се сетимо два велика имена која су учествовала у реформи јулијанског календара, створивши најпрецизнији календар за који, гле чуда, нико не имаше слуха а ова два изузетна човека остадоше скоро заборављена.
Први је Милутин Миланковић...
Иако је врхунац његовог стваралаштва математичко дефинисање термалних феномена узрокованих сунчевим зрачењем, многи га ипак пре памте као творца најпрецизнијег календара икада направљеног. Тај календар не само да је прецизнији од грегоријанског, него је решавао и проблем који стоји пред Српском православном црквом. Календар кога се држи СПЦ је, како време пролази, све више у раскораку са "календаром" природе и кад тад мораће да се мења. Данас је та разлика 13 дана. Прихватањем Миланковићеве реформе календара тај проблем би се елегантно отклонио. Шта више, Миланковићева реформа је и била прихваћена и то на Свеправославном конгресу у Цариграду 1923. године где ју је Миланковић, у својству члана наше делегације, дакле и у име СПЦ, детаљно образложио.
Сада је ред поменути да је основа тог Миланковићевог календара заправо решење које је понудио Максим Трпковић, који је живео од 1864. до 1924. и био гимназијски професор
У часопису „Revue generale des sciences“ од 28. фебруара 1901. године Ces Tondini de Quarenghi пише похвалну критику о Трпковићевом пројекту: „С погледом на циљ који се има постић и, овај пројекат изгледа ми врхунац оштроумља, снажан израз моћи науке, једно право ремек дело“.
Биографски подаци о Максиму Трпковићу су мало познати. Рођен је 15. новембра (наводи се 1864. као година рођења, осим у Извештају Драгутина Плајела „Двадесетпетогодишњица Београдске реалке“ из 1890, где се наводи година 1865.), а потич е из Орланаца код Кичева.У Београд је дошао, већ, као одрастао дечко са својим оцем, пекаром, одмах после српско-турских ратова завршио је реалку, а затим и филозофски факултет (природно- математички одсек) на Великој школи (посебно га занимала астрономија). Био је професор математике, физике, космографије и минерологије у Београдској реалки, I, II и IV београдској гимназији (једну годину је предавао и у Пиротској, а краће време и у Скопској)
[ skladno kombinuju "eklektični renesans" i neoklasicizam,
.
Da li ima neko živ koji se vozio Dresinom. Ako ima neka opiše filing!!!!
Železničaru, ako znaš, napravi nam foto-priču srpskih dresina. To još nismo videli.
По завршетку Другог светског рата и комунистичке револуције Суд части Београдског универзитета је процењујући подобност Милутина Миланковића, за нови поредак, донео следећу карактеристику у којој се признаје да се Миланковић истакао као одличан стручњак и научник који се бави астрономијом и небеском механиком, али је "врло стар и о неком његовом личном развоју нема ни говора". Додуше, и он је добар педагог, али "предавања једва отаљава". "По политичкој оријентацији припада познатој математичкој клики... Марксизам-лењинизам уопште не познаје нити показује икакав интерес. Сматрамо да је наш политички непријатељ и да ће као такав умрети. Може се искористити као наставник и научник"
(1. јул 1950).
По завршетку Другог светског рата и комунистичке револуције Суд части Београдског универзитета је процењујући подобност Милутина Миланковића, за нови поредак, донео следећу карактеристику у којој се признаје да се Миланковић истакао као одличан стручњак и научник који се бави астрономијом и небеском механиком, али је "врло стар и о неком његовом личном развоју нема ни говора". Додуше, и он је добар педагог, али "предавања једва отаљава". "По политичкој оријентацији припада познатој математичкој клики... Марксизам-лењинизам уопште не познаје нити показује икакав интерес. Сматрамо да је наш политички непријатељ и да ће као такав умрети. Може се искористити као наставник и научник"
(1. јул 1950).
Da se setimo Milutina Milankovica ( "Kanon osuncavanja" i dan-danas se citira u "Nature" ) evo dve fotke koje su ranije postovani forumasi postovali!
Пријатељи, извините што понављам честитку.
То чиним само због тога што сам је први пут, наивно, окачио усред јутрошњег највећег баража, па је могуће да је нису видели сви којима сам је наменио.
Хтео бих да овде проговорим неколико реченица о Новој години и одакле она потиче, најпре код Словена а касније хришћана. Имао сам срећу да сам основе словенске митологије стекао у гимназији, од свог професора српскохрватског језика и књижевности (тако се то онда звало), који није превише марио за наставни план и програм, већ нас је поучавао и оним другим, цивилизацијским, знањима, која нисмо стицали ни од једног другог предавача. Мада, кад боље размислим, о Словенима и њиховој митологији сам први пут читао још као дете у књизи Франца Финжгара Под слободним сунцем. (Перуна ми! Нека ми Весна помогне! Дабогда га прогутала Морана!).
Почетак године се везује за словенске Велесове свете дане (хришћани би рекли од Божића до Богојављења, или од 25. децембра до 6. јануара).
[Напомињем да ће православни хришћани који поштују јулијански, стари, календар, нарочито они који унутар Цркве описују празнике или житија светих, увек навести датум по том календару. Ја ћу датуме наводити двојно, најпре по старом, па онда по новом календару.]
U dva železnička dokumenta sam našao termin "Neoklasicizam", ali kako je je tu pisac iz
saobraćajne struke- voleo bih da vidim stručnu potvrdu toga.
Često sam , listajući knjige iz jedne oblasti,nalazio netačne delove koji se tiču neke druge nauke.
Da sam završio arhitekturu ili građevinu , znao bih i sam !
Zgrada Beogradske železničke stanice
Železnička pruga između Beograda i Niša je izgrađena 1882. a dve godine kasnije u Beogradu je podignuta jedna od najlepših železničkih stanica u ovom delu Evrope. Zgradu je prema skicama bečkog arhitekte fon Šlihta, ili, verovatnije, fon Flatiha, projektovao 1884. godine Dragutin Milutinović (1840-1900), sin čuvenog pesnika Sime Milutinovića Sarajlije, i u svoje vreme istaknutog pripadnika srpske masonerije. Milenković je studije arhitekture završio u Berlinu 1865. godine, a zatim i politehniku u Karlsrueu, 1868. Radio je kao inženjer u Ministarstvu građevina od 1872. godine, a od 1882. predavao je arhitekturu na Velikoj školi u Beogradu. Zgrada Beogradske železničke stanice je po svojim proporcijama i specifičnom stvaralačkom izrazu u kome se skladno kombinuju "eklektični renesans" i neoklasicizam, uprkos izvesnim sumnjama, kako ističe B. Nestorović, "neosporno samostalno delo arh. Milutinovića".
Blagodrim V.A. !!!!
To mi je trebalo ....... Sećam se daaaavno je jedan umni čovek pominjao "neki" drugi termin uz
Neoklasicizam u vezi stanice... Kako su godine prolazile, tako je taj podatak izvetreo iz sivih ćelija.
Eklektični renesans & neoklasicizam.....
Hvala na pomoći još jednom !
Za ovo imate piće, pa izvolite u kolima do mene. Vozač čeka.
Šinska "VOLGA"-popularno zvana BUDŽAUTO., za prevoz Budžovana na jedenje i pijenje i presecanja
raznih vrpci, ali i za iznenadne posete radnim ljudima duž pruga.
Како се ова Нова година прославља по јулијанском календару ред је да се сетимо два велика имена која су учествовала у реформи јулијанског календара, створивши најпрецизнији календар за који, гле чуда, нико не имаше слуха а ова два изузетна човека остадоше скоро заборављена.
Први је Милутин Миланковић...
Иако је врхунац његовог стваралаштва математичко дефинисање термалних феномена узрокованих сунчевим зрачењем, многи га ипак пре памте као творца најпрецизнијег календара икада направљеног. Тај календар не само да је прецизнији од грегоријанског, него је решавао и проблем који стоји пред Српском православном црквом. Календар кога се држи СПЦ је, како време пролази, све више у раскораку са "календаром" природе и кад тад мораће да се мења. Данас је та разлика 13 дана. Прихватањем Миланковићеве реформе календара тај проблем би се елегантно отклонио. Шта више, Миланковићева реформа је и била прихваћена и то на Свеправославном конгресу у Цариграду 1923. године где ју је Миланковић, у својству члана наше делегације, дакле и у име СПЦ, детаљно образложио.
У часопису „Revue generale des sciences“ од 28. фебруара 1901. године Ces Tondini de Quarenghi пише похвалну критику о Трпковићевом пројекту: „С погледом на циљ који се има постић и, овај пројекат изгледа ми врхунац оштроумља, снажан израз моћи науке, једно право ремек дело“.
Биографски подаци о Максиму Трпковићу су мало познати. Рођен је 15. новембра (наводи се 1864. као година рођења, осим у Извештају Драгутина Плајела „Двадесетпетогодишњица Београдске реалке“ из 1890, где се наводи година 1865.), а потич е из Орланаца код Кичева.У Београд је дошао, већ, као одрастао дечко са својим оцем, пекаром, одмах после српско-турских ратова завршио је реалку, а затим и филозофски факултет (природно- математички одсек) на Великој школи (посебно га занимала астрономија). Био је професор математике, физике, космографије и минерологије у Београдској реалки, I, II и IV београдској гимназији (једну годину је предавао и у Пиротској, а краће време и у Скопској)
.
Da li ima neko živ koji se vozio Dresinom. Ako ima neka opiše filing!!!!
Železničaru, ako znaš, napravi nam foto-priču srpskih dresina. To još nismo videli.
По завршетку Другог светског рата и комунистичке револуције Суд части Београдског универзитета је процењујући подобност Милутина Миланковића, за нови поредак, донео следећу карактеристику у којој се признаје да се Миланковић истакао као одличан стручњак и научник који се бави астрономијом и небеском механиком, али је "врло стар и о неком његовом личном развоју нема ни говора". Додуше, и он је добар педагог, али "предавања једва отаљава". "По политичкој оријентацији припада познатој математичкој клики... Марксизам-лењинизам уопште не познаје нити показује икакав интерес. Сматрамо да је наш политички непријатељ и да ће као такав умрети. Може се искористити као наставник и научник"
(1. јул 1950).
По завршетку Другог светског рата и комунистичке револуције Суд части Београдског универзитета је процењујући подобност Милутина Миланковића, за нови поредак, донео следећу карактеристику у којој се признаје да се Миланковић истакао као одличан стручњак и научник који се бави астрономијом и небеском механиком, али је "врло стар и о неком његовом личном развоју нема ни говора". Додуше, и он је добар педагог, али "предавања једва отаљава". "По политичкој оријентацији припада познатој математичкој клики... Марксизам-лењинизам уопште не познаје нити показује икакав интерес. Сматрамо да је наш политички непријатељ и да ће као такав умрети. Може се искористити као наставник и научник"
(1. јул 1950).
Da se setimo Milutina Milankovica ( "Kanon osuncavanja" i dan-danas se citira u "Nature" ) evo dve fotke koje su ranije postovani forumasi postovali!
Na brodu "Arhangel" s kolegama.
Пријатељи, извините што понављам честитку.
То чиним само због тога што сам је први пут, наивно, окачио усред јутрошњег највећег баража, па је могуће да је нису видели сви којима сам је наменио.
Хтео бих да овде проговорим неколико реченица о Новој години и одакле она потиче, најпре код Словена а касније хришћана. Имао сам срећу да сам основе словенске митологије стекао у гимназији, од свог професора српскохрватског језика и књижевности (тако се то онда звало), који није превише марио за наставни план и програм, већ нас је поучавао и оним другим, цивилизацијским, знањима, која нисмо стицали ни од једног другог предавача. Мада, кад боље размислим, о Словенима и њиховој митологији сам први пут читао још као дете у књизи Франца Финжгара Под слободним сунцем. (Перуна ми! Нека ми Весна помогне! Дабогда га прогутала Морана!).
Почетак године се везује за словенске Велесове свете дане (хришћани би рекли од Божића до Богојављења, или од 25. децембра до 6. јануара).
[Напомињем да ће православни хришћани који поштују јулијански, стари, календар, нарочито они који унутар Цркве описују празнике или житија светих, увек навести датум по том календару. Ја ћу датуме наводити двојно, најпре по старом, па онда по новом календару.]