а сада, нешто сасвим друго--слика из албума Савице Дамјановић, 1940, знате где је снимљено...
Знамо, а слика је драгоцена јер се види да је угаона зграда имала леп балкон што упућује и да је остатак зграде био декорисан.
Ако памтим како ваља, већ 1944. године те зграде нема (фоторепортажа Ристе Марјановића) што упућује на могућу чињеницу да је уништена у априлском бомбардовању или накнадно, ако се неко у току окупације намерио да зида на том месту (неки су и успели, попут зграде браће Вукочић на углу Краља Милана и Краља Милутина, која је од почетка до краја ратни пројекат - једна од ретких већих зграда из тог периода - пројектант Теобалд Шнајдер и Александар Секулић, 1942-43)
Интересантно је да савремени хроничари модерне архитектуре и професори, па и заводи за заштиту споменика немају најблажу идеју где се ова вила Протић налази, собзиром да су је у својим прегледима објављивали увек у облику скице, никад реалног стања на терену.
Али ситуација је слична и са другим делима најважнијих архитеката која се, рецимо законом штите иако су одавно уништена до темеља. Да апсурд буде већи, поједина од тих дела проглашавана су за споменике културе, иако их у време проглашења одавно није више било (случај са вилом Олге Мос порушене средином деведесетих, а проглашене за споменик културе после 2000).
Наравно, одмах се намеће питање где су ишла средства за одржавање ових објеката који више не постоје.
Milovane, kad sam napisao da nisam uspeo da sa starog foruma prebacim neke postove mislio sam i na tvoj dobar komentar prethodnog posta. Ukoliko te ne mrzi, pokušaj da prebaciš i tvoj odgovor, čime će se kompletirati ova priča oko ovih Babićevih vila..
Интересантно је да савремени хроничари модерне архитектуре и професори, па и заводи за заштиту споменика немају најблажу идеју где се ова вила Протић налази, собзиром да су је у својим прегледима објављивали увек у облику скице, никад реалног стања на терену.
Али ситуација је слична и са другим делима најважнијих архитеката која се, рецимо законом штите иако су одавно уништена до темеља. Да апсурд буде већи, поједина од тих дела проглашавана су за споменике културе, иако их у време проглашења одавно није више било (случај са вилом Олге Мос порушене средином деведесетих, а проглашене за споменик културе после 2000).
Наравно, одмах се намеће питање где су ишла средства за одржавање ових објеката који више не постоје.
Milovane, kad sam napisao da nisam uspeo da sa starog foruma prebacim neke postove mislio sam i na tvoj dobar komentar prethodnog posta. Ukoliko te ne mrzi, pokušaj da prebaciš i tvoj odgovor, čime će se kompletirati ova priča oko ovih Babićevih vila..
У књизи "Архитектура резиденција и вила Београда 1830 до 2000" Љиљане Милетић Абрамовић (Издање Карић фондације, Београд 2002) ова кућа (Вила Протић) је представљена фотографијом а дата је и адреса: Угао Сање Живановић и Лазе Симића. Постоји, наравно и стручан опис виле. Ако некога занима могу да га постујем.
а сада, нешто сасвим друго--слика из албума Савице Дамјановић, 1940, знате где је снимљено...
Знамо, а слика је драгоцена јер се види да је угаона зграда имала леп балкон што упућује и да је остатак зграде био декорисан.
Ако памтим како ваља, већ 1944. године те зграде нема (фоторепортажа Ристе Марјановића) што упућује на могућу чињеницу да је уништена у априлском бомбардовању или накнадно, ако се неко у току окупације намерио да зида на том месту (неки су и успели, попут зграде браће Вукочић на углу Краља Милана и Краља Милутина, која је од почетка до краја ратни пројекат - једна од ретких већих зграда из тог периода - пројектант Теобалд Шнајдер и Александар Секулић, 1942-43)
Интересантно је да савремени хроничари модерне архитектуре и професори, па и заводи за заштиту споменика немају најблажу идеју где се ова вила Протић налази, собзиром да су је у својим прегледима објављивали увек у облику скице, никад реалног стања на терену.
Али ситуација је слична и са другим делима најважнијих архитеката која се, рецимо законом штите иако су одавно уништена до темеља. Да апсурд буде већи, поједина од тих дела проглашавана су за споменике културе, иако их у време проглашења одавно није више било (случај са вилом Олге Мос порушене средином деведесетих, а проглашене за споменик културе после 2000).
Наравно, одмах се намеће питање где су ишла средства за одржавање ових објеката који више не постоје.
Milovane, kad sam napisao da nisam uspeo da sa starog foruma prebacim neke postove mislio sam i na tvoj dobar komentar prethodnog posta. Ukoliko te ne mrzi, pokušaj da prebaciš i tvoj odgovor, čime će se kompletirati ova priča oko ovih Babićevih vila..
а сада, нешто сасвим друго--слика из албума Савице Дамјановић, 1940, знате где је снимљено...
Ovaj album postaje sve zanimljiviji. Vesna, ajde uloži malo napora pa na kraju ove prezentacije, napravi jedan duži literatni+ foto rezime.
Интересантно је да савремени хроничари модерне архитектуре и професори, па и заводи за заштиту споменика немају најблажу идеју где се ова вила Протић налази, собзиром да су је у својим прегледима објављивали увек у облику скице, никад реалног стања на терену.
Али ситуација је слична и са другим делима најважнијих архитеката која се, рецимо законом штите иако су одавно уништена до темеља. Да апсурд буде већи, поједина од тих дела проглашавана су за споменике културе, иако их у време проглашења одавно није више било (случај са вилом Олге Мос порушене средином деведесетих, а проглашене за споменик културе после 2000).
Наравно, одмах се намеће питање где су ишла средства за одржавање ових објеката који више не постоје.
Milovane, kad sam napisao da nisam uspeo da sa starog foruma prebacim neke postove mislio sam i na tvoj dobar komentar prethodnog posta. Ukoliko te ne mrzi, pokušaj da prebaciš i tvoj odgovor, čime će se kompletirati ova priča oko ovih Babićevih vila..
У књизи "Архитектура резиденција и вила Београда 1830 до 2000" Љиљане Милетић Абрамовић (Издање Карић фондације, Београд 2002) ова кућа (Вила Протић) је представљена фотографијом а дата је и адреса: Угао Сање Живановић и Лазе Симића. Постоји, наравно и стручан опис виле. Ако некога занима могу да га постујем.
Само што Весна дода и један децентни брош.
Весни обећавам да нећу више да причам о горенаведеној Немици.