U petak 30. decembra u 92 godini umro je Zoran Miler. Sahranjen je posledenjeg dana 2011. godine. Zoran Miler je više od 30 godina bio načelnik i starešina Odreda izviđača "Siniša Nikolajević". Bio je majstor fotografije i zvaničan fotograf JAT-a.Otišao je u godini u kojoj je Savez izviđača Beograda proslavio svoj 100 rođendan.
Зоран Милер је заиста био фотограф великог калибра, могу слободно рећи у рангу бар Иве Етеровића, истински и врстан уметник.
Био је и изванредан историчар, минуциозан хроничар...
Каријеру је почео у фото-служби Танјуга, потом је извесно време радио у Народном позоришту, да би затим прешао у ЈАТ, где је дочекао пензију.
Како је izviđač већ рекао, био је начелник и старешина Одреда извиђача "Синиша Николајевић", (где сам га и упознао 1981.) што му није био проблем
јер је и пре 2. св. рата био извиђач, у ствари, у складу с ондашњим временом - скаут.
Пратио је изградњу Новог Београда од самог почетка, од 11. априла 1948. године, фотографишући не само изградњу СИВ-а, Студентског града, Павиљона,
већ и тадашње манифестације омладинских бригада које су у томе учествовале.
Мало је монографија о позоришним великанима (Миодраг Петровић - Чкаља, рецимо) у којима се није нашло бар пола туцета његових фотографија.
Још је више фотографија, слободно читај - и разгледница, Сурчинског (па и старог) аеродрома које је направио и које се могу видети и на овом форуму.
Свако ко је слетео у Београд између 1960. и 1980. године, од Лоренса Оливијеа, преко Луја Армстронга или Ричарда Бартона, до... није избегао његовом оку.
Последњи пројекат у коме је учествовао је Јатова монографија о кабинском особљу (стјуардесама и стјуардима), средином прошле године.
Изненадна смрт га је спречила у тек започетој сарадњи са Зораном Љ. Николићем, на наставку књиге "Тајна Новог Београда".
Нажалост, умро је огорчен, такорећи у беди (више него мизерна пензија) и готово заборављен.
На испраћају за кремацију, у уторак 3. јануара на Новом гробљу, било је само око четрдесет душа.
Зоран Милер, рођен је, радио, живео и умро у Београду, и тако постао "Београд кога више нема".
Вечна му слава и хвала за све.
"A man is not old until regrets take the place of dreams." - John Barrymore
Trebalo bi pogledati u neki tefter iz sedamdesetih godina.
Даље.
Дижем, ал` само за 5 динара
Кафана Драгачево се 1941. налазила у Илије Гарашанина 26, а власник се звао Вићентије Јовановић. Нешто не верујем да су се поменути људи ту скупљали, пошто је то 1870-тих био крај града...
... a ko bi drugi imao odgovor na tekuća pitanja, no njihov vrstan poznavalac :)...
... dakle, iz 1873. godine - misli se na oglas, a gosn. Putniković je postovao neku godinu kasnije 8) - pre samo dve tisuće strana :D ...
Путник је написао/ла:
Има и домаће: кафане, и то у закуп:
Драгачево, негде на Дундовој територији
Ево, плаћам...
...а кад сам већ код тога - толико сам се истрошио за ове празнике, да ми следећа фотка делује сасвим прикладно:
Хм, можда може да прође и као лагана енигмица?
Gde si ovo iskopao? Meni liči na Kralja Milana, valjda zbog ovih šina po sredini, lipa i kocki. Ulaz mi je možda u nekom dalekom folderu malog mozga, ali ove ogradice nikad video nisam.
A ovaj otisak zarđale spajalice – poseban užitak.
Зоран Милер је заиста био фотограф великог калибра, могу слободно рећи у рангу бар Иве Етеровића, истински и врстан уметник.
Био је и изванредан историчар, минуциозан хроничар...
Каријеру је почео у фото-служби Танјуга, потом је извесно време радио у Народном позоришту, да би затим прешао у ЈАТ, где је дочекао пензију.
Како је izviđač већ рекао, био је начелник и старешина Одреда извиђача "Синиша Николајевић", (где сам га и упознао 1981.) што му није био проблем
јер је и пре 2. св. рата био извиђач, у ствари, у складу с ондашњим временом - скаут.
Пратио је изградњу Новог Београда од самог почетка, од 11. априла 1948. године, фотографишући не само изградњу СИВ-а, Студентског града, Павиљона,
већ и тадашње манифестације омладинских бригада које су у томе учествовале.
Мало је монографија о позоришним великанима (Миодраг Петровић - Чкаља, рецимо) у којима се није нашло бар пола туцета његових фотографија.
Још је више фотографија, слободно читај - и разгледница, Сурчинског (па и старог) аеродрома које је направио и које се могу видети и на овом форуму.
Свако ко је слетео у Београд између 1960. и 1980. године, од Лоренса Оливијеа, преко Луја Армстронга или Ричарда Бартона, до... није избегао његовом оку.
Последњи пројекат у коме је учествовао је Јатова монографија о кабинском особљу (стјуардесама и стјуардима), средином прошле године.
Изненадна смрт га је спречила у тек започетој сарадњи са Зораном Љ. Николићем, на наставку књиге "Тајна Новог Београда".
Нажалост, умро је огорчен, такорећи у беди (више него мизерна пензија) и готово заборављен.
На испраћају за кремацију, у уторак 3. јануара на Новом гробљу, било је само око четрдесет душа.
Зоран Милер, рођен је, радио, живео и умро у Београду, и тако постао "Београд кога више нема".
Вечна му слава и хвала за све.
Угао Гаврила Принципа и Личке.
Спомен-капела на Кајмакчалану.
Ух, чекам господина Дунда. Нешто дефинисах, нешто је непознато, нешто се не види, али... можда ће он знати...
Даље.
Дижем, ал` само за 5 динара
Кафана Драгачево се 1941. налазила у Илије Гарашанина 26, а власник се звао Вићентије Јовановић. Нешто не верујем да су се поменути људи ту скупљали, пошто је то 1870-тих био крај града...
... a ko bi drugi imao odgovor na tekuća pitanja, no njihov vrstan poznavalac :)...
... dakle, iz 1873. godine - misli se na oglas, a gosn. Putniković je postovao neku godinu kasnije 8) - pre samo dve tisuće strana :D ...
Има и домаће: кафане, и то у закуп:
Драгачево, негде на Дундовој територији
Ево, плаћам...
...а кад сам већ код тога - толико сам се истрошио за ове празнике, да ми следећа фотка делује сасвим прикладно:
Хм, можда може да прође и као лагана енигмица?
Gde si ovo iskopao? Meni liči na Kralja Milana, valjda zbog ovih šina po sredini, lipa i kocki. Ulaz mi je možda u nekom dalekom folderu malog mozga, ali ove ogradice nikad video nisam.
A ovaj otisak zarđale spajalice – poseban užitak.
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9A%D0%B0%D1%98%D0%BC%D0%B0%D0%BA%D1%87%D0%B0%D0%BB%D0%B0%D0%BD