Putnik

Одлично, Јуниоре. Пошто у уговору стоји датум када је потписан, погледао сам Политику следећег дана и, према очекивању, нашао већи текст који баца јако светло на овај посао, али и тадашње намере са Новим Београдом. Препричаћу основне ствари:
1. насипањем обухваћено 390.000 квадратних метара, а према мапи,
2. насип од камене коцке према Сави и од армирано-бетонских талпи према Дунаву,
3. цена радова 30 милиона,
4. рок 2 године,
5. планирано да се за ове потребе узме зајам,
6. планирани додатни инфраструктурни радови (канализација, струја...) од 25 милиона,
7. процењује се да ће вредност тог земљишта бити 250 динара по квадрату, дакле 97,5 милиона, што даје зараду општини од 42,5 милиона,
8. није одлучено шта ће се ту градити (стамбено, пословно, културно или...), већ се планира за скору будућност међународни конкурс за Нови Београд, који то треба да реши,
9. из зараде од 42,5 милиона формираће се фонд из кога ће се финансирати наставак насипања Новог Београда по истом систему (са зарадом), прво наставак поред Дунава до Земуна, затим иза пута БГ-Земун, па даље. Циљ је да се цела лева обала Саве оспособи за грађевинске потребе.

Видимо, значи, да је тадашњи Београд решио да подигне Нови Београд и да је озбиљно започео тај грандиозни посао. Његова основа била је профитабилност претварања безвредног мочварног земљишта у грађевинско, са зарадом за општину. Рат је спречио реализацију целог пројекта, али је после рата заборављен не само пројект већ и оно што је урађено пре 1947. године.

Да поменем да су мене преварили тамо 1960-тих година: када је ушће уређено, ја сам схватио (јер је тако приказано) да је претходних година све урађено - и насип и све остало. А, у ствари, насип је постојао од пре рата, па је само поплочан и уређен парковски.

Шта беше са тим конкурсом за Нови Београд?

Узгред, потврђује се индиректно да је земљиште Новог Београда било у државној својини, јер се нигде не помињу експопријација или откуп земље.