Napomena za ljubitelje tehnike: materijal za ploče je bio takav da su narezane "ploče" samo bile nalik pločama (više su ličile na debelu foliju), jer su se unikatno rezale i mogle reprodukovati desetak puta (nemačka tehnologija, obično su to bile Decelith folije od plastične mase - Decelith je drugo ime za varijantu PVC-a).
Četka nalik na farbarsku (koja se vidi u kadru) bila je potrebna da tehničar prilikom rezanja sakuplja oko nje piljevinu ili ga gura ka centru (ponekad i van uređaja).
Pritiskivač vidljiv na obe osovine služio je da folija ne "kliza" prilikom rezanja.
Mislim da će i gospodin Dundo imati nešto da kaže ovim povodom.
(inače, mislim da je bilo na starom forumu - Čvrkića su ubili, on je bio nešto i u pošti - Gavrilo, di si)...
Za sve zainteresovane: ovo je neparna strana Čarli Čaplina (pre rata Venizelosova) - u Profesorskoj koloniji (ako dobro pamtim, negde oko broja 35). Druga kuća je naknadno nadzidana, još pre rata, oko 1938. (autor Đura Borošić).
Ne znam ko je projektovao vilu sa onim arkadnim tremom i kada je ona nadzidana.
Skoro sam dobio vrlo retko prvo izdanje knjige Vladimira Nazora "S partizanima". Knjiga je stampana u Moskvi, kao sto se i vidi i dajem iz nje par ilustracija i "Kratice" na kraju knjige. Dajem i fotografiju poljske stamparije ratnih izdanja "Borbe" (nisam je nikada citao). Izvinjavam se onima kojima bas i ne prija ovaj post. Inace, Nazor, hrvat, bio je genuini umetnik, odlican pesnik i pisac (skroz sam procitao njegova dela) i zaista je bio u gorama s partizanima dok su drugi sedeli po Zagrebu ... jedan dobar i posten covek. grk
Stamparija "Borbe"
Politkom jedinice NOV cita borcima "Borbu"
Narodno-oslobodilacki odbor opstine kolasinsko-recinske
Тренд јесте битно унапређење камера у мобилним телефонима и постепено напуштање обичних дигиталних фото апарата као сувишних. На средњем делу фото спектра можда је будућност комбинација телефона и фото апарата, као што је овај Панасоников:
Наравно, квалитетнији фотоапарат (са већим сензором и бољим објективима) не може да стане у мобилни телефон.
Ала форсирају те мултифункционалне уређаје...
По правилу (иако ће произвођачи да тврде како нису), камера плус мобилни је увек лошија на мобилном, него засебни одвојени апарат мало квалитетније класе (иако и даље "аматерског" префикса). Као што је, на пример, одвојени музички плејер увек кудикамо боља солуција него онај уграђен у апарат.
Али, као што Влада и Путник тачно закључише - трендови су трендови.
А пар месеци раније од ДаЛондона, на Руднику једна смотра. Амерички ваздухопловни официр у пратњи двојице војника ЈВуО иде пред омладином из тог краја.
Још један снимак Драгише Милетића, лето 1944. године.
Непознати US Army Air Force официр салутира приликом параде бораца ЈВуО у главној улици у варошици Рудник, лето 1944.
Ово је баш ОТ, пажалујста! Али, бар нема Бофорса и Флакова, неће ваљда да замере наше госпођице.
Американац је вероватно координирао извлачење дела оборених пилота ка аеродрому Прањани и њихову даљу евакуацију за Италију (операција Халјард) и, много значајније, на терену вршио извиђања циљева које је тих дана Савзничка авијација кренула да масовно бомбардује по Србији и Црној Гори, и то углавном саобраћајница (пруга, чворишта, мостова) којима су Немци покшавали да из Грчке извуку огромну масу војника коју је требало пребацити на фронт у Италији и део у Француску односно Мађарску.
Данас ту операцију знамо као RatWeek "Недеља пацова", а са Београдом све има везе утолико што је један део напада на наш град тада извршен и у склопу тог захвата да се разарањем саобраћајница онемогући тај немачки колосални захват.
Имали смо скоро овде полемику о томе.
Из истог разлога разарани су Подгорица, Сјеница, Даниловград, чак и Сарајево, Ниш, Краљево, и још нека места по Србији, Алибунар, итд., интензивно бомбардовање је пратило свуда куда су водиле линије комуникације из Грчке ка западном или источном фронту.
Није никаква утеха за хиљаде изгинулих Београђана и Срба, и стотине уништених кућа, али бомбардовање јесте постигло циљ: армијска група Е је остала заглављена на Балкану и тако расута никада није стигла до Италије, тј. тек су њени мањи делови стигли до Трста када је све већ било завршено за Трећи рајх. Већи део је оставио кости разасут од Албаније и Црне Горе, преко Метковића, Книна, Ријеке, све до Илирске Бистрице. То је она група Вермахта која се последња предала Титовој армији у читавом Другом светском рату у Европи...
Београд је у том суровом рату великих сила платио велики данак. Као и читава Србија...
СРЕЋАН БОЖИЋ СВИМА КОЈИ ГА СЛАВЕ ПО ГРЕГОРИЈАНСКОМ КАЛЕНДАРУ! :SMILE:
Београд 1930.
MKARAM DI SI?
"Je l' to štos iz Minhena?"
http://www.youtube.com/watch?v=8nCBfyp3K5E
:party:
Ubi me KaraMZ, di si ovo iskopao...
Napomena za ljubitelje tehnike: materijal za ploče je bio takav da su narezane "ploče" samo bile nalik pločama (više su ličile na debelu foliju), jer su se unikatno rezale i mogle reprodukovati desetak puta (nemačka tehnologija, obično su to bile Decelith folije od plastične mase - Decelith je drugo ime za varijantu PVC-a).
Četka nalik na farbarsku (koja se vidi u kadru) bila je potrebna da tehničar prilikom rezanja sakuplja oko nje piljevinu ili ga gura ka centru (ponekad i van uređaja).
Pritiskivač vidljiv na obe osovine služio je da folija ne "kliza" prilikom rezanja.
Mislim da će i gospodin Dundo imati nešto da kaže ovim povodom.
(inače, mislim da je bilo na starom forumu - Čvrkića su ubili, on je bio nešto i u pošti - Gavrilo, di si)...
Za sve zainteresovane: ovo je neparna strana Čarli Čaplina (pre rata Venizelosova) - u Profesorskoj koloniji (ako dobro pamtim, negde oko broja 35). Druga kuća je naknadno nadzidana, još pre rata, oko 1938. (autor Đura Borošić).
Ne znam ko je projektovao vilu sa onim arkadnim tremom i kada je ona nadzidana.
U svakom slučaju evo i dokaza:
Skoro sam dobio vrlo retko prvo izdanje knjige Vladimira Nazora "S partizanima". Knjiga je stampana u Moskvi, kao sto se i vidi i dajem iz nje par ilustracija i "Kratice" na kraju knjige. Dajem i fotografiju poljske stamparije ratnih izdanja "Borbe" (nisam je nikada citao). Izvinjavam se onima kojima bas i ne prija ovaj post. Inace, Nazor, hrvat, bio je genuini umetnik, odlican pesnik i pisac (skroz sam procitao njegova dela) i zaista je bio u gorama s partizanima dok su drugi sedeli po Zagrebu ... jedan dobar i posten covek. grk
Stamparija "Borbe"
Politkom jedinice NOV cita borcima "Borbu"
Narodno-oslobodilacki odbor opstine kolasinsko-recinske
Тренд јесте битно унапређење камера у мобилним телефонима и постепено напуштање обичних дигиталних фото апарата као сувишних. На средњем делу фото спектра можда је будућност комбинација телефона и фото апарата, као што је овај Панасоников:
Наравно, квалитетнији фотоапарат (са већим сензором и бољим објективима) не може да стане у мобилни телефон.
Ала форсирају те мултифункционалне уређаје...
По правилу (иако ће произвођачи да тврде како нису), камера плус мобилни је увек лошија на мобилном, него засебни одвојени апарат мало квалитетније класе (иако и даље "аматерског" префикса). Као што је, на пример, одвојени музички плејер увек кудикамо боља солуција него онај уграђен у апарат.
Али, као што Влада и Путник тачно закључише - трендови су трендови.
Потпис је министра војног Саве Грујића
NeBeograd - DaLondon
... Bonđorno :)...
А пар месеци раније од ДаЛондона, на Руднику једна смотра. Амерички ваздухопловни официр у пратњи двојице војника ЈВуО иде пред омладином из тог краја.
Још један снимак Драгише Милетића, лето 1944. године.
Good morning.
Непознати US Army Air Force официр салутира приликом параде бораца ЈВуО у главној улици у варошици Рудник, лето 1944.
Ово је баш ОТ, пажалујста! Али, бар нема Бофорса и Флакова, неће ваљда да замере наше госпођице.
Американац је вероватно координирао извлачење дела оборених пилота ка аеродрому Прањани и њихову даљу евакуацију за Италију (операција Халјард) и, много значајније, на терену вршио извиђања циљева које је тих дана Савзничка авијација кренула да масовно бомбардује по Србији и Црној Гори, и то углавном саобраћајница (пруга, чворишта, мостова) којима су Немци покшавали да из Грчке извуку огромну масу војника коју је требало пребацити на фронт у Италији и део у Француску односно Мађарску.
Данас ту операцију знамо као RatWeek "Недеља пацова", а са Београдом све има везе утолико што је један део напада на наш град тада извршен и у склопу тог захвата да се разарањем саобраћајница онемогући тај немачки колосални захват.
Имали смо скоро овде полемику о томе.
Из истог разлога разарани су Подгорица, Сјеница, Даниловград, чак и Сарајево, Ниш, Краљево, и још нека места по Србији, Алибунар, итд., интензивно бомбардовање је пратило свуда куда су водиле линије комуникације из Грчке ка западном или источном фронту.
Није никаква утеха за хиљаде изгинулих Београђана и Срба, и стотине уништених кућа, али бомбардовање јесте постигло циљ: армијска група Е је остала заглављена на Балкану и тако расута никада није стигла до Италије, тј. тек су њени мањи делови стигли до Трста када је све већ било завршено за Трећи рајх. Већи део је оставио кости разасут од Албаније и Црне Горе, преко Метковића, Книна, Ријеке, све до Илирске Бистрице. То је она група Вермахта која се последња предала Титовој армији у читавом Другом светском рату у Европи...
Београд је у том суровом рату великих сила платио велики данак. Као и читава Србија...