Има ли неки поштар да поседује неку сличицу "федерлије"? Лепо би украсила текст, ако би се нашла...
Лукави ови младунци. Пази: „Има ли неки поштар?“
Дефиниција федерлије: Поштанска кола са гибњевима.
У Србији су до шездесетих година деветнаестог века запрежна кола служила углавном као теретно превозно средство. Разлог је био тај што није било довољно добрих, чак ни калдрмисаних путева ван насеља. Процењује се да је до 1860. године било свега око 700-800 км калдрмисаних путева, углавном у насељима и ближој околини. Кнез Михајло је одмах по доласку на власт предузео мере да се путна мрежа побољша и омогући се транспорт, па и транзит странаца кроз Србију. У следеће две деценије дужина калдрмисаних путева у Србији се попела на око 3.500 километара.
Прва поштанска кола, уведена у саобраћај 1. маја 1866. године, била се са два точка, двоколице, без гибњева. Годину дана касније уводе се и кола са четири точка. Кола са гибњевима - федерлије - употребљавају се, најпре у војсци, за превоз рањеника, а одмах после и за поштански саобраћај. Српска војска је копирала кола за рањенике која су руски добровољци употребљавали у току српско-турских ратова 1876-1878.
Ево илустрација:
Поштанска кола у дворишту Поште и Општине у Великом Градишту:
Кола пред Поштом у Прокупљу:
На овој слици се могу сагледати кола са гибњевима. Двориште Поште у Пожаревцу:
На основу те разгледнице, Гаврило је 2008. године израдио пригодно издање:
Београдска поштанска кола за доставу пакета, испред хотела Русија у Кнез Михајловој улици, први светски рат...
Слична кола код Поште у НовомСаду, између два рата:
Све то је већ било на овом форуму, али викенд је, па да људима улепшамо јутро!
ispravka, na slici nije posta u Prokuplju vec je Sokolana, tj muzej...
[quote=Zeleznicar] Objekat u kojem je danas železnička stanica Topčier , je nekadašnja DVORSKA čekaonica.
Na mestu nekadašnje zgrade stanice je danas ona montažna birtija.[/quote
Да не останем дужан за "Машиновођу" : слика машиновође је баш како сте рекли из 1970.године и сликана у станици Метовница!
Поштовани , видим да познајете материју, мада не заостаје ни Дорћолац,
онда су Вам познате и ове ствари: Факсимил министра грађевина: одобрења Ф.Вишеку и В.Томићу да могу да оснујуКнњажевску српску железничку школу, 18.март 1881.
Kad vec volite da tumacite pisma ... evo jedno interesantno ...
MKARAM DI SI?
MKARAM DI SI?
Да ли су кренули на пикник или на гробље?
Лукави ови младунци. Пази: „Има ли неки поштар?“
Дефиниција федерлије: Поштанска кола са гибњевима.
У Србији су до шездесетих година деветнаестог века запрежна кола служила углавном као теретно превозно средство. Разлог је био тај што није било довољно добрих, чак ни калдрмисаних путева ван насеља. Процењује се да је до 1860. године било свега око 700-800 км калдрмисаних путева, углавном у насељима и ближој околини. Кнез Михајло је одмах по доласку на власт предузео мере да се путна мрежа побољша и омогући се транспорт, па и транзит странаца кроз Србију. У следеће две деценије дужина калдрмисаних путева у Србији се попела на око 3.500 километара.
Прва поштанска кола, уведена у саобраћај 1. маја 1866. године, била се са два точка, двоколице, без гибњева. Годину дана касније уводе се и кола са четири точка. Кола са гибњевима - федерлије - употребљавају се, најпре у војсци, за превоз рањеника, а одмах после и за поштански саобраћај. Српска војска је копирала кола за рањенике која су руски добровољци употребљавали у току српско-турских ратова 1876-1878.
Ево илустрација:
Поштанска кола у дворишту Поште и Општине у Великом Градишту:
Кола пред Поштом у Прокупљу:
На овој слици се могу сагледати кола са гибњевима. Двориште Поште у Пожаревцу:
На основу те разгледнице, Гаврило је 2008. године израдио пригодно издање:
Београдска поштанска кола за доставу пакета, испред хотела Русија у Кнез Михајловој улици, први светски рат...
Слична кола код Поште у НовомСаду, између два рата:
Све то је већ било на овом форуму, али викенд је, па да људима улепшамо јутро!
ispravka, na slici nije posta u Prokuplju vec je Sokolana, tj muzej...
Na mestu nekadašnje zgrade stanice je danas ona montažna birtija.[/quote
Да не останем дужан за "Машиновођу" : слика машиновође је баш како сте рекли из 1970.године и сликана у станици Метовница!
Поштовани , видим да познајете материју, мада не заостаје ни Дорћолац,
онда су Вам познате и ове ствари:
Факсимил министра грађевина: одобрења Ф.Вишеку и В.Томићу да могу да оснујуКнњажевску српску железничку школу, 18.март 1881.
Фотографија је скенирана из књиге "На скретници миленијума"!