Има ли неки поштар да поседује неку сличицу "федерлије"? Лепо би украсила текст, ако би се нашла...
Лукави ови младунци. Пази: „Има ли неки поштар?“
Дефиниција федерлије: Поштанска кола са гибњевима.
У Србији су до шездесетих година деветнаестог века запрежна кола служила углавном као теретно превозно средство. Разлог је био тај што није било довољно добрих, чак ни калдрмисаних путева ван насеља. Процењује се да је до 1860. године било свега око 700-800 км калдрмисаних путева, углавном у насељима и ближој околини. Кнез Михајло је одмах по доласку на власт предузео мере да се путна мрежа побољша и омогући се транспорт, па и транзит странаца кроз Србију. У следеће две деценије дужина калдрмисаних путева у Србији се попела на око 3.500 километара.
Прва поштанска кола, уведена у саобраћај 1. маја 1866. године, била се са два точка, двоколице, без гибњева. Годину дана касније уводе се и кола са четири точка. Кола са гибњевима - федерлије - употребљавају се, најпре у војсци, за превоз рањеника, а одмах после и за поштански саобраћај. Српска војска је копирала кола за рањенике која су руски добровољци употребљавали у току српско-турских ратова 1876-1878.
Ево илустрација:
Поштанска кола у дворишту Поште и Општине у Великом Градишту:
Кола пред Поштом у Прокупљу:
На овој слици се могу сагледати кола са гибњевима. Двориште Поште у Пожаревцу:
На основу те разгледнице, Гаврило је 2008. године израдио пригодно издање:
Београдска поштанска кола за доставу пакета, испред хотела Русија у Кнез Михајловој улици, први светски рат...
Слична кола код Поште у НовомСаду, између два рата:
Све то је већ било на овом форуму, али викенд је, па да људима улепшамо јутро!
За оне који никако да прогледају, а одавно нам је свануло, слике у бојама.
Сликано у суботу, рано изјутра, док још никог нема на улицама.
Можда само неко, ко не може да спава, стоји иза неке од завеса.
Неко можда чита и неко писмо не о љубави (нова прича)...
Неко, опет, воли ујутру да пише писма, некоме коме треба нешто и нацртати, да би разумео...
Ako offujemo o autima, hajde malo offa i o lokomotivama.
Na fotografiji je lokomotiva UZANOG koloseka serije JZ 92-popularno nazvane "Germanke" a nabavljene su iz Nemacke POSLE WW-1,delom na ime ratne reparacije. Inače su to NAJJAČE parne lokomotive UZANOG koloseka u Evropi !!! I dan-danas !!!
Fotografija sa Mašinovođom je iz vremena BROZOSLAVIJE,- Železničarske uniforme jasno određuju vremenski okvir
nastanka fotografija...... Moguće je nastala na područiju istočne Srbije (Zaječar?) gde su ove sjajne mašine bile locirane i okončale svoj radni vek.
U Beograd su jako retko navraćale ...
KAD SMO VEC KOD PREVOZNIH SREDSTAVA, OVO JE MOJA LJUBAV IZ DETINJSTVA..... UVEK SAM MASTAO DA CU BITI MASINOVODJA I TO BAS OVAKVOG VOZA!!!! ON ME JE PREVOZIO DO NISA ILI CESCE DO SVRLJIGA KADA SAM ISAO KOD BABE I DEDE. JEDAN JE ISAO BEOGRAD-NIS- KNJAZEVAC- ZAJECAR A DRUGI BEOGRAD-POZAREVAC-ZAJECAR. ODAVNO VISE NE SAOBRACA. CAK MISLIM DA VISE I NEMA DIREKTNIH VOZOVA ZA SVRLJIG.....
OSTADE SAMO USPOMENA I FOTOGRAFIJE.....POZDRAV SVIMA. p.s. Nisam postao masinovodja!!!!
За оне који нису дочитали Политикин Забавник од јуче, препоручујем рубрику „Мој херој“, у којој гостује редитељ Петар Станојловић.
„Свака храброст и потоње јунаштво који нису оваплоћени духовним смислом могу да личе на самоуништење. Ако бисте желели да се осећате као херој, дајте себи могућност да волите своје ближње и да се не стидите те љубави, а да од ње живите и будете спремни да с њом и умрете...
Храбро је волети! Јуначки је умрети због љубави! Херојски је живети за љубав!“
Ако могу да додам нешто:
Не чекајте, не одлажите, предајте се љубави!
Као што каже наш Мика:
Љубав нема боље дане
Љубав нема боље дане, све је сад и никад више, све што иза тога дође, дође само да њу збрише!
Љубав нема боље дане, Нема сутра, нема јуче, То је школа за лудаке, Који мало теже уче!
Љубав нема боље дане сама крене, сама стане, сама пали, сама гаси. Немој да јој бројиш дане, љубав нема боље дане...
Мирослав Антић
Свим учесницима и читаоцима овог форума честитам Божић и Нову годину.
Како коме дође...
Dragocena fotografija.
Sada još samo da odgonetnemo kako je skulptura sa jednog mesta bila premeštena na ono mesto gde su danas ona četiri groba ka Kalemegdanskim zidinama.
Moguće je da se to dogodilo u doba kada su, posle početnog iziđivanja tog dela terase, morali da preziđuju i poruše ono stepenište koje je, posle rekonstrukcije počelo da se odlama i ruši. Mislim da smo u nekim posmatranjima već uočili činjenicu da se, negde oko 1937., dogodilo preziđivanje i proširenje tog dela Kalemegdana.
Na podatak o rekonstrukciji i urušavanju stepeništa skrenuo mi je svojevremeno pažnju naš prijatelj Miloš Jurišić!
Двадесетог јануара 2010. године један Гаврило је нешто пробавао да окачи на неки тамо други форум. Није успео да се снађе. Онда је сутрадан поново покушао, и следећих неколико дана је само вежбао постављање слика и убацивање текстова. Касније, када се уходао, било је и понечег што је привукло пажњу неколицине. Био је то фин, миран и умиљат дечак. Ево неколико постова са тог, неког тамо другог форума.
Константин Јирачек, путопис 1875.
Лукави ови младунци. Пази: „Има ли неки поштар?“
Дефиниција федерлије: Поштанска кола са гибњевима.
У Србији су до шездесетих година деветнаестог века запрежна кола служила углавном као теретно превозно средство. Разлог је био тај што није било довољно добрих, чак ни калдрмисаних путева ван насеља. Процењује се да је до 1860. године било свега око 700-800 км калдрмисаних путева, углавном у насељима и ближој околини. Кнез Михајло је одмах по доласку на власт предузео мере да се путна мрежа побољша и омогући се транспорт, па и транзит странаца кроз Србију. У следеће две деценије дужина калдрмисаних путева у Србији се попела на око 3.500 километара.
Прва поштанска кола, уведена у саобраћај 1. маја 1866. године, била се са два точка, двоколице, без гибњева. Годину дана касније уводе се и кола са четири точка. Кола са гибњевима - федерлије - употребљавају се, најпре у војсци, за превоз рањеника, а одмах после и за поштански саобраћај. Српска војска је копирала кола за рањенике која су руски добровољци употребљавали у току српско-турских ратова 1876-1878.
Ево илустрација:
Поштанска кола у дворишту Поште и Општине у Великом Градишту:
Кола пред Поштом у Прокупљу:
На овој слици се могу сагледати кола са гибњевима. Двориште Поште у Пожаревцу:
На основу те разгледнице, Гаврило је 2008. године израдио пригодно издање:
Београдска поштанска кола за доставу пакета, испред хотела Русија у Кнез Михајловој улици, први светски рат...
Слична кола код Поште у НовомСаду, између два рата:
Све то је већ било на овом форуму, али викенд је, па да људима улепшамо јутро!
Сликано у суботу, рано изјутра, док још никог нема на улицама.
Можда само неко, ко не може да спава, стоји иза неке од завеса.
Неко можда чита и неко писмо не о љубави (нова прича)...
Неко, опет, воли ујутру да пише писма, некоме коме треба нешто и нацртати, да би разумео...
Ako offujemo o autima, hajde malo offa i o lokomotivama.
Na fotografiji je lokomotiva UZANOG koloseka serije JZ 92-popularno nazvane "Germanke" a nabavljene su iz Nemacke POSLE WW-1,delom na ime ratne reparacije. Inače su to NAJJAČE parne lokomotive UZANOG koloseka u Evropi !!!
I dan-danas !!!
Fotografija sa Mašinovođom je iz vremena BROZOSLAVIJE,- Železničarske uniforme jasno određuju vremenski okvir
nastanka fotografija...... Moguće je nastala na područiju istočne Srbije (Zaječar?) gde su ove sjajne mašine bile locirane i okončale svoj radni vek.
U Beograd su jako retko navraćale ...
OSTADE SAMO USPOMENA I FOTOGRAFIJE.....POZDRAV SVIMA. p.s. Nisam postao masinovodja!!!!
„Свака храброст и потоње јунаштво који нису оваплоћени духовним смислом могу да личе на самоуништење. Ако бисте желели да се осећате као херој, дајте себи могућност да волите своје ближње и да се не стидите те љубави, а да од ње живите и будете спремни да с њом и умрете...
Храбро је волети! Јуначки је умрети због љубави! Херојски је живети за љубав!“
Ако могу да додам нешто:
Не чекајте, не одлажите, предајте се љубави!
Као што каже наш Мика:
Љубав нема боље дане
Љубав нема боље дане,
све је сад и никад више,
све што иза тога дође,
дође само да њу збрише!
Љубав нема боље дане,
Нема сутра, нема јуче,
То је школа за лудаке,
Који мало теже уче!
Љубав нема боље дане
сама крене, сама стане,
сама пали, сама гаси.
Немој да јој бројиш дане,
љубав нема боље дане...
Мирослав Антић
Свим учесницима и читаоцима овог форума честитам Божић и Нову годину.
Како коме дође...
Dragocena fotografija.
Sada još samo da odgonetnemo kako je skulptura sa jednog mesta bila premeštena na ono mesto gde su danas ona četiri groba ka Kalemegdanskim zidinama.
Moguće je da se to dogodilo u doba kada su, posle početnog iziđivanja tog dela terase, morali da preziđuju i poruše ono stepenište koje je, posle rekonstrukcije počelo da se odlama i ruši. Mislim da smo u nekim posmatranjima već uočili činjenicu da se, negde oko 1937., dogodilo preziđivanje i proširenje tog dela Kalemegdana.
Na podatak o rekonstrukciji i urušavanju stepeništa skrenuo mi je svojevremeno pažnju naš prijatelj Miloš Jurišić!
http://www.skyscrapercity.com/showpost.php?p=50516895&postcount=14128
http://www.skyscrapercity.com/showpost.php?p=50625075&postcount=14205
http://www.skyscrapercity.com/showpost.php?p=50677287&postcount=14247
http://www.skyscrapercity.com/showpost.php?p=50726657&postcount=14281
http://www.skyscrapercity.com/showpost.php?p=50803699&postcount=14351
http://www.skyscrapercity.com/showpost.php?p=50867537&postcount=14387
http://www.skyscrapercity.com/showpost.php?p=50912233&postcount=14428
http://www.skyscrapercity.com/showpost.php?p=51016671&postcount=14476
http://www.skyscrapercity.com/showpost.php?p=51018021&postcount=14477
А онда га неки мангупи овдашњи навукоше на кафану, пиће и... шта већ иде уз то.
Тако пропаде човек.
Ех...