Ivanka Alander, potomak Petra Jokića, Karađorđevog buljubaše i kuma, jednog od prvih pismenih ljudi u Srbiji i jedini naslednik te značajne porodice, i pored ogromne imovine u kojoj uživaju nedodirljivi pojedinci, ona živi od male penzije, kao podstanar u Beogradu. NJen deda Radomir Jokić studirao je u Beču, danju je učio, a noću istovarao ugalj na železničkoj stanici. Po završetku studija ekonomije nastavio je još kratko vreme da radi najteže poslove i sa skromnom ušteđevinom se vratio Srbiju. S tugom priča da je deda umro pre rata i njenog rođenja i srećom nije sačekao slom porodice, ali njena baka, majka i ujaci dočekali su da ih "usrećitelji naroda" i "delioci pravde" strpaju u zatvor i oduzmu im sve.
NJen deda Radomir je po povratku iz Beča, sa svojim drugovima koji su sastavili svoje skromne ušteđevine, nadahnuti modom tog vremena, podigli malu fabriku šešira u Bulevaru kralja Aleksandra.
- Umesto "visoke mode", deda i njegovi prijatelji brzo su prešli na proizvodnju gume, vojničkih cokula, gumenih kaljača i opanaka, da bi vremenom prešli na mušku i žensku modnu obuću, da bi pred rat to postala najveća fabrika te vrste na Balkanu. U Bulevaru kralja Aleksandra 174, na 34 ara zemljišta i osam zgrada, bila je fabrika modne obuće mog dede, koja se zvala "Boston". U istom obliku u kome je oduzeta, skoro 75 odsto je nepromenjeno i danas, sem frontalne zgrade na Bulevaru, u kojoj je bila glavna fabrika. Ona je porušena i na njenim temeljima je podignuta robna kuća.
IZ KNJIGE: "HRONIKA ZVEZDARE 1941-1944" OD 1971.GODINE
Све честитке за овај наступ Падобранцу и Аеропуту!
Концизно излагање у доброј атмосфери после којег сте пребирали по глави шта сте још могли да кажете али немојте да вас то мучи... :bigsmile:
Било је јако добро.
Синоћ касно--емисија о култури и закључак да наш свет не иде у позориште, биоскоп; не прати изложбе нити посећује друге манифестације културе...На улици, водитељка пита пролазнике да ли знају ко су Марина Абрамовић и Данило Киш...За Киша је од седам чуло њих троје, али, за Марину нико није чуо...
... i uzdrži se malo od tog javnog ljubakanja - šta će Devojče da rekne :love: ...
Јес, бре, у праву си!
Само ће ме сачека на ћошку Палмотићеве и да ми пребије пикљеве бејзбол палицом, са узвиком:
- Шта ти има да цмачеш мога школског? То је, бре, МОЈЕ!
А ја сам до скоро био убеђен да му школски дође ко брат ил ко кум, и да је такав однос подложан закону о инцесту! Очигледно, времена се мењају...
Ееееј, не разумем се више у те нове школско-родбинске односе.
Ево, јавно се извињавам:
- Извини Вјосњочка! Нисам тео, било је у незнању, мало сам цугно! Уосталом, знаш да волим да љубим велике лоптасте и глатке површине. Признајем, занео сам се мало! Ево, обећавам да нећу више, осим ако опет нешто буде лан`о против мене.
Опамети се, Гаврило! Касина ипак има становиту предност, што и ова слика казује. Уб је близу ВМЛ, а та твоја К.Б.М.а, подаље од нас...
А за све си сам крив: Касина је леоп одабрао позицију тачно преко пута мене; па ми је посвећивао најлепше речи, па ми је угађао, а шта си ти урадио? Сео си у мушко друштво, на најдаљу тачку од Дјевојчица! После ти ђаво крив, а још си и кесу заборавио! Да не беше моје добре душе, да наговорим Падреа и Старјешинство да је преузму, знаш када бих ти је ја чувала и вратила?! Некада, а можда и пре!!
У даљем тексту: КАСИНА И ЈА У ДОГОВОРИМА ДА ЊЕГОВА ЖЕНЧЕ СЛОБОДНО СМЕ ДА УЧЕСТВУЈЕ У ПРАВЉЕЊУ АЈВАРА
U postu g. Gavrila obnarodovane su nekolike fotografije agencije Chusseau Flaviens. Ta znamenita zbirka koju sam upoznao pre dve, tri godine zahvaljujuci ucesnicima Foruma, izuzetno je svedocanstvo o Beogradu i njegovim ziteljima tokom 1904. i 1909. godine. Nazalost korpus od 400 fotografija trazi temeljno sredjivanje i razvrstavanje uz siroko konsultovanje razlicite literature sto zahteva zdravo mnogo vremena. Dobrim delom to se odnosi i na pregledanje stampe, sto je ponekad dosta komplikovano. Napr: ni u Narodnoj biblioteci, ni u Matici srpskoj, ni u Politici nema "Politike" od 9. i 10. septembra 1904. godine, tako da jos uvek nisam uspeo da rekonstruisem ili identifikujem sve finese Krunisanja ili licnosti koje su tome prisustvovale, a na sta se veliki deo ovih fotografija odnosi.
Ponesto sto sam odgonetnuo, dopisao sam uz postovane fotografije.
Do skora,
Cedomir Vasic
... hvala gosn. Vasiću :)...
Vezano za Chusseau Flaviens: da li je i donja fenomenalna fotografija iz iste radionice? Ako jeste (a tako sam nešto "uklavirio" sebi u glavu), da li je snimak iz 1904. ili 1909., zapravo može li se uopšte datirati ova fotografija? Kad je postavljen spomenik Pančiću a trg uređen pola kao park a pola kao Velika pijaca?
- Шта ти има да цмачеш мога школског? То је, бре, МОЈЕ! (мисли се на Касину)
Опамети се, Гаврило!
Шта ја има да се опамећавам? Ја сас тим немам ништа, што и ти знаш. Јел сам лепо сео на крај совре? Јесам. Знам ја ди ми је место, сљудма.
Овај Комшија стално се нешто заподева, а ја му љуцки кажем: Шта се бре мајеш са мном, кад то женче ТЕБЕ оће. То што си ожењет не преставља никаки проблем. Данаске је савремено доба! И све то је мене ома било јасно, ал он ко мутав на телефон!
Па, кад већ зајно веџбате ти ајвари, што му лепо не рекнеш, да бадава не губи време сас чапраздиванисање преко тарабу, уместо тамо да меша... тај ајвар...
Од срца хвала свима на честиткама, посебно МЗ-у, чијим прегнућем се цела ствар догодила.
Госпа Рада Ђурић је била срдачна и слатка домаћица и захваљујем јој се на свему.
Трудили смо се и није испало лоше, а наравно - увек може боље.
Нажалост, мањак времена и вишак треме су учинили своје.
Сва срећа па је Падобранац скакао за обојицу.
Свима који славе Светог Николу, укључујући и себе, желим срећну славу и свако добро.
Поздрав, Аеропут!
"A man is not old until regrets take the place of dreams." - John Barrymore
Ivanka Alander, potomak Petra Jokića, Karađorđevog buljubaše i kuma, jednog od prvih pismenih ljudi u Srbiji i jedini naslednik te značajne porodice, i pored ogromne imovine u kojoj uživaju nedodirljivi pojedinci, ona živi od male penzije, kao podstanar u Beogradu. NJen deda Radomir Jokić studirao je u Beču, danju je učio, a noću istovarao ugalj na železničkoj stanici. Po završetku studija ekonomije nastavio je još kratko vreme da radi najteže poslove i sa skromnom ušteđevinom se vratio Srbiju. S tugom priča da je deda umro pre rata i njenog rođenja i srećom nije sačekao slom porodice, ali njena baka, majka i ujaci dočekali su da ih "usrećitelji naroda" i "delioci pravde" strpaju u zatvor i oduzmu im sve.
NJen deda Radomir je po povratku iz Beča, sa svojim drugovima koji su sastavili svoje skromne ušteđevine, nadahnuti modom tog vremena, podigli malu fabriku šešira u Bulevaru kralja Aleksandra.
- Umesto "visoke mode", deda i njegovi prijatelji brzo su prešli na proizvodnju gume, vojničkih cokula, gumenih kaljača i opanaka, da bi vremenom prešli na mušku i žensku modnu obuću, da bi pred rat to postala najveća fabrika te vrste na Balkanu. U Bulevaru kralja Aleksandra 174, na 34 ara zemljišta i osam zgrada, bila je fabrika modne obuće mog dede, koja se zvala "Boston". U istom obliku u kome je oduzeta, skoro 75 odsto je nepromenjeno i danas, sem frontalne zgrade na Bulevaru, u kojoj je bila glavna fabrika. Ona je porušena i na njenim temeljima je podignuta robna kuća.IZ KNJIGE: "HRONIKA ZVEZDARE 1941-1944" OD 1971.GODINE
POZDRAV SVIMA.....
Све честитке за овај наступ Падобранцу и Аеропуту!
Концизно излагање у доброј атмосфери после којег сте пребирали по глави шта сте још могли да кажете али немојте да вас то мучи... :bigsmile:
Било је јако добро.
Miodraže, Ko je ko?
Синоћ касно--емисија о култури и закључак да наш свет не иде у позориште, биоскоп; не прати изложбе нити посећује друге манифестације културе...На улици, водитељка пита пролазнике да ли знају ко су Марина Абрамовић и Данило Киш...За Киша је од седам чуло њих троје, али, за Марину нико није чуо...
Јес, бре, у праву си!
Само ће ме сачека на ћошку Палмотићеве и да ми пребије пикљеве бејзбол палицом, са узвиком:
- Шта ти има да цмачеш мога школског? То је, бре, МОЈЕ!
А ја сам до скоро био убеђен да му школски дође ко брат ил ко кум, и да је такав однос подложан закону о инцесту! Очигледно, времена се мењају...
Ееееј, не разумем се више у те нове школско-родбинске односе.
Ево, јавно се извињавам:
- Извини Вјосњочка! Нисам тео, било је у незнању, мало сам цугно! Уосталом, знаш да волим да љубим велике лоптасте и глатке површине. Признајем, занео сам се мало! Ево, обећавам да нећу више, осим ако опет нешто буде лан`о против мене.
Опамети се, Гаврило! Касина ипак има становиту предност, што и ова слика казује. Уб је близу ВМЛ, а та твоја К.Б.М.а, подаље од нас...
А за све си сам крив: Касина је леоп одабрао позицију тачно преко пута мене; па ми је посвећивао најлепше речи, па ми је угађао, а шта си ти урадио? Сео си у мушко друштво, на најдаљу тачку од Дјевојчица! После ти ђаво крив, а још си и кесу заборавио! Да не беше моје добре душе, да наговорим Падреа и Старјешинство да је преузму, знаш када бих ти је ја чувала и вратила?! Некада, а можда и пре!!
У даљем тексту: КАСИНА И ЈА У ДОГОВОРИМА ДА ЊЕГОВА ЖЕНЧЕ СЛОБОДНО СМЕ ДА УЧЕСТВУЈЕ У ПРАВЉЕЊУ АЈВАРА
Ponesto sto sam odgonetnuo, dopisao sam uz postovane fotografije.
Do skora,
Cedomir Vasic
... hvala gosn. Vasiću :)...
Vezano za Chusseau Flaviens: da li je i donja fenomenalna fotografija iz iste radionice? Ako jeste (a tako sam nešto "uklavirio" sebi u glavu), da li je snimak iz 1904. ili 1909., zapravo može li se uopšte datirati ova fotografija? Kad je postavljen spomenik Pančiću a trg uređen pola kao park a pola kao Velika pijaca?
- Шта ти има да цмачеш мога школског? То је, бре, МОЈЕ! (мисли се на Касину)
Шта ја има да се опамећавам? Ја сас тим немам ништа, што и ти знаш. Јел сам лепо сео на крај совре? Јесам. Знам ја ди ми је место, сљудма.
Овај Комшија стално се нешто заподева, а ја му љуцки кажем: Шта се бре мајеш са мном, кад то женче ТЕБЕ оће. То што си ожењет не преставља никаки проблем. Данаске је савремено доба! И све то је мене ома било јасно, ал он ко мутав на телефон!
Па, кад већ зајно веџбате ти ајвари, што му лепо не рекнеш, да бадава не губи време сас чапраздиванисање преко тарабу, уместо тамо да меша... тај ајвар...
Од срца хвала свима на честиткама, посебно МЗ-у, чијим прегнућем се цела ствар догодила.
Госпа Рада Ђурић је била срдачна и слатка домаћица и захваљујем јој се на свему.
Трудили смо се и није испало лоше, а наравно - увек може боље.
Нажалост, мањак времена и вишак треме су учинили своје.
Сва срећа па је Падобранац скакао за обојицу.
Свима који славе Светог Николу, укључујући и себе, желим срећну славу и свако добро.
Поздрав, Аеропут!