Они који су дуже присутни на оном а и овом форуму вероватно су приметили да сам често постављао фотографије недавно преминулог Иве Етеровића, имам четири његове монографије посвећене Београду. Мислим да ова слика није била, црвени се (на левој страни Булевара) и она фабрика о којој смо ономад, негде већ, причали...
Оставио нам је огроман број сјајних фотографија за оваква подсећања.
Je l' to bila neka vrsta kooperacije?
Zar nije "Đuro Đaković" ime za posleratnu fabriku - negde u Slavoniji?
Čitav naziv sam skinuo zajedno sa forkom. Na trambelaju lepo piše - Jasenica, Smederevska palanka. Sve ostalo je nečija pametna zabuna!
Поручено 1936. и произведено 1937. стигло је у Београд 12 трамваја, од којих је (по истим плановима) 8 произведено у некадашњој фабрици вагона у Славонском Броду („Đuro Đaković“) са електричном опремом „Brown Bovery“ (гаражни бројеви 24 до 31). Остала четири произведена су у фабрици „Јасеница“ („Goša“) у Смедеревској Паланци са електричном опремом „Škoda“ (гаражни бројеви 32 до 35). На слици је један од та четири.
По пуштању у саобраћај ови трамваји су добили надимак „Земунци“ јер су саобраћали на линији Београд – Земун. Пред рат су чак имали и свој депо у Земуну, па је, после рушења моста, један већи број њих остао у НДХ као цестовна жељезница. Тек на интервенцију Немаца пребачено их је четири или шест (нема везе, подаци ГСП варирају као и увек) у Београд, док су два остала цело време НДХ у Земуну.
Још један податак: то су били први београдски трамваји који су носили грб Београда, у боји и у оригиналној верзији (на средини, неко говедо је управо то забрљало на слици).
Je l' to bila neka vrsta kooperacije?
Zar nije "Đuro Đaković" ime za posleratnu fabriku - negde u Slavoniji?
Čitav naziv sam skinuo zajedno sa forkom. Na trambelaju lepo piše - Jasenica, Smederevska palanka. Sve ostalo je nečija pametna zabuna!
Поручено 1936. и произведено 1937. стигло је у Београд 12 трамваја, од којих је (по истим плановима) 8 произведено у некадашњој фабрици вагона у Славонском Броду („Đuro Đaković“) са електричном опремом „Brown Bovery“ (гаражни бројеви 24 до 31). Остала четири произведена су у фабрици „Јасеница“ („Goša“) у Смедеревској Паланци са електричном опремом „Škoda“ (гаражни бројеви 32 до 35). На слици је један од та четири.
По пуштању у саобраћај ови трамваји су добили надимак „Земунци“ јер су саобраћали на линији Београд – Земун. Пред рат су чак имали и свој депо у Земуну, па је, после рушења моста, један већи број њих остао у НДХ као цестовна жељезница. Тек на интервенцију Немаца пребачено их је четири или шест (нема везе, подаци ГСП варирају као и увек) у Београд, док су два остала цело време НДХ у Земуну.
Још један податак: то су били први београдски трамваји који су носили грб Београда, у боји и у оригиналној верзији (на средини, неко говедо је управо то забрљало на слици).
Оставио нам је огроман број сјајних фотографија за оваква подсећања.
Урош Предић, Карабурма 1918:
Две слике Боривоја Стевановића
Маринкова бара 1938:
Чубурски поток 1934:
Je l' to bila neka vrsta kooperacije?
Zar nije "Đuro Đaković" ime za posleratnu fabriku - negde u Slavoniji?
Čitav naziv sam skinuo zajedno sa forkom. Na trambelaju lepo piše - Jasenica, Smederevska palanka. Sve ostalo je nečija pametna zabuna!
Поручено 1936. и произведено 1937. стигло је у Београд 12 трамваја, од којих је (по истим плановима) 8 произведено у некадашњој фабрици вагона у Славонском Броду („Đuro Đaković“) са електричном опремом „Brown Bovery“ (гаражни бројеви 24 до 31). Остала четири произведена су у фабрици „Јасеница“ („Goša“) у Смедеревској Паланци са електричном опремом „Škoda“ (гаражни бројеви 32 до 35). На слици је један од та четири.
По пуштању у саобраћај ови трамваји су добили надимак „Земунци“ јер су саобраћали на линији Београд – Земун. Пред рат су чак имали и свој депо у Земуну, па је, после рушења моста, један већи број њих остао у НДХ као цестовна жељезница. Тек на интервенцију Немаца пребачено их је четири или шест (нема везе, подаци ГСП варирају као и увек) у Београд, док су два остала цело време НДХ у Земуну.
Још један податак: то су били први београдски трамваји који су носили грб Београда, у боји и у оригиналној верзији (на средини, неко говедо је управо то забрљало на слици).
Па ово је Милутин!
Па ово је Милутин!
Онај из Књиге?
Je l' to bila neka vrsta kooperacije?
Zar nije "Đuro Đaković" ime za posleratnu fabriku - negde u Slavoniji?
Čitav naziv sam skinuo zajedno sa forkom. Na trambelaju lepo piše - Jasenica, Smederevska palanka. Sve ostalo je nečija pametna zabuna!
Поручено 1936. и произведено 1937. стигло је у Београд 12 трамваја, од којих је (по истим плановима) 8 произведено у некадашњој фабрици вагона у Славонском Броду („Đuro Đaković“) са електричном опремом „Brown Bovery“ (гаражни бројеви 24 до 31). Остала четири произведена су у фабрици „Јасеница“ („Goša“) у Смедеревској Паланци са електричном опремом „Škoda“ (гаражни бројеви 32 до 35). На слици је један од та четири.
По пуштању у саобраћај ови трамваји су добили надимак „Земунци“ јер су саобраћали на линији Београд – Земун. Пред рат су чак имали и свој депо у Земуну, па је, после рушења моста, један већи број њих остао у НДХ као цестовна жељезница. Тек на интервенцију Немаца пребачено их је четири или шест (нема везе, подаци ГСП варирају као и увек) у Београд, док су два остала цело време НДХ у Земуну.
Још један податак: то су били први београдски трамваји који су носили грб Београда, у боји и у оригиналној верзији (на средини, неко говедо је управо то забрљало на слици).
Као и увек, хвала много на овим подацима!
Па ово је Милутин!
Чини ми се да је снимљен у подземном пролазу Зелени венац...
... samo malo Kasina 8) ...
... Bonđorno :)...
Karakasinasti, malo si se fotošopnuo, pazi šta radiš, di sme da se dira u Rusko!
То није Руско, то је Совјетско.
Ово су Руси:
www.youtube.com/watch