Zvinjavam se Drgke, biće da je tačnije:  'Znamo da je masa Beograđana (ali ne Srba) milom ili silom (tokom XIX) otišlo u Stambol i šire.'
 

Не знам чему ова релативизација. Познато је да су Мађари код предаје Београда 28. (или 29.) августа 1521. молили (нису били у могућности да ишта траже и условљавају) за слободу да се повуку и да им је Сулејман то одобрио, те су 30.08. Мађари пуштени бродовима ка Сланкамену. Додуше, неке Мађаре је  Бели-бег побио у Сланкамену у другој половини септембра. Дакле ако су Мађари који су вероватно живели у већ етнички већински српском Београду послати на север, ко је остао уз Србе да буде отеран у Цариград? У сваком случају, пошто онда Кинеза још није било у овом граду, ма која етничка групација да је у питању она је мањинска и масу чине Срби. Даље,

"Oko 10. septembra srpske porodice krenule su iz Beograda. Po odobrenju Turaka oni su sa sobom poneli svoje svetinje: mošti svete Petke, mošti carice Teofane i ikonu Bogorodice. Ove svetinje otkupio je tadašnji patrijarh, jer je sultan pretio da će ih uništiti. Srpskom stanovništvu se gubi svaki trag u Carigradu, ali različiti tragovi ukazuju na činjenicu da broj deportovanih 1521. nije bio mali. O njihovom boravku u gradu na Bosforu svedoči i ime jedne gradske kapije na Teodosijevim bedemima koja se u otomansko vreme zvala Beogradska, po Srbima iz Beograda koje je sultan naselio oko nje[8]. Lokalna legenda iz Carigrada govori o tome da ih je sam sultan preselio iz Beograda kako bi održavali zapušteni vizantijski sistem vodosnabdevanja koji je grad snabdevao pijaćom vodom iz nekoliko kilometara udaljene Beogradske šume, pošto je taj sistem bio sličan onom u tadašnjem Beogradu koji je i dalje radio besprekorno.

[8] Stephen Turnbull, „Walls of Constantinople AD 324-1453“, Oxford 2004. (en) ISBN 1-84176-759 "
(Преузето из Wikipedia-e којој није баш увек за веровати али пошто се у датом тексту јавља још доста података, веома разложно представљених сам текст улива поверење.)

Не спорим да је можда протеран у Цариград и један мањи део несрпског живља. Да ли ћемо толико да бринемо и о историјским непомињаним мањинама и одричемо властитог националног искуства зарад ововремске демократске коректности?

Овде дугујем и једно извињење. У посту у коме сам поменуо насељавање Срба у источној Македонији, прецизније у околини Пехчева, помешао сам цариградске и галипољске Србе. Ови други су пореклом из Јагодине, протерани око век касније у област Галипоља. Они су заправо насељени након Првог светског рата у околину Пехчева по споразуму Краљевине СХС и Турске разменом становништва и имовине. Још једном извините за грешку коју сам направио на овој или претходној страни.