У част почетка нове хиљдарке, гради се нека зграда(с'леве стране слике!
Мислим да сви знају о којој згради је реч! Август, 1940.
Obratie pažnju na stajling. Ovako duboke krojene i široke pantalone u XX veku nosile su se samo pred rat i nikad više. Generacija iz sedamdesetih godina nosila je "zvoncare", ali su one bile uske u struku i bez džepova (zato su se nosile one male torbice poznate kao "pederuše"). I kratko šišana kosa sa naglašenim visoko pozicioniranim razdeljkom je karakterična samo za drugu polovinu četrdesetih. Košulja sa zavrnutim rukavima su se nosila sve dok društvo nije materijalno toliko ojačalo da je moglo sebi da priušti i one sa kratkim rukavima.
Ти си Владо рокер па не знаш и раздељак и ваке хлаче носио ја 80-тих у фазону "new wava" кад си ти већ био постао ''маторац'' ...
Tačno, Franče, tvom budnom i preciznom oku ni ovo nije promaklo. Bio je u osamdestim godinama jedan modni (i muzički, pa čak i duhovni...) "rivajvl" četrdesetih, koji je, po nekima, započet onom egleskom serijom o onim dokonim egleskim "dendijima" iz gornjih slojeva, a kojoj neznam ime... Kod nas su, čini mi se Rundek i Masimo bili u tom fazonu. A u Bgd-u?
У међувремену у близини Тошиног Бунара, Моника пронашла своју давно изгубљену сестру близнакињу:
По вашој процени,колико дуго овде стоји ова бандера, и реците ми...у којој се улици налази?:) хвала!
Дотична стоји на самом крају Булевара Милутина Миланковића (претходно Трећи булевар, пређе Бежанијске ширине) пре него што се споји са улицом Тошин бунар.
Стоји ту од најраније 1952. (можда 2-3 године касније) када је град почео да осветљава важне улице.
Нажалост, нисам је видео на делу, право је питање и до које је године радила.
Неке од њених сестара сам видео на делу али нема шансе да се сетим какво су светло давале
Такође, није ми позната ни технологија, да ли је домаћа или страна.
Знам да је 1978. уведена натријумова сијалица високог притиска која се користи и данас, заједно са живиним сијалицама... Вероватно ускоро почиње и уградња ЛЕД технологије...
А сада мали омаж сестрама дотичне младе даме која је преживела и 3000-страну, а све захваљујући: Бранку Турину, Бранибору Дељковићу, Иви Етеровићу, дамама Звездарки Врачаревић и Вјосњочки,
Милошу Јуришићу, Дунду, Рундеу, Касини, ММиловану, Вукоману, МЗ-у, Изногуду, Случајном Шетачу, Путнику, Јоци Ристићу, В.А, Јуниору, Гаврилу, Падобранцу и 75, Буку, Бађунову, Бауку, Уличару, АлексуЗР ... Извињавам се ако сам некога изоставио, поломих прсте...
За почетак сестре из строгог и благог центра:
1 Рођена сестра
2 Блиска родбина, ваљда од тетке
3 Сестре од ујака (што ја волим жабе, ајкуле и остале домаће животиње)
4 Исто од ујака, али другог
6 Сестре од тетке, сигурно
7 Види под 3
8 Сестре по оцу, кхм кхм, из првог брака, али мнооого слатке
9 и 10 Опет од ујака, само друго колено, али бар су удате у строгом центру
11 Близнакиња, живела у непосредном комшилуку, побегла са комшијом из улице, не зна се где је сада, а ♪♫♫♪ Била је тако лееепа, увек се... ♪♫♫♪
и 12 Сестре по мајци, кхм кхм, и она је била у браку раније, мало раније. Да, да, овде се виде са децом, играју се иза... Године 1969. За остале детаље питати аутора (и доктора) фотографије
Надам се да сам био од користи Београђанине.
Поздрав свима на форуму из Црне Горе,
П. С. Ако од овог поста не рикне Орионов сервер...
"A man is not old until regrets take the place of dreams." - John Barrymore
А за то су се некада бринуле професионалке - проводаџике.
Ево како Чехов опсисује једну од таквих женидбених трансакција: „Понека жена има и срце и душу“
У међувремену у близини Тошиног Бунара, Моника пронашла своју давно изгубљену сестру близнакињу:
По вашој процени,колико дуго овде стоји ова бандера, и реците ми...у којој се улици налази?:) хвала!
Дотична стоји на самом крају Булевара Милутина Миланковића (претходно Трећи булевар, пређе Бежанијске ширине) пре него што се споји са улицом Тошин бунар.
Стоји ту од најраније 1952. (можда 2-3 године касније) када је град почео да осветљава важне улице.
Нажалост, нисам је видео на делу, право је питање и до које је године радила.
Неке од њених сестара сам видео на делу али нема шансе да се сетим какво су светло давале
Такође, није ми позната ни технологија, да ли је домаћа или страна.
Знам да је 1978. уведена натријумова сијалица високог притиска која се користи и данас, заједно са живиним сијалицама... Вероватно ускоро почиње и уградња ЛЕД технологије...
А сада мали омаж сестрама дотичне младе даме која је преживела и 3000-страну, а све захваљујући: Бранку Турину, Бранибору Дељковићу, Иви Етеровићу, дамама Звездарки Врачаревић и Вјосњочки,
Милошу Јуришићу, Дунду, Рундеу, Касини, ММиловану, Вукоману, МЗ-у, Изногуду, Случајном Шетачу, Путнику, Јоци Ристићу, В.А, Јуниору, Гаврилу, Падобранцу и 75, Буку, Бађунову, Бауку, Уличару, АлексуЗР ... Извињавам се ако сам некога изоставио, поломих прсте...
За почетак сестре из строгог и благог центра:
1 Рођена сестра
2 Блиска родбина, ваљда од тетке
3 Сестре од ујака (што ја волим жабе, ајкуле и остале домаће животиње)
4 Исто од ујака, али другог
6 Сестре од тетке, сигурно
7 Види под 3
8 Сестре по оцу, кхм кхм, из првог брака, али мнооого слатке
9 и 10 Опет од ујака, само друго колено, али бар су удате у строгом центру
11 Близнакиња, живела у непосредном комшилуку, побегла са комшијом из улице, не зна се где је сада, а ♪♫♫♪ Била је тако лееепа, увек се... ♪♫♫♪
и 12 Сестре по мајци, кхм кхм, и она је била у браку раније, мало раније. Да, да, овде се виде са децом, играју се иза... Године 1969. За остале детаље питати аутора (и доктора) фотографије
Надам се да сам био од користи Београђанине.
Поздрав свима на форуму из Црне Горе,
П. С. Ако од овог поста не рикне Орионов сервер...
Него Касина се изгуби у правцу библиотеке, а на журку је заборавио!
Бар нек објави штрајк, ако обуставља рад, да знамо па да му уведемо обавезни минимум
од 4 сата рада, док се не испонапијамо, а он после нека иде кући!
30-тих кућа у средини ( најнижег крова ) ће бити замењена модернистичком вишеспратницом која надзидана и данас постоји и има врло леп улаз ...
Пред сам рат види се и фирма '' Субашић'' о којој je говориo господин Дундо...
Још једна из 1941 у којој ''Коларац' у дну ове слике стоји недирнут бомбама ...
Хвала, господине французу! Одличне слике. Први пут их видим.
Посебно ми се допала и узбудила ме је последња, снимљена између два ваздушна напада. Призор који смо ретко доживљавали на сликама. Још се види и реклама биоскопа „Коларац“. Једна од ретких фотографија и сигурно је нису снимили немачки војници.
Сад смо решили и питање остатка фирме са словима „Т.СУ“. Нисам сигуран шта је било у тој радњи, али чуо сам само за једног Субашића у Београду. Ради се наиме о представништву неког Субашића у Загребу, који је имао фото- и кино-лабораторију. У то време киноаматери су користили опрему и филмове марке Pathé Baby. То је био први узани филм, ширина му је била 9,5 mm, а перфорација је била у средини између слика (да би се искористила цела ширина филмова). Киноаматери су филмове давали Субашићу, који их је развијао, умкеровао и паковао у касете. Осим тога Субашић је продавао и професионално снимљене филмове, копије нормалних играних, документарних и цртаних немих филмова на формат 9,5 mm, а имао је и позајмну кинотеку. Појавом формата 8 mm Pathé Baby је потпуно потиснут, а ко је сачувао некадашње филмове из свог детињства, не може да их гледа јер нема нигде више ни исправних пројектора. Пре пар деценија могла је да се нађе нека фирма у Француској која је за скупе паре пребацивала те старе филмове на неки новији формат. Данас постоји једна фирма у Немачкој која копира Pathé Baby филмове на DVD (раде са посебним пројектором сопствене конструкције), али филмови морају прво да се освеже, што кошта далеко више него копирање. Та судбина чека и данашње филмске и видео снимке, које правимо за своју децу да гледају кад порасту.
Можда ће господин ММиливан више знати о Субашићу и његовим делатностима. Мислим да је ово доста близу домену његових истраживања.
Нисам сигуран да се господин Рунде сећа формата 9,5 mm, који су кратко време по оснивању Киноклуба Београд користили његови чланови (мислим да су Макавејев и Бабац одмах бојкотовали тај формат и ишли на 16 mm).
Šta se ovde ispodogadjalo i kad, gde, kako!?
Jel bilo to pragjanasto na motki ili radio samo roštilj?
Kako, bre, bez mene?! Uf!Pa da čestitam i ja! Sretna 4000.!
Мислим да сви знају о којој згради је реч! Август, 1940.
Obratie pažnju na stajling. Ovako duboke krojene i široke pantalone u XX veku nosile su se samo pred rat i nikad više. Generacija iz sedamdesetih godina nosila je "zvoncare", ali su one bile uske u struku i bez džepova (zato su se nosile one male torbice poznate kao "pederuše"). I kratko šišana kosa sa naglašenim visoko pozicioniranim razdeljkom je karakterična samo za drugu polovinu četrdesetih. Košulja sa zavrnutim rukavima su se nosila sve dok društvo nije materijalno toliko ojačalo da je moglo sebi da priušti i one sa kratkim rukavima.
Ти си Владо рокер па не знаш и раздељак и ваке хлаче носио ја 80-тих у фазону "new wava" кад си ти већ био постао ''маторац'' ...
Tačno, Franče, tvom budnom i preciznom oku ni ovo nije promaklo. Bio je u osamdestim godinama jedan modni (i muzički, pa čak i duhovni...) "rivajvl" četrdesetih, koji je, po nekima, započet onom egleskom serijom o onim dokonim egleskim "dendijima" iz gornjih slojeva, a kojoj neznam ime... Kod nas su, čini mi se Rundek i Masimo bili u tom fazonu. A u Bgd-u?
По вашој процени,колико дуго овде стоји ова бандера, и реците ми...у којој се улици налази?:) хвала!
Дотична стоји на самом крају Булевара Милутина Миланковића (претходно Трећи булевар, пређе Бежанијске ширине) пре него што се споји са улицом Тошин бунар.
Стоји ту од најраније 1952. (можда 2-3 године касније) када је град почео да осветљава важне улице.
Нажалост, нисам је видео на делу, право је питање и до које је године радила.
Неке од њених сестара сам видео на делу али нема шансе да се сетим какво су светло давале
Такође, није ми позната ни технологија, да ли је домаћа или страна.
Знам да је 1978. уведена натријумова сијалица високог притиска која се користи и данас, заједно са живиним сијалицама... Вероватно ускоро почиње и уградња ЛЕД технологије...
А сада мали омаж сестрама дотичне младе даме која је преживела и 3000-страну, а све захваљујући: Бранку Турину, Бранибору Дељковићу, Иви Етеровићу, дамама Звездарки Врачаревић и Вјосњочки,
Милошу Јуришићу, Дунду, Рундеу, Касини, ММиловану, Вукоману, МЗ-у, Изногуду, Случајном Шетачу, Путнику, Јоци Ристићу, В.А, Јуниору, Гаврилу, Падобранцу и 75, Буку, Бађунову, Бауку, Уличару, АлексуЗР ... Извињавам се ако сам некога изоставио, поломих прсте...
За почетак сестре из строгог и благог центра:
1 Рођена сестра
2 Блиска родбина, ваљда од тетке
3 Сестре од ујака (што ја волим жабе, ајкуле и остале домаће животиње)
4 Исто од ујака, али другог
6 Сестре од тетке, сигурно
7 Види под 3
8 Сестре по оцу, кхм кхм, из првог брака, али мнооого слатке
9 и 10 Опет од ујака, само друго колено, али бар су удате у строгом центру
11 Близнакиња, живела у непосредном комшилуку, побегла са комшијом из улице, не зна се где је сада, а ♪♫♫♪ Била је тако лееепа, увек се... ♪♫♫♪
и 12 Сестре по мајци, кхм кхм, и она је била у браку раније, мало раније. Да, да, овде се виде са децом, играју се иза... Године 1969. За остале детаље питати аутора (и доктора) фотографије
Надам се да сам био од користи Београђанине.
Поздрав свима на форуму из Црне Горе,
П. С. Ако од овог поста не рикне Орионов сервер...
А за то су се некада бринуле професионалке - проводаџике.
Ево како Чехов опсисује једну од таквих женидбених трансакција:
„Понека жена има и срце и душу“
По вашој процени,колико дуго овде стоји ова бандера, и реците ми...у којој се улици налази?:) хвала!
Дотична стоји на самом крају Булевара Милутина Миланковића (претходно Трећи булевар, пређе Бежанијске ширине) пре него што се споји са улицом Тошин бунар.
Стоји ту од најраније 1952. (можда 2-3 године касније) када је град почео да осветљава важне улице.
Нажалост, нисам је видео на делу, право је питање и до које је године радила.
Неке од њених сестара сам видео на делу али нема шансе да се сетим какво су светло давале
Такође, није ми позната ни технологија, да ли је домаћа или страна.
Знам да је 1978. уведена натријумова сијалица високог притиска која се користи и данас, заједно са живиним сијалицама... Вероватно ускоро почиње и уградња ЛЕД технологије...
А сада мали омаж сестрама дотичне младе даме која је преживела и 3000-страну, а све захваљујући: Бранку Турину, Бранибору Дељковићу, Иви Етеровићу, дамама Звездарки Врачаревић и Вјосњочки,
Милошу Јуришићу, Дунду, Рундеу, Касини, ММиловану, Вукоману, МЗ-у, Изногуду, Случајном Шетачу, Путнику, Јоци Ристићу, В.А, Јуниору, Гаврилу, Падобранцу и 75, Буку, Бађунову, Бауку, Уличару, АлексуЗР ... Извињавам се ако сам некога изоставио, поломих прсте...
За почетак сестре из строгог и благог центра:
1 Рођена сестра
2 Блиска родбина, ваљда од тетке
3 Сестре од ујака (што ја волим жабе, ајкуле и остале домаће животиње)
4 Исто од ујака, али другог
6 Сестре од тетке, сигурно
7 Види под 3
8 Сестре по оцу, кхм кхм, из првог брака, али мнооого слатке
9 и 10 Опет од ујака, само друго колено, али бар су удате у строгом центру
11 Близнакиња, живела у непосредном комшилуку, побегла са комшијом из улице, не зна се где је сада, а ♪♫♫♪ Била је тако лееепа, увек се... ♪♫♫♪
и 12 Сестре по мајци, кхм кхм, и она је била у браку раније, мало раније. Да, да, овде се виде са децом, играју се иза... Године 1969. За остале детаље питати аутора (и доктора) фотографије
Надам се да сам био од користи Београђанине.
Поздрав свима на форуму из Црне Горе,
П. С. Ако од овог поста не рикне Орионов сервер...
Хвалаа! свака част на труду!!!
Р. Ѕ. Мали додатак за господина Гаврила:
Р. Ѕ. Мали додатак за господина Гаврила:
Ово је одговарајући фонт:
Него Касина се изгуби у правцу библиотеке, а на журку је заборавио!
Бар нек објави штрајк, ако обуставља рад, да знамо па да му уведемо обавезни минимум
од 4 сата рада, док се не испонапијамо, а он после нека иде кући!
Eво и слика...
30-тих кућа у средини ( најнижег крова ) ће бити замењена модернистичком вишеспратницом која надзидана и данас постоји и има врло леп улаз ...
Пред сам рат види се и фирма '' Субашић'' о којој je говориo господин Дундо...
Још једна из 1941 у којој ''Коларац' у дну ове слике стоји недирнут бомбама ...
Хвала, господине французу! Одличне слике. Први пут их видим.
Посебно ми се допала и узбудила ме је последња, снимљена између два ваздушна напада. Призор који смо ретко доживљавали на сликама. Још се види и реклама биоскопа „Коларац“. Једна од ретких фотографија и сигурно је нису снимили немачки војници.
Сад смо решили и питање остатка фирме са словима „Т.СУ“. Нисам сигуран шта је било у тој радњи, али чуо сам само за једног Субашића у Београду. Ради се наиме о представништву неког Субашића у Загребу, који је имао фото- и кино-лабораторију. У то време киноаматери су користили опрему и филмове марке Pathé Baby. То је био први узани филм, ширина му је била 9,5 mm, а перфорација је била у средини између слика (да би се искористила цела ширина филмова). Киноаматери су филмове давали Субашићу, који их је развијао, умкеровао и паковао у касете. Осим тога Субашић је продавао и професионално снимљене филмове, копије нормалних играних, документарних и цртаних немих филмова на формат 9,5 mm, а имао је и позајмну кинотеку. Појавом формата 8 mm Pathé Baby је потпуно потиснут, а ко је сачувао некадашње филмове из свог детињства, не може да их гледа јер нема нигде више ни исправних пројектора. Пре пар деценија могла је да се нађе нека фирма у Француској која је за скупе паре пребацивала те старе филмове на неки новији формат. Данас постоји једна фирма у Немачкој која копира Pathé Baby филмове на DVD (раде са посебним пројектором сопствене конструкције), али филмови морају прво да се освеже, што кошта далеко више него копирање. Та судбина чека и данашње филмске и видео снимке, које правимо за своју децу да гледају кад порасту.
Можда ће господин ММиливан више знати о Субашићу и његовим делатностима. Мислим да је ово доста близу домену његових истраживања.
Нисам сигуран да се господин Рунде сећа формата 9,5 mm, који су кратко време по оснивању Киноклуба Београд користили његови чланови (мислим да су Макавејев и Бабац одмах бојкотовали тај формат и ишли на 16 mm).