Госн Аеропут,
Ако идеш у крађу „госпође Белучи“, јавни ми да ти испомогнем.
Нисам баш претерано бистар, ал могу да потегнем.
Није шала, "Моника" је чврсте грађе, мало потежа.
Ако треба у затвор, у затвор!
Како то код нас обично бива, изгледа да је једини начин да се госпођица спаси, јесте да се киднапује, па по ризик да је прогласе "побегуљом" :)
Покушавам да контактирам Јавно предузеће задужено за јавну расвету али за сада ме ефикасно игноришу. Некако нисам изненађен, само нелагодан осећај у стомаку. Борба се наставља у сваком случају. Да не кварим празничну атмосферу, где је скуп сватова? , и јел ми бесмо са младожењине стране? :)
Господо Гаврило и Падобранац, морам да признам да ми је изузетно драго због понуђене помоћи.
Не бојим се затвора (можда би ми и пријао), само нисам сигуран да је киднаповање Белучијеве ефикасан начин решавања овог проблема.
Ја се само питам: ако није могуће спасити једну бандеру која никоме не треба, шта је могуће у овом граду спасити?
Па овај град није могао, боље рећи - није хтео да сачува бар једну Теразијску бандеру на којима су Немци вешали. Шта тек рећи о Сајмишту?
Зато ћу заказати пријем код председника општине Нови Београд, објаснити му целу причу и лепо га питати, да ли и шта може да се учини по овом питању.
Ако ми он не помогне, заказаћу пријем код градоначелника. Он је шеф овима из ЈКП Јавно осветљење.
Ако то не упали, онда - новинари. Не знам да ли ће бити користи, али треба покушати. Легалним путем. Ако тако не иде, е па, онда - затвор!
Нека буде тако.
1941. на Тошином бунару, покојни деда моје драге се пењао на бандере и секао војне телефонске жице које су Немци развукли од Земуна до аеродрома.
Ако је он могао да то ради у јеку окупације, могу и ја данас нешто да урадим.
Бар ће да буде трећи серијал Отписаних (ти Гаврило, као старији, бирај: Прле, Тихи или Поштар Јоца? )
"A man is not old until regrets take the place of dreams." - John Barrymore
Пу, једва устадох!
Тако ти је када се шенлучи под старе дане...
Колико ја могу да видим, добили смо појачања ових дана.
Боле се „избезобразио“! Само ћути и грува. Нико не може да га постигне. Штоно неко реко: док се двојица свађају - трећи користи!
А и мала маца, односно бабино унуче, Немезис, изгледа има доообру архиву. Ту тек има да видимо изненађења!
Изгледа да се Папа Кас бацио на истраживање угоститељског тржишта, па ће нас на време известити.
Али, немојте, молим вас да он то испита, а да на прославу дођу обојица. Мислим, само он и ја!
Нико не припрема стругање и цепање дрва, нити изливање бетонске плоче.
Мало пића, клопице и пуно доброг расположења.
и што пре се оженили и удали!
Уф, што волим венчања...а онима који су малкице коментарисали "да су нам честитке нешто мршаве, бледе" или томе слично----е,па нема ПРИГОДНИХ слика за овакав јубилеј надохват руке! Мора да се скокне до пијаце, па да се анимирају јатаци...
Срећно нам, свађалицама и миритељима; тешкашима и перолакима; млађима и добро ушанченима; онима у патофнама што кувају ајвар и имају "женче" и онима што се хране по кафанама; сакривенима и прикривенима; стидљивима и екстровертнима; страсним учесницима и посматрачима; архитектама и архитеткама...
У част почетка нове хиљдарке, гради се нека зграда(с'леве стране слике!
Мислим да сви знају о којој згради је реч! Август, 1940.
Obratie pažnju na stajling. Ovako duboke krojene i široke pantalone u XX veku nosile su se samo pred rat i nikad više. Generacija iz sedamdesetih godina nosila je "zvoncare", ali su one bile uske u struku i bez džepova (zato su se nosile one male torbice poznate kao "pederuše"). I kratko šišana kosa sa naglašenim visoko pozicioniranim razdeljkom je karakterična samo za drugu polovinu četrdesetih. Košulja sa zavrnutim rukavima su se nosila sve dok društvo nije materijalno toliko ojačalo da je moglo sebi da priušti i one sa kratkim rukavima.
Моја баба није изгледала овако!
...али, аман људи, нешто су ми те ваше честитке некако мршаве, посне, суве...
...али, аман људи, нешто су ми те ваше честитке некако мршаве, посне, суве...
... rekao bih - nije ni čudo ... izi Izi :D , sve ke bidne, nema da fali 8) ...
Моја баба није изгледала овако!
Моја јесте али 1919. године.
Ако идеш у крађу „госпође Белучи“, јавни ми да ти испомогнем.
Нисам баш претерано бистар, ал могу да потегнем.
Није шала, "Моника" је чврсте грађе, мало потежа.
Ако треба у затвор, у затвор!
Како то код нас обично бива, изгледа да је једини начин да се госпођица спаси, јесте да се киднапује, па по ризик да је прогласе "побегуљом" :)
Покушавам да контактирам Јавно предузеће задужено за јавну расвету али за сада ме ефикасно игноришу. Некако нисам изненађен, само нелагодан осећај у стомаку. Борба се наставља у сваком случају. Да не кварим празничну атмосферу, где је скуп сватова? , и јел ми бесмо са младожењине стране? :)
Господо Гаврило и Падобранац, морам да признам да ми је изузетно драго због понуђене помоћи.
)
Не бојим се затвора (можда би ми и пријао), само нисам сигуран да је киднаповање Белучијеве ефикасан начин решавања овог проблема.
Ја се само питам: ако није могуће спасити једну бандеру која никоме не треба, шта је могуће у овом граду спасити?
Па овај град није могао, боље рећи - није хтео да сачува бар једну Теразијску бандеру на којима су Немци вешали. Шта тек рећи о Сајмишту?
Зато ћу заказати пријем код председника општине Нови Београд, објаснити му целу причу и лепо га питати, да ли и шта може да се учини по овом питању.
Ако ми он не помогне, заказаћу пријем код градоначелника. Он је шеф овима из ЈКП Јавно осветљење.
Ако то не упали, онда - новинари. Не знам да ли ће бити користи, али треба покушати. Легалним путем. Ако тако не иде, е па, онда - затвор!
Нека буде тако.
1941. на Тошином бунару, покојни деда моје драге се пењао на бандере и секао војне телефонске жице које су Немци развукли од Земуна до аеродрома.
Ако је он могао да то ради у јеку окупације, могу и ја данас нешто да урадим.
Бар ће да буде трећи серијал Отписаних (ти Гаврило, као старији, бирај: Прле, Тихи или Поштар Јоца?
... ma ne može ovo da prođe bez KaraKubure :)... jest da je njegov komšiluk, al brate - ki oni margarin sa reklame - u sve se meša 8) ...
by Tasmin & KaraMaZov
Скоро исти угао. Ова је претпостављам од г. Милоша. Лепа као онај авион
Тако ти је када се шенлучи под старе дане...
Колико ја могу да видим, добили смо појачања ових дана.
Боле се „избезобразио“! Само ћути и грува. Нико не може да га постигне. Штоно неко реко: док се двојица свађају - трећи користи!
А и мала маца, односно бабино унуче, Немезис, изгледа има доообру архиву. Ту тек има да видимо изненађења!
Изгледа да се Папа Кас бацио на истраживање угоститељског тржишта, па ће нас на време известити.
Али, немојте, молим вас да он то испита, а да на прославу дођу обојица. Мислим, само он и ја!
Нико не припрема стругање и цепање дрва, нити изливање бетонске плоче.
Мало пића, клопице и пуно доброг расположења.
По годинама и габаритима бих могао да будем само Поштар Јоца. Биће ми част!
А што волим дидем у штетууу!
Уф, што волим венчања...а онима који су малкице коментарисали "да су нам честитке нешто мршаве, бледе" или томе слично----е,па нема ПРИГОДНИХ слика за овакав јубилеј надохват руке! Мора да се скокне до пијаце, па да се анимирају јатаци...
Срећно нам, свађалицама и миритељима; тешкашима и перолакима; млађима и добро ушанченима; онима у патофнама што кувају ајвар и имају "женче" и онима што се хране по кафанама; сакривенима и прикривенима; стидљивима и екстровертнима; страсним учесницима и посматрачима; архитектама и архитеткама...
Мислим да сви знају о којој згради је реч! Август, 1940.
Obratie pažnju na stajling. Ovako duboke krojene i široke pantalone u XX veku nosile su se samo pred rat i nikad više. Generacija iz sedamdesetih godina nosila je "zvoncare", ali su one bile uske u struku i bez džepova (zato su se nosile one male torbice poznate kao "pederuše"). I kratko šišana kosa sa naglašenim visoko pozicioniranim razdeljkom je karakterična samo za drugu polovinu četrdesetih. Košulja sa zavrnutim rukavima su se nosila sve dok društvo nije materijalno toliko ojačalo da je moglo sebi da priušti i one sa kratkim rukavima.