Булевар кнеза Александра Карађорђевића 53. Тако се и данас зове, после бројних промена имена. Број 53 је, према плану Навојева, био негде на Топчидерском брду.
Путниче, ја на карти Навојева видим један ресторан али са парне стране на узбрдици ка капији Двора. Морам рећи да ми на тој карти бројеви у овом случају уопште нису јасни јер бројеви као да крећу наново од Драгише Мишовића...
Чини ми се да су се у овим ложама окупљали људи од морала, који су предавањима и акцијама покушавали да људе одуче од пијења алкохолних пића.
То ме подсећа на неке данашње невладине организације: те еколози, те зелени, те уступите место трудницама у аутобусу, те преведите баку преко улице...
Међутим, међу нама, можда би Вукоман требало мало да размисли о прикључењу ложи.
Гле како је накривио 3000-ту слику. Увати ме вртоглавица гледајући је!
Ма нисам ја оно. Ја сам само сканирао. Мајстор је тако фотографисао.
Живели!
Pa dobro, za jubilarnu300 stranu moze i kriva slika
Слажем се, Дорћолче! Само се шалим са нашим пријатељем.
Добро нас и трпи овакве какви смо
Него, хтедох и ја да пробам да ставим неку велику слику. Ал да се не обрукам, скинух дужину са 3500 на 1800 пиксела. А, осим тога, узех и неке половне слике, колко за вежбу. Даклем, то треба да буде х-о-р-з-о-н-т-а-л-н-о:
Уф, добро је. Гле, виде се и два противпожарца испред осматрачнице на Капетан Мишином здању!
Ајд да утврдим градиво:
Па, ни ово није испало рђаво. Чак се види и фирма на Хотелу Крагујевац.
Добро је, прошао сам.
Него хтедох да питам, односно да замолим мога двоструког комшију, карабурмског Палилулца, Касину:
Што, бре, Касина, не отвориш још једну тему: Србија које више нема. Пу, пу, далеко било! Куд рекох, помислиће људи свашта! Ма, мислио сам исто овако као Београд, само да буде цела Србија, а може и ближа околина, где има нашег живља. Знам да имаш доста разгледница и слика (шпијунирао сам те на оном форуму). Па да одаберемо најлепше и велике слике и почнемо. Придружиће нам се и људи из целе Србије и околине. Има људи који имају грађу о свом завичају, па кад виде лепе слике ове наше лепе Србије на Забавниковом форуму, биће им задовољство да се придруже.
Знам да и остали имају квалитетну грађу, па вас све молим да кренемо полако. Да не будемо себични локалпатриоти.
Ето нађох оне аутохром фотографије Призрена. Стварно ретке слике. Греота да то не виде и други људи. Морадох да их ставим на Београдски форум, кад нема онога, где би то било логично.
Има ту лепих слика и Новог Сада, Суботице, Крагујевца, Смедерева, Књажевца, Приштине, Котора, Требиња...
Булевар кнеза Александра Карађорђевића 53. Тако се и данас зове, после бројних промена имена. Број 53 је, према плану Навојева, био негде на Топчидерском брду.
Брашованова вила Душана Лазића била је (још од 1932.) на броју 47 (и данас је тамо, и резиденција је амбасадора Израела), што ће рећи да је 53 био мало "повише" можда на углу улица Бул. Кн. Александра Карађорђевића и Мајора Јагодића где је данас онај неки ресторан или нека вила претворена у ресторан.
Тако сам и ја мислио. А да ли је у неком тренутку претворена у кафану и задржала старо име или је г. Голубовић још једном лоше преписивао?
Ресторан Дедиње, са газдом Миланом Мишићем, 1940
За претпоставити је да је био негде на Дедињу?
Булевар кнеза Александра Карађорђевића 53. Тако се и данас зове, после бројних промена имена. Број 53 је, према плану Навојева, био негде на Топчидерском брду.
Путниче, ја на карти Навојева видим један ресторан али са парне стране на узбрдици ка капији Двора. Морам рећи да ми на тој карти бројеви у овом случају уопште нису јасни јер бројеви као да крећу наново од Драгише Мишовића...
То ме подсећа на неке данашње невладине организације: те еколози, те зелени, те уступите место трудницама у аутобусу, те преведите баку преко улице...
Међутим, међу нама, можда би Вукоман требало мало да размисли о прикључењу ложи.
Гле како је накривио 3000-ту слику. Увати ме вртоглавица гледајући је!
Ма нисам ја оно. Ја сам само сканирао. Мајстор је тако фотографисао.
Живели!
Слажем се, Дорћолче! Само се шалим са нашим пријатељем.
Добро нас и трпи овакве какви смо
Него, хтедох и ја да пробам да ставим неку велику слику. Ал да се не обрукам, скинух дужину са 3500 на 1800 пиксела. А, осим тога, узех и неке половне слике, колко за вежбу. Даклем, то треба да буде х-о-р-з-о-н-т-а-л-н-о:
Уф, добро је. Гле, виде се и два противпожарца испред осматрачнице на Капетан Мишином здању!
Ајд да утврдим градиво:
Па, ни ово није испало рђаво. Чак се види и фирма на Хотелу Крагујевац.
Добро је, прошао сам.
Него хтедох да питам, односно да замолим мога двоструког комшију, карабурмског Палилулца, Касину:
Што, бре, Касина, не отвориш још једну тему: Србија које више нема. Пу, пу, далеко било! Куд рекох, помислиће људи свашта! Ма, мислио сам исто овако као Београд, само да буде цела Србија, а може и ближа околина, где има нашег живља. Знам да имаш доста разгледница и слика (шпијунирао сам те на оном форуму). Па да одаберемо најлепше и велике слике и почнемо. Придружиће нам се и људи из целе Србије и околине. Има људи који имају грађу о свом завичају, па кад виде лепе слике ове наше лепе Србије на Забавниковом форуму, биће им задовољство да се придруже.
Знам да и остали имају квалитетну грађу, па вас све молим да кренемо полако. Да не будемо себични локалпатриоти.
Ето нађох оне аутохром фотографије Призрена. Стварно ретке слике. Греота да то не виде и други људи. Морадох да их ставим на Београдски форум, кад нема онога, где би то било логично.
Има ту лепих слика и Новог Сада, Суботице, Крагујевца, Смедерева, Књажевца, Приштине, Котора, Требиња...
Булевар кнеза Александра Карађорђевића 53. Тако се и данас зове, после бројних промена имена. Број 53 је, према плану Навојева, био негде на Топчидерском брду.
Брашованова вила Душана Лазића била је (још од 1932.) на броју 47 (и данас је тамо, и резиденција је амбасадора Израела), што ће рећи да је 53 био мало "повише" можда на углу улица Бул. Кн. Александра Карађорђевића и Мајора Јагодића где је данас онај неки ресторан или нека вила претворена у ресторан.
Тако сам и ја мислио. А да ли је у неком тренутку претворена у кафану и задржала старо име или је г. Голубовић још једном лоше преписивао?
Прво, никада нисам наишао на помен кафане Персијски шах - било у тефтерима, било у литератури, а понешто се разумем у старе кафане.
Друго, погледајмо шта заиста пише на овом Лукином цртежу, који је, као, најјачи аргумент да је кафана П.Ш. заиста постојала:
Пише, дакле, "колонијално-бакалска радња". Нема ниједног материјалног доказа о постојању кафане Персијски шах. Неко је нешто погрешио.
Ne znam ko su?!
Ово је Милован Миловановић, професор права, министар спољних послова и председник владе 1911-1912. године, а у млађим данима.