Ivo Eterović, jedan od najslavnijih fotografa bivše Jugoslavije i autor nekoliko fotomonografija, preminuo je u četvrtak, 24. novembra, u Beogradu u 76. godini
Ivo Eterović rođen je u Splitu 1935. godine, a fotografijom je profesionalno počeo da se bavi 1956. Radio je najpre u Slobodnoj Dalmaciji, a nakon toga bio je dugogodišnji Vjesnikovstalni fotoreporter i novinar sa sedištem u Beogradu. Od maja 1976. god. postaje član redakcije zagrebačkog magazina Start. Kraće vreme proveo je kao fotograf Ujedinjenih nacija na Sinaju.
Bio je član Fotokluba Split od 1956, a za počasnog člana proglašen je 1962. godine. Poslednju izložbu pod nazivom "Salaši", održao je u Galeriji Fotokluba Split 2007. godine.
Bio je član ULUPUDS-a od 1961. godine sa statusom istaknutog umetnika i Nagradom za životno delo. Orden sa srebrnim vencem predsednika Republike dobio je 1971. godine. Dobitnik je Posebnog priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi Srbije.
Nosilac je najvećih fotografskih priznanja, te međunarodnog Honoraire EFIAP (počasna ekselencija Međunarodne organizacije za umjetničku fotografiju). Od drugih nagrada, izdvajamo priznanje Saveza novinara Jugoslavije, plaketu "Beli anđeo" Umetničke kolonije Mileševo, Vukovu nagradu i nagradu Zlatni beočug.
Izlagao je svoje radove na velikom broju izložbi umetničke, novinske i primenjene fotografije, na svim kontinentima. Priredio je desetak samostalnih izložbi fotografije. Autor je 18 monografija, među kojima su "Brač", "Split", "Njihovi dani", "Sarajevo s ljubavlju", "Kameni brodovi Jadrana", "Beograd", "Dalmacija u srcu", "Zagreb intimno".
Bio je prvi fotograf koji je ušao u vilu predsednika SFRJ Josipa Broza Tita, gde je fotografisao ondašnji najmoćniji bračni par u svakodnevnim aktivnostima. Od 1964. godine, kada je ušao u Užičku 15 tek da snimi maršala, Eterović je sledećih deset godina snimao porodicu Broz.
Mesto i vreme sahrane Ive Eterovića biće naknadno objavljeni.
А у позадини солидан број припадника СДК познатијих као "Љотићевци"... Разликују се од немачких војника по шлемовима које носе, реч је о југословенској верзији чувеног француског шлема "Адријан".
Изузетан снимак, овде је готово сигруно реч о чекању воза којим ће се кренути у неку противустаничку акцију у Србији.
Ово је такође Београд, баш некако на ту страну, ка Младеновцу: (via наш Душан Н.)
Ако већ није било... Занимљив детаљ: положен је венац. Са све свастиком...
...ал као што рекох на другом сајту,није ми јасно где је овде нестала Бирчанинова улица,овде ми делује као нека стаза,и ...ко зна нека нам каже, кад је срушена задужбина Стевче М.,која је била баш на овом углу.
Срушена је, по Дивни Ђурић-Замоло, 1939. године.
Прва слика је из око 1912., друга је настала неколико година пре рушења.
Ivo Eterović, jedan od najslavnijih fotografa bivše Jugoslavije i autor nekoliko fotomonografija, preminuo je u četvrtak, 24. novembra, u Beogradu u 76. godini
Ivo Eterović rođen je u Splitu 1935. godine, a fotografijom je profesionalno počeo da se bavi 1956. Radio je najpre u Slobodnoj Dalmaciji, a nakon toga bio je dugogodišnji Vjesnikovstalni fotoreporter i novinar sa sedištem u Beogradu. Od maja 1976. god. postaje član redakcije zagrebačkog magazina Start. Kraće vreme proveo je kao fotograf Ujedinjenih nacija na Sinaju.
Bio je član Fotokluba Split od 1956, a za počasnog člana proglašen je 1962. godine. Poslednju izložbu pod nazivom "Salaši", održao je u Galeriji Fotokluba Split 2007. godine.
Bio je član ULUPUDS-a od 1961. godine sa statusom istaknutog umetnika i Nagradom za životno delo. Orden sa srebrnim vencem predsednika Republike dobio je 1971. godine. Dobitnik je Posebnog priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi Srbije.
Nosilac je najvećih fotografskih priznanja, te međunarodnog Honoraire EFIAP (počasna ekselencija Međunarodne organizacije za umjetničku fotografiju). Od drugih nagrada, izdvajamo priznanje Saveza novinara Jugoslavije, plaketu "Beli anđeo" Umetničke kolonije Mileševo, Vukovu nagradu i nagradu Zlatni beočug.
Izlagao je svoje radove na velikom broju izložbi umetničke, novinske i primenjene fotografije, na svim kontinentima. Priredio je desetak samostalnih izložbi fotografije. Autor je 18 monografija, među kojima su "Brač", "Split", "Njihovi dani", "Sarajevo s ljubavlju", "Kameni brodovi Jadrana", "Beograd", "Dalmacija u srcu", "Zagreb intimno".
Bio je prvi fotograf koji je ušao u vilu predsednika SFRJ Josipa Broza Tita, gde je fotografisao ondašnji najmoćniji bračni par u svakodnevnim aktivnostima. Od 1964. godine, kada je ušao u Užičku 15 tek da snimi maršala, Eterović je sledećih deset godina snimao porodicu Broz.
Mesto i vreme sahrane Ive Eterovića biće naknadno objavljeni.
Stanica Mladenovac!
Stanica Mladenovac!
А у позадини солидан број припадника СДК познатијих као "Љотићевци"... Разликују се од немачких војника по шлемовима које носе, реч је о југословенској верзији чувеног француског шлема "Адријан".
Изузетан снимак, овде је готово сигруно реч о чекању воза којим ће се кренути у неку противустаничку акцију у Србији.
Ово је такође Београд, баш некако на ту страну, ка Младеновцу: (via наш Душан Н.)
Ако већ није било... Занимљив детаљ: положен је венац. Са све свастиком...
Срушена је, по Дивни Ђурић-Замоло, 1939. године.
Прва слика је из око 1912., друга је настала неколико година пре рушења.