Нажалост, морам да поменем (ваљда ће неко прочитати од надлежних) да се на палати "Београд" тј. Пензионог фонда чиновника и служитеља Народне банке још задржао један једини оригинални излог (овде их видимо у другом плану) пројектован по ауторском нацрту архитекте Самојлова (делом је камена облога у парапетима промењена, али су врата оригинална). Сви остали су порушени и преправљени у новије доба.
Штета.
Не постоји овде потреба да се нешто што се задржало толико времена - сачува.
Пре једно десетак година био сам у Будимпешти. У једном прелепом пасажу покривеном стаклом (пасаж се налазио у оквиру стамбене зграде, као својеврстан трговачки део), стоје и даље, редом, сви аутентични и оригинални излози из времена још од пре Првог светског рата.
Ми, као сиромашна земља имали смо елементе ентеријера и уређења на толико високом занатском и идејном нивоу, да су многи могли да нам позавиде. Жао ми је што не могу да причам какве сам прелепе портале затекао у овом граду још деведесетих година. Стајао сам дуго испред и чудом нисам могао да се начудим гледајући у перфектан рад некадашњих бравара, столара и дизајну архитеката.
Данас су сви измењени бљутавим пластичним или алуминијумским творевинама.
Тачно, реч је о стрељању и вешању угледних Срба у Панчеву, 1941.
Егзекуција ових несретних људи је извршена на Панчевачком гробљу и поред њега: вешани на гробљу, стрељани крај спољашњег зида...
Ово је био први злочин нациста над Србима, а извршен је због убиства једног фолксдојчера СС-овца... Убице нису пронађене, веровало се да је реч о официрима капитулиране краљевске југословенске војске који су пролазили кроз град, па је окупатор свој бес искалио на угледним панчевачким Србима које је узео за таоце. Било је ту угледних професора, трговаца чак и свештеника...
О овом догађају се зна све, да не оптерећујемо сад детаљима, ове Душанове слике су до сада невиђене, а морам да напоменем да се на колор филму који је снимљен овом приликом и прати читав догађај, од окупљања масе Немаца по улицама који прате таоце ка гробљу до помног снимања крупних кадрова лица жртава (а који се често врти по Националној Географији и Дискаверију када иду емисије о Другом светском рату у боји) у једном тренутку виде још неки војници Вермахта који носе фотоапарате. Један од њих је начинио и ове снимке.
Гавро, требало је да задржиш и оригинални натпис под којим се ове слике оглашавају на аустријском И-беју: "Српски снајперисти".
Коментар је сувишан.
Треба реаговати мејлом и скинути сраман наслов под којим се ове слике оглашавају а за то нам треба неки линк.
Ево још нечега што такође треба прочитати а везано је за егзекуције Срба у Панчеву 1941...
VEŠANJE I STRELJANJE SRBA U PANČEVU 1941
Gerhard Gronefeld (1911 – 2000) nemački vojni fotograf snimio je egzekuciju Srba u Pančevu 20. aprila 1941. godine u prepodnevnim časovima, kada je nasumice sa ulica pokupljeno 35 muškaraca i jedna žena, koji su podeljeni u dve grupe. Prva je odvedena odmah pored ulaza u groblje gde su napravljena improvizovana vešala, a druga grupa je poredjana ispred grobljanskog zida. Ovaj masakr naredio je komandant grada Oberstlojtnant Fritz Bandelow kao odmazdu za ubijena dva nemačka vojnika u okršaju sa ostacima jugoslovenske vojske, tri dana posle kapitulacije jugoslovenske vojske.
Gronefeld koji je zabeležio mnoge upečatljive trenutke rata, posle rata se posvetio fotografisanju ptica i životinja u prirodi, objavljujući svoj album ratnih fotografija pred samu smrt, stavio je fotografiju vešanja Srba u Pančevu na prvo mesto rekavši pritom : „Ovo je fotografija koja je na mene ostavila najužasniji utisak do kraja mog života. Gledao sam oči tih potpuno nevinih ljudi koji su osudjeni na smrt, i taj njihov pogled prati me i danas, kao najstrašniji košmar.“ Zanimljivo je da su ove fotografije bile dugo van očiju javnosti i da je Gronefeld objavio iste u povodu internacionalnog skupa o prikupljenim dokazima o učešću vojnika Vermahta u masovnim zločinima tokom rata, pošto se dugo govorilo da su egzekucije civila i druge masovne zločine po Evropi, činile samo SS jedinice. Hvatanje Srba po ulicama je izvršila regimenta Vermahta - divizije „Gross Deutschland“ čiji su vojnici izvršili streljanje Srba pored grobljanskog zida. Medjutim, vešanje je dobrovoljno izvršio jedan Folksdojčer, mesarski pomoćnik koji ovaj „ jezivi posao“ kako je napisao Gronefeld, „obavio sa velikom brutalnošću i očitim zadovoljstvom“, što se vidi na fotografijama. Ovaj zločin je zabeležen takodje i filmskom kamerom - filmom u boji, koji je snimio nemački vojni snimatelj Gottfried Kessel.
Сви сте ту негде, али...
Прича почиње двадесетог априла 1941. године када се група пијаних немачких војника враћала са прославе Хитлеровог рођендана у касарну. Два војника су се најпре покошкала, потом посвађала и на крају потукла. У тој тучи један је тако ударио другог да је овај незгодно пао и сломио врат.
Да би прикрили своју срамоту, Немци су организовали измишљени напад на припаднике немачке оружане силе: баш на месту тог зида православног гробља у ноћи 20./21. април отворили су ватру из стрељачког оружја, краће време пуцали а онда престали. Потом су организовали истрагу која је утврдила да је напад изведен од стране војника и официра поражене Краљевине Југославије који су до тог места дошли, убили једног немачког војника и потом одатле побегли подземним тунелом чији је други крај излазио код неке кафане. (тај "тунел" никад није пронађен).
Почело је хапшење сумњивих, а затим и суђење где су осумњичени осуђени на стрељање или вешање. Егзекуција стрељањем је извршена поред зида поменутог гробља одакле је наводно отворена ватра на немачке војнике, док је вешање изведено у самом гробљу.
Пре неколико година о овом злочину снимљен је документарни филм "Штрик и кугла" који је први пут јавно приказан баш у сали где се априла 1941. одиграла фарса од суђења. Овај филм је требао бити приказан и на РТС-у али нешто нисам чуо да се то и десило.
Са друге стране, довољно је отићи на Ју Тјуб и укуцати "Pancevo 1941"... само, снимци нису за особе са слабим срцем.
До прошле године на гробљу стајала су стабла на којима су била видљива лежишта греде о коју су Срби обешени, а онда су посечена. Да случајност буде већа, приликом прошлогодишње реконструкције трга у центру Панчева уклоњен је и споменик који је симблизовао вешала са клупом испод греде јер су 1942. године на том месту Немци обесили родољубе (истина, спомен плоча о том догађају је остала на Заковој кући). Годинама су се поред тог споменика окупљали амалини док су чекали муштерије, али никад ни један од њих није сео на ту камену клупу!
Ко не познаје своју историју, поновиће му се...
Aeroput-u, veliki pozdrav, dugo te nema da se oglasiš. Iskreno, kada sam napisao da tipujem na 1961. imao sam u glavi da je verovatno 1962. (soliter u Omladinskih brigada 10 u kom sam jedno vreme živeo nije završen, tj. samo što nije, a onaj na ćošku jeste) ali se onda možda ne bi ti oglasio sa ovako podrobnim dokumentovanjem situacije. Teoretski, pošto je železnička pruga probijena kroz Bežanijsku kos tek 1965. (mislim da je Iznogud/Namćor obelodanio taj podatak), na pistu se moglo sletati sve do prosecanja aerodroma tom saobraćajnicom, verovatno i cele 1964. ali to ovde sigurno nije slučaj, 1962. (posle tvog mišljenja još sigurnije) je najverovatnija godina fotografisanja ovog aviona. A to da li je čovek koji je radio na filmu fotografisao i ovu lepu fotografiju, ko zna, pošto je film sniman u hladnije vreme (novembar 1962) a ova nekako deluje (bar meni) kao neki maj/jun, ne verujem da je fotografija nužno vezana za film, sačekaćemo da se i g. Jurišić možda oglasi po tom pitanju. Još jednom zahvaljujem gospodi Jovanoviću, Jurišiću i Kasini na ovoj sjajnoj fotografiji.
Велики поздрав и теби Случајни.
Надам се да Аеродром "Никола Тесла" већ спрема монографију поводом предстојеће 50. годишњице постојања (28. април: 1962 - 2012.) и да ће се у њој наћи и нека додатна појашњења везана за стари аеродром.
Наиме, после отварања аеродрома у Сурчину, стари аеродром је користила само ЈНА до друге половине 1964. пошто су на њему остали погони ВТРЗ Јастреб (претежно ремонт хеликоптера), и, наравно, музеј ЈРВ. Нажалост, нисам био на Изногудовом часу и био сам убеђен да је тунел просечен тек 1968. - у склопу, од падобранца75 поменуте, ОРА Нови Београд '68, а не још 1965. па сам, ето, и данас научио нешто ново .
У сваком случају, после накнадног објашњења господина Милоша Јуришића, убеђен сам да је Душан Јовановић иста особа и да је направљена у склопу припреме ("story board" или како се то већ зове) филма.
Можда искрсне још нека изгубљена фотографија Душана Јовановића (или Д. Јовановића), са мотивом из филма "Дани" па се цела ствар додатно разјасни.
П.С.: Наравно, и ја се још једном најлепше захваљујем цењеној господи Душану Јовановићу, Милошу Јуришићу и, naturalmente, Касини на овој "Седмици на Лото-у".
Само мала допуна: по отварању аеродрома у Сручину, Стари аеродром је још неко време служио ЈАТ-у као техничка база. Шта више, ту су једно време слетале Каравеле (наравно, без путника) на одржавање, а пошто је писта била кратка приликом слетања користиле су кочећи падобран у репу.
Чак и када је пруга пресекла аеродром на два дела, онај део у којем је био РЗ "Јастреб" користио је остатак писте за слетање авиона за ремонт - 522, Крагуја, Анова Ан 2... и наравно, хеликоптера, мада њима није била потребна писта јер су слетали на простор одмах испред хангара.
Само мала допуна: по отварању аеродрома у Сручину, Стари аеродром је још неко време служио ЈАТ-у као техничка база. Шта више, ту су једно време слетале Каравеле (наравно, без путника) на одржавање, а пошто је писта била кратка приликом слетања користиле су кочећи падобран у репу.
Чак и када је пруга пресекла аеродром на два дела, онај део у којем је био РЗ "Јастреб" користио је остатак писте за слетање авиона за ремонт - 522, Крагуја, Анова Ан 2... и наравно, хеликоптера, мада њима није била потребна писта јер су слетали на простор одмах испред хангара.
E, да видимо још и ту Каравелу како кочи падобраном у Омладинских бригада...
Колико могу да повежем ствари, та писта (тј. њен део од пруге према Сави) је могла да се користи све до настанка улице Омладинских бригада, улица се преклапа(ла) са пистом једним делом а највероватније је да се то десило тек активирањем градилишта на левој обали Саве почетком седамдесетих. Хвала Изногуду још једаред.
Некад смо на форуму видели кућу Мариновића у Господској (Бранковој) улици.
О париским Мариновићима код нас се мало зна. У овом чланку можете, укратко, да видите основне податке о њима. Авијатичари би о Петру Мариновићу вероватно више написали. И ја знам подоста о њему, али то није била тема овога чланка. Мислио сам да овај текст скратим и постујем га овде, али ми је овако лакше.
Јуниору се захваљујем на логистичкој подршци!
Што се тиче СИВ-а колико се сећам оргинални пројекат је радио неки од словеначких архитеката, а касније га преузима Мика Јанковић, има ли неко неки цртеж тог првобитног пројекта?
Оригинални пројекат из 1947. радио је тим загребачких архитеката Владимир Поточњак, Антон Урлих, Златко Нојман и Драгица Перак.
[
Загреб, Љубљана, знам да је било нешто западно од Београда
Слава му!
Imao sam prilike da napravim ove sjajne fotografije...te 1984.godine...
Дивно, хвала на одличној идентификацији.
Нажалост, морам да поменем (ваљда ће неко прочитати од надлежних) да се на палати "Београд" тј. Пензионог фонда чиновника и служитеља Народне банке још задржао један једини оригинални излог (овде их видимо у другом плану) пројектован по ауторском нацрту архитекте Самојлова (делом је камена облога у парапетима промењена, али су врата оригинална). Сви остали су порушени и преправљени у новије доба.
Штета.
Не постоји овде потреба да се нешто што се задржало толико времена - сачува.
Пре једно десетак година био сам у Будимпешти. У једном прелепом пасажу покривеном стаклом (пасаж се налазио у оквиру стамбене зграде, као својеврстан трговачки део), стоје и даље, редом, сви аутентични и оригинални излози из времена још од пре Првог светског рата.
Ми, као сиромашна земља имали смо елементе ентеријера и уређења на толико високом занатском и идејном нивоу, да су многи могли да нам позавиде. Жао ми је што не могу да причам какве сам прелепе портале затекао у овом граду још деведесетих година. Стајао сам дуго испред и чудом нисам могао да се начудим гледајући у перфектан рад некадашњих бравара, столара и дизајну архитеката.
Данас су сви измењени бљутавим пластичним или алуминијумским творевинама.
Да, али у Новом Саду.
Можда неко зна више о овој згради.
Преузето из репортаже на тему годишњице:
www.rts.rs/page/stories/ci/story/8/%D0%9A%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0/991458/%D0%88%D1%83%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%98+%D0%9F%D0%93%D0%9F+%D0%A0%D0%A2%D0%A1-%D0%B0.html
Тачно, реч је о стрељању и вешању угледних Срба у Панчеву, 1941.
Егзекуција ових несретних људи је извршена на Панчевачком гробљу и поред њега: вешани на гробљу, стрељани крај спољашњег зида...
Ово је био први злочин нациста над Србима, а извршен је због убиства једног фолксдојчера СС-овца... Убице нису пронађене, веровало се да је реч о официрима капитулиране краљевске југословенске војске који су пролазили кроз град, па је окупатор свој бес искалио на угледним панчевачким Србима које је узео за таоце. Било је ту угледних професора, трговаца чак и свештеника...
О овом догађају се зна све, да не оптерећујемо сад детаљима, ове Душанове слике су до сада невиђене, а морам да напоменем да се на колор филму који је снимљен овом приликом и прати читав догађај, од окупљања масе Немаца по улицама који прате таоце ка гробљу до помног снимања крупних кадрова лица жртава (а који се често врти по Националној Географији и Дискаверију када иду емисије о Другом светском рату у боји) у једном тренутку виде још неки војници Вермахта који носе фотоапарате. Један од њих је начинио и ове снимке.
Гавро, требало је да задржиш и оригинални натпис под којим се ове слике оглашавају на аустријском И-беју: "Српски снајперисти".
Коментар је сувишан.
Треба реаговати мејлом и скинути сраман наслов под којим се ове слике оглашавају а за то нам треба неки линк.
Ево још нечега што такође треба прочитати а везано је за егзекуције Срба у Панчеву 1941...
VEŠANJE I STRELJANJE SRBA U PANČEVU 1941
Gerhard Gronefeld (1911 – 2000) nemački vojni fotograf snimio je egzekuciju Srba u Pančevu 20. aprila 1941. godine u prepodnevnim časovima, kada je nasumice sa ulica pokupljeno 35 muškaraca i jedna žena, koji su podeljeni u dve grupe. Prva je odvedena odmah pored ulaza u groblje gde su napravljena improvizovana vešala, a druga grupa je poredjana ispred grobljanskog zida. Ovaj masakr naredio je komandant grada Oberstlojtnant Fritz Bandelow kao odmazdu za ubijena dva nemačka vojnika u okršaju sa ostacima jugoslovenske vojske, tri dana posle kapitulacije jugoslovenske vojske.
Gronefeld koji je zabeležio mnoge upečatljive trenutke rata, posle rata se posvetio fotografisanju ptica i životinja u prirodi, objavljujući svoj album ratnih fotografija pred samu smrt, stavio je fotografiju vešanja Srba u Pančevu na prvo mesto rekavši pritom : „Ovo je fotografija koja je na mene ostavila najužasniji utisak do kraja mog života. Gledao sam oči tih potpuno nevinih ljudi koji su osudjeni na smrt, i taj njihov pogled prati me i danas, kao najstrašniji košmar.“ Zanimljivo je da su ove fotografije bile dugo van očiju javnosti i da je Gronefeld objavio iste u povodu internacionalnog skupa o prikupljenim dokazima o učešću vojnika Vermahta u masovnim zločinima tokom rata, pošto se dugo govorilo da su egzekucije civila i druge masovne zločine po Evropi, činile samo SS jedinice. Hvatanje Srba po ulicama je izvršila regimenta Vermahta - divizije „Gross Deutschland“ čiji su vojnici izvršili streljanje Srba pored grobljanskog zida. Medjutim, vešanje je dobrovoljno izvršio jedan Folksdojčer, mesarski pomoćnik koji ovaj „ jezivi posao“ kako je napisao Gronefeld, „obavio sa velikom brutalnošću i očitim zadovoljstvom“, što se vidi na fotografijama. Ovaj zločin je zabeležen takodje i filmskom kamerom - filmom u boji, koji je snimio nemački vojni snimatelj Gottfried Kessel.
Сви сте ту негде, али...
Прича почиње двадесетог априла 1941. године када се група пијаних немачких војника враћала са прославе Хитлеровог рођендана у касарну. Два војника су се најпре покошкала, потом посвађала и на крају потукла. У тој тучи један је тако ударио другог да је овај незгодно пао и сломио врат.
Да би прикрили своју срамоту, Немци су организовали измишљени напад на припаднике немачке оружане силе: баш на месту тог зида православног гробља у ноћи 20./21. април отворили су ватру из стрељачког оружја, краће време пуцали а онда престали. Потом су организовали истрагу која је утврдила да је напад изведен од стране војника и официра поражене Краљевине Југославије који су до тог места дошли, убили једног немачког војника и потом одатле побегли подземним тунелом чији је други крај излазио код неке кафане. (тај "тунел" никад није пронађен).
Почело је хапшење сумњивих, а затим и суђење где су осумњичени осуђени на стрељање или вешање. Егзекуција стрељањем је извршена поред зида поменутог гробља одакле је наводно отворена ватра на немачке војнике, док је вешање изведено у самом гробљу.
Пре неколико година о овом злочину снимљен је документарни филм "Штрик и кугла" који је први пут јавно приказан баш у сали где се априла 1941. одиграла фарса од суђења. Овај филм је требао бити приказан и на РТС-у али нешто нисам чуо да се то и десило.
Са друге стране, довољно је отићи на Ју Тјуб и укуцати "Pancevo 1941"... само, снимци нису за особе са слабим срцем.
До прошле године на гробљу стајала су стабла на којима су била видљива лежишта греде о коју су Срби обешени, а онда су посечена. Да случајност буде већа, приликом прошлогодишње реконструкције трга у центру Панчева уклоњен је и споменик који је симблизовао вешала са клупом испод греде јер су 1942. године на том месту Немци обесили родољубе (истина, спомен плоча о том догађају је остала на Заковој кући). Годинама су се поред тог споменика окупљали амалини док су чекали муштерије, али никад ни један од њих није сео на ту камену клупу!
Ко не познаје своју историју, поновиће му се...
Aeroput-u, veliki pozdrav, dugo te nema da se oglasiš. Iskreno, kada sam napisao da tipujem na 1961. imao sam u glavi da je verovatno 1962. (soliter u Omladinskih brigada 10 u kom sam jedno vreme živeo nije završen, tj. samo što nije, a onaj na ćošku jeste) ali se onda možda ne bi ti oglasio sa ovako podrobnim dokumentovanjem situacije. Teoretski, pošto je železnička pruga probijena kroz Bežanijsku kos tek 1965. (mislim da je Iznogud/Namćor obelodanio taj podatak), na pistu se moglo sletati sve do prosecanja aerodroma tom saobraćajnicom, verovatno i cele 1964. ali to ovde sigurno nije slučaj, 1962. (posle tvog mišljenja još sigurnije) je najverovatnija godina fotografisanja ovog aviona. A to da li je čovek koji je radio na filmu fotografisao i ovu lepu fotografiju, ko zna, pošto je film sniman u hladnije vreme (novembar 1962) a ova nekako deluje (bar meni) kao neki maj/jun, ne verujem da je fotografija nužno vezana za film, sačekaćemo da se i g. Jurišić možda oglasi po tom pitanju. Još jednom zahvaljujem gospodi Jovanoviću, Jurišiću i Kasini na ovoj sjajnoj fotografiji.
Велики поздрав и теби Случајни.
Надам се да Аеродром "Никола Тесла" већ спрема монографију поводом предстојеће 50. годишњице постојања (28. април: 1962 - 2012.) и да ће се у њој наћи и нека додатна појашњења везана за стари аеродром.
Наиме, после отварања аеродрома у Сурчину, стари аеродром је користила само ЈНА до друге половине 1964. пошто су на њему остали погони ВТРЗ Јастреб (претежно ремонт хеликоптера), и, наравно, музеј ЈРВ. Нажалост, нисам био на Изногудовом часу и био сам убеђен да је тунел просечен тек 1968. - у склопу, од падобранца75 поменуте, ОРА Нови Београд '68, а не још 1965. па сам, ето, и данас научио нешто ново
У сваком случају, после накнадног објашњења господина Милоша Јуришића, убеђен сам да је Душан Јовановић иста особа и да је направљена у склопу припреме ("story board" или како се то већ зове) филма.
Можда искрсне још нека изгубљена фотографија Душана Јовановића (или Д. Јовановића), са мотивом из филма "Дани" па се цела ствар додатно разјасни.
П.С.: Наравно, и ја се још једном најлепше захваљујем цењеној господи Душану Јовановићу, Милошу Јуришићу и, naturalmente, Касини на овој "Седмици на Лото-у".
Само мала допуна: по отварању аеродрома у Сручину, Стари аеродром је још неко време служио ЈАТ-у као техничка база. Шта више, ту су једно време слетале Каравеле (наравно, без путника) на одржавање, а пошто је писта била кратка приликом слетања користиле су кочећи падобран у репу.
Чак и када је пруга пресекла аеродром на два дела, онај део у којем је био РЗ "Јастреб" користио је остатак писте за слетање авиона за ремонт - 522, Крагуја, Анова Ан 2... и наравно, хеликоптера, мада њима није била потребна писта јер су слетали на простор одмах испред хангара.
Чак и када је пруга пресекла аеродром на два дела, онај део у којем је био РЗ "Јастреб" користио је остатак писте за слетање авиона за ремонт - 522, Крагуја, Анова Ан 2... и наравно, хеликоптера, мада њима није била потребна писта јер су слетали на простор одмах испред хангара.
E, да видимо још и ту Каравелу како кочи падобраном у Омладинских бригада...
Колико могу да повежем ствари, та писта (тј. њен део од пруге према Сави) је могла да се користи све до настанка улице Омладинских бригада, улица се преклапа(ла) са пистом једним делом а највероватније је да се то десило тек активирањем градилишта на левој обали Саве почетком седамдесетих. Хвала Изногуду још једаред.
О париским Мариновићима код нас се мало зна. У овом чланку можете, укратко, да видите основне податке о њима. Авијатичари би о Петру Мариновићу вероватно више написали. И ја знам подоста о њему, али то није била тема овога чланка. Мислио сам да овај текст скратим и постујем га овде, али ми је овако лакше.
Јуниору се захваљујем на логистичкој подршци!
Петар, Пјер Мариновић
Оригинални пројекат из 1947. радио је тим загребачких архитеката Владимир Поточњак, Антон Урлих, Златко Нојман и Драгица Перак.
[
Загреб, Љубљана, знам да је било нешто западно од Београда