На другој фотографији одозгоре на полеђини пише "Hauptstrasse", то би требало да је Булевар Краља Александра. Иако су на обе фотографије платани, уверен сам да то дрвеће није исто, најпре по дебљини, као и ово које се види поред и иза немачког официра чију локацију покушавамо да одгонетнемо.... Чак ни стуб не делује слично.
Мислим да друга слика приказује Булевар краља Александра преко пута Студентског парка (између Голсвортијеве и Млатишумине улице – где је кафана „Орашац“) после америчког бомбардовања на Ускрс 1944.
Ако неко пореди ову слику са сликом Немца у доњем делу Булевара, нека обрати пажњу на то, да трамвајски колосеци овде нису на средини улице, већ уз тротуаре.
Господине Дундо, могу само да Вам одам признање на анализи непознатог објекта на Железничкој станици и његовој временској судбини!
Потпуно сте у праву, хронолошки редослед фотографија је другачији, а моја грешка је била што нисам боље погледао остатак овог следа Булвитиних немачких фотографија, јер да јесам, било би ми јасно да је реч о фотографијама из лета 1944: униформе ове групе добро расположених немачких војника са хармоником и вином сасвим сигурно указују на групу која се повлачи из Грчке или чак можда јужне Бугарске као што и камуфлажна шара на возилима на трећој фотографији говори о далеко каснијој фази од априла 1941. када немачка возила нису била тако произвољно бојена на терену. Дакле, потпуно се слажем са Вама да је хронологија била другачија, и да је то како сте Ви објаснили време постанка и нестанка објекта са стубовима поред Ж.станице, потпуно валидна тврдња, када се гледа кроз немачке слике...
А, онда у воду пада и моја сумња око булеварских платана и њихове дебљине...
Nisam brozofil, ali mislim da i Broz, kao i Nemci, Rusi... hteli mi to ili ne, čine istoriju ove zemlje, pa i Beograda.
Lično mislim da ova lokomotiva (može i neka druga parnjača) treba da stoji tamo. Bolje tamo nego na dnu Đerdapa.
Пошто сам ја употребио израз "брозофил" обраћајући се појединим форумашима, ред је и да одговорим на ове Дорћолчеве речи.
Наравно да Броз чини историју ове земље, то нико нормалан не може да спори.
Повремене реакције са моје стране могу се видети само када брозићи изгубе компас, никако не на свако помињање имена и лика највећег сина СФРЈ.
Можда имамо проблем што фотографије које овде чине већину некако нису баш смеле да се јавно показују за вакта дотичне персоне зване Броз и то тричавих 50 година па је ред да сада њега мало гурнемо у страну.
Не као што је он избрисао све пре 1945. него само да га пошаљемо у ћошак док су уважени гости који нису дуго могли да нас посете, дошли да нам испричају оно што нисмо имали прилике да чујемо.
Ко не може без њега и жели да га представи као потпуно равноправну тему, имаће мене за вратом.
Што се локомотиве тиче, слажемо се да је једној место баш ту али никако овој која је вукла Броза.
Историја железнице у Србији је мало дужа од поруке која се имала на уму када је баш ова постављена.
Није Србија (Југославија) за краљевања обе династије била искључиво земља дрвених плугова и простих заната па су "народне власти" увеле саобраћај, индустрију и културу а "ненародне власти" за то нису мариле.
Уосталом, то што говорим управо показује већина фотографија које можемо видети овде.
Јесте, управо то. Перфектно илустровано. Хвала.
http://www.ebay.de/itm/Orig-Foto-Bahnhof-u-a-Bulgarien-Belgrad-u-a-/130598216749?pt=Militaria&hash=item1e6842a42d#ht_6460wt_915
На другој фотографији одозгоре на полеђини пише "Hauptstrasse", то би требало да је Булевар Краља Александра. Иако су на обе фотографије платани, уверен сам да то дрвеће није исто, најпре по дебљини, као и ово које се види поред и иза немачког официра чију локацију покушавамо да одгонетнемо.... Чак ни стуб не делује слично.
Мислим да друга слика приказује Булевар краља Александра преко пута Студентског парка (између Голсвортијеве и Млатишумине улице – где је кафана „Орашац“) после америчког бомбардовања на Ускрс 1944.
Ако неко пореди ову слику са сликом Немца у доњем делу Булевара, нека обрати пажњу на то, да трамвајски колосеци овде нису на средини улице, већ уз тротуаре.
Господине Дундо, могу само да Вам одам признање на анализи непознатог објекта на Железничкој станици и његовој временској судбини!
Потпуно сте у праву, хронолошки редослед фотографија је другачији, а моја грешка је била што нисам боље погледао остатак овог следа Булвитиних немачких фотографија, јер да јесам, било би ми јасно да је реч о фотографијама из лета 1944: униформе ове групе добро расположених немачких војника са хармоником и вином сасвим сигурно указују на групу која се повлачи из Грчке или чак можда јужне Бугарске као што и камуфлажна шара на возилима на трећој фотографији говори о далеко каснијој фази од априла 1941. када немачка возила нису била тако произвољно бојена на терену. Дакле, потпуно се слажем са Вама да је хронологија била другачија, и да је то како сте Ви објаснили време постанка и нестанка објекта са стубовима поред Ж.станице, потпуно валидна тврдња, када се гледа кроз немачке слике...
А, онда у воду пада и моја сумња око булеварских платана и њихове дебљине...
Mea Culpa.
Nisam brozofil, ali mislim da i Broz, kao i Nemci, Rusi... hteli mi to ili ne, čine istoriju ove zemlje, pa i Beograda.
Потпуно се слажем са овим, али то ме не спречава да ми се реч брозофил допада и да је сматрам прикладном у одређеним ситуацијама.
Нагињем русофилији, па шта? Не стидим се.
Nisam brozofil, ali mislim da i Broz, kao i Nemci, Rusi... hteli mi to ili ne, čine istoriju ove zemlje, pa i Beograda.
Потпуно се слажем са овим, али то ме не спречава да ми се реч брозофил допада и да је сматрам прикладном у одређеним ситуацијама.
Нагињем русофилији, па шта? Не стидим се.
Gos’n Dundo, neka se svako oseća kako želi, nije bilo zle namere.
Nisam brozofil, ali mislim da i Broz, kao i Nemci, Rusi... hteli mi to ili ne, čine istoriju ove zemlje, pa i Beograda.
Lično mislim da ova lokomotiva (može i neka druga parnjača) treba da stoji tamo. Bolje tamo nego na dnu Đerdapa.
Пошто сам ја употребио израз "брозофил" обраћајући се појединим форумашима, ред је и да одговорим на ове Дорћолчеве речи.
Наравно да Броз чини историју ове земље, то нико нормалан не може да спори.
Повремене реакције са моје стране могу се видети само када брозићи изгубе компас, никако не на свако помињање имена и лика највећег сина СФРЈ.
Можда имамо проблем што фотографије које овде чине већину некако нису баш смеле да се јавно показују за вакта дотичне персоне зване Броз и то тричавих 50 година па је ред да сада њега мало гурнемо у страну.
Не као што је он избрисао све пре 1945. него само да га пошаљемо у ћошак док су уважени гости који нису дуго могли да нас посете, дошли да нам испричају оно што нисмо имали прилике да чујемо.
Ко не може без њега и жели да га представи као потпуно равноправну тему, имаће мене за вратом.
Што се локомотиве тиче, слажемо се да је једној место баш ту али никако овој која је вукла Броза.
Историја железнице у Србији је мало дужа од поруке која се имала на уму када је баш ова постављена.
Није Србија (Југославија) за краљевања обе династије била искључиво земља дрвених плугова и простих заната па су "народне власти" увеле саобраћај, индустрију и културу а "ненародне власти" за то нису мариле.
Уосталом, то што говорим управо показује већина фотографија које можемо видети овде.
Госпон Дорћолац, ни са моје стране ни љутиш ни зле намере.