Ову слику је поставио Вукоман пре једно `иљаду и по страна:
Чинило ми се да је то код Мостара, а данас нађох потврду у каталогу с оне изложбе слика Аце Симића:
Сликано отприлике с места БИГЗ-а, лево је Вапина фабрика хартије...
Три истоветне вишеспратнице на левој страни биле су стамбене зграде за железничаре. Налазиле си се између Булевара војводе Мишића и железничке пруге. Пруга је на том месту већ скретала према станици и било је места за зграде.
Предњи план прве слике показује место на којем се Улица Косте Главинића „уливала“ у Булевар. У циљу изградње минутне удбашке зграде давних педесетих година Улица Косте Главинића је премештена даље узбрдо. Приземне куће на десној страни припадале су делом улици Косте Главинића. Државна штампарија (данас се зна само за БИГЗ) подигнута је касније на крају тог реда кућа, иза једне попречне улице. Ту се некад налазила кафана „Бабуна“ (мислим да је била на супротном углу од штампарије). На десној страни ред кућа се настављао у пар лепих вила (ограда са зиданим стубовима вероватно је већ припадала једној од вила).
Доња слика није снимљена са места где се касније налазила Државна штампарија, већ са места где је некада Улица Васе Пелагића, после једне врло оштре кривине, улазила скоро под правим углом у Улицу Косте Главинића.
Својевремено сам нацртао план где су биле те улице пре премештања, а имао сам и најмање једну фотографију. Ако нађем, приложићу.
Ову слику је поставио Вукоман пре једно `иљаду и по страна:
Чинило ми се да је то код Мостара, а данас нађох потврду у каталогу с оне изложбе слика Аце Симића:
Сликано отприлике с места БИГЗ-а, лево је Вапина фабрика хартије...
Три истоветне вишеспратнице на левој страни биле су стамбене зграде за железничаре. Налазиле си се између Булевара војводе Мишића и железничке пруге. Пруга је на том месту већ скретала према станици и било је места за зграде.
Предњи план прве слике показује место на којем се Улица Косте Главинића „уливала“ у Булевар. У циљу изградње минутне удбашке зграде давних педесетих година Улица Косте Главинића је премештена даље узбрдо. Приземне куће на десној страни припадале су делом улици Косте Главинића. Државна штампарија (данас се зна само за БИГЗ) подигнута је касније на крају тог реда кућа, иза једне попречне улице. Ту се некад налазила кафана „Бабуна“ (мислим да је била на супротном углу од штампарије). На десној страни ред кућа се настављао у пар лепих вила (ограда са зиданим стубовима вероватно је већ припадала једној од вила).
Доња слика није снимљена са места где се касније налазила Државна штампарија, већ са места где је некада Улица Васе Пелагића, после једне врло оштре кривине, улазила скоро под правим углом у Улицу Косте Главинића.
Својевремено сам нацртао план где су биле те улице пре премештања, а имао сам и најмање једну фотографију. Ако нађем, приложићу.
Да допуним драгог пријатеља и ставим једну исправку: на фотографији Булевара Војводе Мишића види се она немачка радионица поред Вапине фабрике, па је датирање у каталогу промашено за једно десет година и требало би да гласи: "око 1940."
Или зграда сервиса није изграђена крајем треће деценије.
Три истоветне вишеспратнице на левој страни биле су стамбене зграде за железничаре. Налазиле си се између Булевара војводе Мишића и железничке пруге. Пруга је на том месту већ скретала према станици и било је места за зграде.
Предњи план прве слике показује место на којем се Улица Косте Главинића „уливала“ у Булевар. У циљу изградње минутне удбашке зграде давних педесетих година Улица Косте Главинића је премештена даље узбрдо. Приземне куће на десној страни припадале су делом улици Косте Главинића. Државна штампарија (данас се зна само за БИГЗ) подигнута је касније на крају тог реда кућа, иза једне попречне улице. Ту се некад налазила кафана „Бабуна“ (мислим да је била на супротном углу од штампарије). На десној страни ред кућа се настављао у пар лепих вила (ограда са зиданим стубовима вероватно је већ припадала једној од вила).
Доња слика није снимљена са места где се касније налазила Државна штампарија, већ са места где је некада Улица Васе Пелагића, после једне врло оштре кривине, улазила скоро под правим углом у Улицу Косте Главинића.
Својевремено сам нацртао план где су биле те улице пре премештања, а имао сам и најмање једну фотографију. Ако нађем, приложићу.
Г. Дундо, хвала на овим вредним информацијама и исправкама. Надам се да ћете наћи ту мапу и фотографије. Ја сам се, засад, послужио овом мапом из`30-тих, где се ситуација прилично добро види. Чак су уцртани "железнички" станови:
Такође, заинтригирала ме је кафана "Бабуна". Сећате ли се можда каква је била, фина ил` бирцуз? Откуд тако чудно име?
Г. Дундо, хвала на овим вредним информацијама и исправкама. Надам се да ћете наћи ту мапу и фотографије. Ја сам се, засад, послужио овом мапом из`30-тих, где се ситуација прилично добро види. Чак су уцртани "железнички" станови:
Браво, још један занимљив доказ. Уцртани су железнички станови, Вапина фабрика, мапа је из тридесетих - а нема немачког сервиса.
Значи фотографија Аце Симића не може бити снимљена "око 1930."
Ову слику је поставио Вукоман пре једно `иљаду и по страна:
Чинило ми се да је то код Мостара, а данас нађох потврду у каталогу с оне изложбе слика Аце Симића:
Сликано отприлике с места БИГЗ-а, лево је Вапина фабрика хартије...
Три истоветне вишеспратнице на левој страни биле су стамбене зграде за железничаре. Налазиле си се између Булевара војводе Мишића и железничке пруге. Пруга је на том месту већ скретала према станици и било је места за зграде.
Предњи план прве слике показује место на којем се Улица Косте Главинића „уливала“ у Булевар. У циљу изградње минутне удбашке зграде давних педесетих година Улица Косте Главинића је премештена даље узбрдо. Приземне куће на десној страни припадале су делом улици Косте Главинића. Државна штампарија (данас се зна само за БИГЗ) подигнута је касније на крају тог реда кућа, иза једне попречне улице. Ту се некад налазила кафана „Бабуна“ (мислим да је била на супротном углу од штампарије). На десној страни ред кућа се настављао у пар лепих вила (ограда са зиданим стубовима вероватно је већ припадала једној од вила).
Доња слика није снимљена са места где се касније налазила Државна штампарија, већ са места где је некада Улица Васе Пелагића, после једне врло оштре кривине, улазила скоро под правим углом у Улицу Косте Главинића.
Својевремено сам нацртао план где су биле те улице пре премештања, а имао сам и најмање једну фотографију. Ако нађем, приложићу.
Да допуним драгог пријатеља и ставим једну исправку: на фотографији Булевара Војводе Мишића види се она немачка радионица поред Вапине фабрике, па је датирање у каталогу промашено за једно десет година и требало би да гласи: "око 1940."
Или зграда сервиса није изграђена крајем треће деценије.
Драги пријатељу Миловане, ево, на овој слици се лепо види поменути аутосервис.
Овај клинац у предњем плану сам ја (што рече Госпођица из Косовске: интимна историја), а снимљено је негде средином тридесетих година.
Ово је на брзину усликана фотографија угла Рузвелтове и Албанске споменице. Зграде десно више не постоје, али ова скроз доле је још на месту. Мислим да је сликано почетком шездесетих.
Драги пријатељу Миловане, ево, на овој слици се лепо види поменути аутосервис.
Овај клинац у предњем плану сам ја (што рече Госпођица из Косовске: интимна историја), а снимљено је негде средином тридесетих година.
Мислим да година у каталогу није погрешна.
Врло занимљива и драгоцена фотографија. Хвала много, сећам се да сте је једном поставили!
Ваљда ће се онда једног дана разјаснити ово са аутосервисом.
Одлично се сећам да сам на изложби Браце Петковића о развитку аутомобилизма прочитао да је зграда са краја тридесетих.
Мада, руку на срце, по архитектури та зграда пре припада раном модернизму него каснијој варијанти.
Чинило ми се да је то код Мостара, а данас нађох потврду у каталогу с оне изложбе слика Аце Симића:
Сликано отприлике с места БИГЗ-а, лево је Вапина фабрика хартије...
Три истоветне вишеспратнице на левој страни биле су стамбене зграде за железничаре. Налазиле си се између Булевара војводе Мишића и железничке пруге. Пруга је на том месту већ скретала према станици и било је места за зграде.
Предњи план прве слике показује место на којем се Улица Косте Главинића „уливала“ у Булевар. У циљу изградње минутне удбашке зграде давних педесетих година Улица Косте Главинића је премештена даље узбрдо. Приземне куће на десној страни припадале су делом улици Косте Главинића. Државна штампарија (данас се зна само за БИГЗ) подигнута је касније на крају тог реда кућа, иза једне попречне улице. Ту се некад налазила кафана „Бабуна“ (мислим да је била на супротном углу од штампарије). На десној страни ред кућа се настављао у пар лепих вила (ограда са зиданим стубовима вероватно је већ припадала једној од вила).
Доња слика није снимљена са места где се касније налазила Државна штампарија, већ са места где је некада Улица Васе Пелагића, после једне врло оштре кривине, улазила скоро под правим углом у Улицу Косте Главинића.
Својевремено сам нацртао план где су биле те улице пре премештања, а имао сам и најмање једну фотографију. Ако нађем, приложићу.
Чинило ми се да је то код Мостара, а данас нађох потврду у каталогу с оне изложбе слика Аце Симића:
Сликано отприлике с места БИГЗ-а, лево је Вапина фабрика хартије...
Три истоветне вишеспратнице на левој страни биле су стамбене зграде за железничаре. Налазиле си се између Булевара војводе Мишића и железничке пруге. Пруга је на том месту већ скретала према станици и било је места за зграде.
Предњи план прве слике показује место на којем се Улица Косте Главинића „уливала“ у Булевар. У циљу изградње минутне удбашке зграде давних педесетих година Улица Косте Главинића је премештена даље узбрдо. Приземне куће на десној страни припадале су делом улици Косте Главинића. Државна штампарија (данас се зна само за БИГЗ) подигнута је касније на крају тог реда кућа, иза једне попречне улице. Ту се некад налазила кафана „Бабуна“ (мислим да је била на супротном углу од штампарије). На десној страни ред кућа се настављао у пар лепих вила (ограда са зиданим стубовима вероватно је већ припадала једној од вила).
Доња слика није снимљена са места где се касније налазила Државна штампарија, већ са места где је некада Улица Васе Пелагића, после једне врло оштре кривине, улазила скоро под правим углом у Улицу Косте Главинића.
Својевремено сам нацртао план где су биле те улице пре премештања, а имао сам и најмање једну фотографију. Ако нађем, приложићу.
Да допуним драгог пријатеља и ставим једну исправку: на фотографији Булевара Војводе Мишића види се она немачка радионица поред Вапине фабрике, па је датирање у каталогу промашено за једно десет година и требало би да гласи: "око 1940."
Или зграда сервиса није изграђена крајем треће деценије.
Три истоветне вишеспратнице на левој страни биле су стамбене зграде за железничаре. Налазиле си се између Булевара војводе Мишића и железничке пруге. Пруга је на том месту већ скретала према станици и било је места за зграде.
Предњи план прве слике показује место на којем се Улица Косте Главинића „уливала“ у Булевар. У циљу изградње минутне удбашке зграде давних педесетих година Улица Косте Главинића је премештена даље узбрдо. Приземне куће на десној страни припадале су делом улици Косте Главинића. Државна штампарија (данас се зна само за БИГЗ) подигнута је касније на крају тог реда кућа, иза једне попречне улице. Ту се некад налазила кафана „Бабуна“ (мислим да је била на супротном углу од штампарије). На десној страни ред кућа се настављао у пар лепих вила (ограда са зиданим стубовима вероватно је већ припадала једној од вила).
Доња слика није снимљена са места где се касније налазила Државна штампарија, већ са места где је некада Улица Васе Пелагића, после једне врло оштре кривине, улазила скоро под правим углом у Улицу Косте Главинића.
Својевремено сам нацртао план где су биле те улице пре премештања, а имао сам и најмање једну фотографију. Ако нађем, приложићу.
Г. Дундо, хвала на овим вредним информацијама и исправкама. Надам се да ћете наћи ту мапу и фотографије. Ја сам се, засад, послужио овом мапом из`30-тих, где се ситуација прилично добро види. Чак су уцртани "железнички" станови:
Такође, заинтригирала ме је кафана "Бабуна". Сећате ли се можда каква је била, фина ил` бирцуз? Откуд тако чудно име?
На првој слици је непарна страна Светогорске, од угла са Македонском ка Влајковићевој, сликао Јеремија 1929.-30.
Исти период, сликао Аца Симић.
Исти део улице са контра стране на раније постављаним сликама.
Г. Дундо, хвала на овим вредним информацијама и исправкама. Надам се да ћете наћи ту мапу и фотографије. Ја сам се, засад, послужио овом мапом из`30-тих, где се ситуација прилично добро види. Чак су уцртани "железнички" станови:
Браво, још један занимљив доказ. Уцртани су железнички станови, Вапина фабрика, мапа је из тридесетих - а нема немачког сервиса.
Значи фотографија Аце Симића не може бити снимљена "око 1930."
Пре око три недеље Касина је приложио текст о старој кафани на углу Цара Душана и Капетан Мишине.
Исти угао у верзији Аце Симића, сликано 1942. год.
Чинило ми се да је то код Мостара, а данас нађох потврду у каталогу с оне изложбе слика Аце Симића:
Сликано отприлике с места БИГЗ-а, лево је Вапина фабрика хартије...
Три истоветне вишеспратнице на левој страни биле су стамбене зграде за железничаре. Налазиле си се између Булевара војводе Мишића и железничке пруге. Пруга је на том месту већ скретала према станици и било је места за зграде.
Предњи план прве слике показује место на којем се Улица Косте Главинића „уливала“ у Булевар. У циљу изградње минутне удбашке зграде давних педесетих година Улица Косте Главинића је премештена даље узбрдо. Приземне куће на десној страни припадале су делом улици Косте Главинића. Државна штампарија (данас се зна само за БИГЗ) подигнута је касније на крају тог реда кућа, иза једне попречне улице. Ту се некад налазила кафана „Бабуна“ (мислим да је била на супротном углу од штампарије). На десној страни ред кућа се настављао у пар лепих вила (ограда са зиданим стубовима вероватно је већ припадала једној од вила).
Доња слика није снимљена са места где се касније налазила Државна штампарија, већ са места где је некада Улица Васе Пелагића, после једне врло оштре кривине, улазила скоро под правим углом у Улицу Косте Главинића.
Својевремено сам нацртао план где су биле те улице пре премештања, а имао сам и најмање једну фотографију. Ако нађем, приложићу.
Да допуним драгог пријатеља и ставим једну исправку: на фотографији Булевара Војводе Мишића види се она немачка радионица поред Вапине фабрике, па је датирање у каталогу промашено за једно десет година и требало би да гласи: "око 1940."
Или зграда сервиса није изграђена крајем треће деценије.
Драги пријатељу Миловане, ево, на овој слици се лепо види поменути аутосервис.
Овај клинац у предњем плану сам ја (што рече Госпођица из Косовске: интимна историја), а снимљено је негде средином тридесетих година.
Мислим да година у каталогу није погрешна.
Ово је на брзину усликана фотографија угла Рузвелтове и Албанске споменице. Зграде десно више не постоје, али ова скроз доле је још на месту. Мислим да је сликано почетком шездесетих.
Ово је опет Јеремијина слика са краја двадесетих, део Светогорске од Влајковићеве до Кондине, парна страна.
Фотографија Аце Симића сликана, наводно 1925.
Панорама треба да је из 1931. године.
Драги пријатељу Миловане, ево, на овој слици се лепо види поменути аутосервис.
Овај клинац у предњем плану сам ја (што рече Госпођица из Косовске: интимна историја), а снимљено је негде средином тридесетих година.
Мислим да година у каталогу није погрешна.
Врло занимљива и драгоцена фотографија. Хвала много, сећам се да сте је једном поставили!
Ваљда ће се онда једног дана разјаснити ово са аутосервисом.
Одлично се сећам да сам на изложби Браце Петковића о развитку аутомобилизма прочитао да је зграда са краја тридесетих.
Мада, руку на срце, по архитектури та зграда пре припада раном модернизму него каснијој варијанти.