Ovaj mladi p.porucnik srpske vojske, Misel - Mij'ajlo Kurtije [ 1891 - 1915 ], sin je Zozefa Kurtijea (dosao kao dobrovoljac iz Francuske u Srbiju 1876g., dopalo mu se i tu i ostao) i nemice Zozefine. Dakle, rodjen u Srbiji i zavrsio nasu Vojnu akademiju.
Nikada nije najbolje govorio srpski. Njegovog oca, Zozefa, je Kralj Petar "Oslobodilac" (tada porucnik francuske vojske) upoznao u Francuskoj u vreme francusko-pruskih ratova, 1870g. i pozvao ga u Srbiju. Prvi je stranac odlikovan Karadjordjevom zvezdom s macevima IV reda. Istovremeno unapredjen u kap. II klase. O tome svedoci i jedno pismo koje mu je napisao vrhovni komandant srpske vojske i prestolonaslednik Aleksandar Karadjordjevic.
Vodio je 3. cetu 4. bataljona vardarskog puka. Komandant mu je bio major Jovan Rekalic. Branio je odsek od sav. pristanista do Jalije na Dunavu. Tesko ranjen u Odbrani Beograda 1915g., Misel je prenet u nisku vojnu bolnicu gde je podlegao ranama. Njegovi ostaci su preneti i sahranjeni na parceli 89. beogradskog Novog groblja.
Imao je sestre Bertu i Martu Kurtije. Obe su se udale za srbe, primile pravoslavlje ... postale Branislava i Milica: udate za Djordje T. Djordjevica, pukovnika i Kostu J. Djordjevica, inzenjera, respektivno.
Zozef Kurtije umro je 1934. a majka Zozefina, 1943g. grk
15-ogodisnjaci u odbrani Beograda (naravno bilo je 12-ogodisnjaka), 1915g. a sada, prirodno, i na ovom uvazenom Forumu!
Tri petnaestogodisnjaka su ucesvovala u odbrani Beograda 1915g. Zarko Cukurovic, Jordan Katanic i Ljubomir Veljkovic. Ovaj poslednji junak bio je jos ziv 1985g.
Zao mi je sto kvalitet ovih slika nije dobar a i ne umem da ih "izpixelisem" i udarim KiloBitazu kako bi Francuz i Runde bili veseliji a ne da me teraju u ... .
Slikano je samo radi zamrzavanja vremena, kao i prethodne. Srecom imam tacan datum kada su sve otskljocane: 12. juli, 1982g.
Evidentno je da skljocano po Kalisu ...
Ta ’82. godina je za mene bila tužna jer sam ostao bez oca. Imao sam 26 godina, ali tvoje fotografije su svedok koliko je Kalemegdan tada bio zeleniji.
Nažalost fond stabala se bitno smanjio tako da danas jedva prepoznajemo neke kadrove.
Ovo su stepenice koje se spuštaju ka Pobedniku...
... a ovo je šumarak pored barutane, danas desetkovan...
...ovog drveća ispred kapije Karla VI ka Kuli Nebojši više nema, ostale su samo lipe u dnu fotografije...
... a ovo dole je pored Despotove kapije, sada je tu krš od kamenja a nekada su bile „katakombe“ gde smo se kao klinci zavlačili.
Malo bliže Sahat kuli, nekih dvadesetak metara, su šezdesetih godina snimani „Dugi brodovi”. Tada smo mi klinci iz zgrade imali oko deset, dvanaest godina. Bilo nas je desetak. Noćom smo krali iz šatora bakelitne mačeve, lukove i strele.
Ujutru je policija zvonila na vrata pa smo sve morali da vadimo iz podruma i sa tavana i da vraćamo. Nisu ljudi mogli da nastave snimanje filma.
Skoro sve slike iz serije su dobro komponovane, a ova mi je posebno draga zbog do sada neviđene perspektive (mesta) slikanja. Ja nisam sliku plastinirao nego malo pastelizirao.
Na žalost nemam mnogo vremena da se posvetim i ostalim slikama, jer sam trenutno stalno dežuran u "Azbuci". Ali verujem, da će Frančesko to uzeti u svoje ruke....
Ni budućnost nije više to, šta je nekad bila! - Karl Valentin.
Jako su se, u pocetku, cudili nasi oficiri i vojnici kada je primeceno da veliki broj granata doletajucih sa suprotne obale Save ne eksplodira , "corci".
Razjasnjeno je to kad na jednoj neeksplodiranoj procitase ove rimovane stihove:
" Ne boj se, Srbine,
Srbin je sporo salje,
Srbin je tako tempira,
Nece da ekslodira ".
Zao mi je sto kvalitet ovih slika nije dobar a i ne umem da ih "izpixelisem" i udarim KiloBitazu kako bi Francuz i Runde bili veseliji a ne da me teraju u ... .
Slikano je samo radi zamrzavanja vremena, kao i prethodne. Srecom imam tacan datum kada su sve otskljocane: 12. juli, 1982g.
Evidentno je da skljocano po Kalisu ...
Ta ’82. godina je za mene bila tužna jer sam ostao bez oca. Imao sam 26 godina, ali tvoje fotografije su svedok koliko je Kalemegdan tada bio zeleniji.
Nažalost fond stabala se bitno smanjio tako da danas jedva prepoznajemo neke kadrove.
Ovo su stepenice koje se spuštaju ka Pobedniku... (da moja greska koju su odlicno ispravio, H.)
... a ovo je šumarak pored barutane, danas desetkovan...
...ovog drveća ispred kapije Karla VI ka Kuli Nebojši više nema, ostale su samo lipe u dnu fotografije...
... a ovo dole je pored Despotove kapije, sada je tu krš od kamenja a nekada su bile „katakombe“ gde smo se kao klinci zavlačili.
Malo bliže Sahat kuli, nekih dvadesetak metara, su šezdesetih godina snimani „Dugi brodovi”. Tada smo mi klinci iz zgrade imali oko deset, dvanaest godina. Bilo nas je desetak. Noćom smo krali iz šatora bakelitne mačeve, lukove i strele.
Ujutru je policija zvonila na vrata pa smo sve morali da vadimo iz podruma i sa tavana i da vraćamo. Nisu ljudi mogli da nastave snimanje filma.
Komentari su ti odlicni jer su od "znalca-srcem". grk
Људи, иако је ратно време, идемо негде на чај, али не Ерл Греј, понео сам нешто свога...
Svaka cas' na ovim fotkama! H.! grk
Ovaj mladi p.porucnik srpske vojske, Misel - Mij'ajlo Kurtije [ 1891 - 1915 ], sin je Zozefa Kurtijea (dosao kao dobrovoljac iz Francuske u Srbiju 1876g., dopalo mu se i tu i ostao) i nemice Zozefine. Dakle, rodjen u Srbiji i zavrsio nasu Vojnu akademiju.
Nikada nije najbolje govorio srpski. Njegovog oca, Zozefa, je Kralj Petar "Oslobodilac" (tada porucnik francuske vojske) upoznao u Francuskoj u vreme francusko-pruskih ratova, 1870g. i pozvao ga u Srbiju. Prvi je stranac odlikovan Karadjordjevom zvezdom s macevima IV reda. Istovremeno unapredjen u kap. II klase. O tome svedoci i jedno pismo koje mu je napisao vrhovni komandant srpske vojske i prestolonaslednik Aleksandar Karadjordjevic.
Vodio je 3. cetu 4. bataljona vardarskog puka. Komandant mu je bio major Jovan Rekalic. Branio je odsek od sav. pristanista do Jalije na Dunavu. Tesko ranjen u Odbrani Beograda 1915g., Misel je prenet u nisku vojnu bolnicu gde je podlegao ranama. Njegovi ostaci su preneti i sahranjeni na parceli 89. beogradskog Novog groblja.
Imao je sestre Bertu i Martu Kurtije. Obe su se udale za srbe, primile pravoslavlje ... postale Branislava i Milica: udate za Djordje T. Djordjevica, pukovnika i Kostu J. Djordjevica, inzenjera, respektivno.
Zozef Kurtije umro je 1934. a majka Zozefina, 1943g. grk
15-ogodisnjaci u odbrani Beograda (naravno bilo je 12-ogodisnjaka), 1915g. a sada, prirodno, i na ovom uvazenom Forumu!
Tri petnaestogodisnjaka su ucesvovala u odbrani Beograda 1915g. Zarko Cukurovic, Jordan Katanic i Ljubomir Veljkovic. Ovaj poslednji junak bio je jos ziv 1985g.
na slici, Zarko Cukurovic, (1900 - 1915)
osvajac i ...
strazar ...
Zao mi je sto kvalitet ovih slika nije dobar a i ne umem da ih "izpixelisem" i udarim KiloBitazu kako bi Francuz i Runde bili veseliji a ne da me teraju u ... .
Slikano je samo radi zamrzavanja vremena, kao i prethodne. Srecom imam tacan datum kada su sve otskljocane: 12. juli, 1982g.
Evidentno je da skljocano po Kalisu ...
Ta ’82. godina je za mene bila tužna jer sam ostao bez oca. Imao sam 26 godina, ali tvoje fotografije su svedok koliko je Kalemegdan tada bio zeleniji.
Nažalost fond stabala se bitno smanjio tako da danas jedva prepoznajemo neke kadrove.
Ovo su stepenice koje se spuštaju ka Pobedniku...
... a ovo je šumarak pored barutane, danas desetkovan...
...ovog drveća ispred kapije Karla VI ka Kuli Nebojši više nema, ostale su samo lipe u dnu fotografije...
... a ovo dole je pored Despotove kapije, sada je tu krš od kamenja a nekada su bile „katakombe“ gde smo se kao klinci zavlačili.
Malo bliže Sahat kuli, nekih dvadesetak metara, su šezdesetih godina snimani „Dugi brodovi”. Tada smo mi klinci iz zgrade imali oko deset, dvanaest godina. Bilo nas je desetak. Noćom smo krali iz šatora bakelitne mačeve, lukove i strele.
Ujutru je policija zvonila na vrata pa smo sve morali da vadimo iz podruma i sa tavana i da vraćamo. Nisu ljudi mogli da nastave snimanje filma.
Skoro sve slike iz serije su dobro komponovane, a ova mi je posebno draga zbog do sada neviđene perspektive (mesta) slikanja. Ja nisam sliku plastinirao nego malo pastelizirao.
Na žalost nemam mnogo vremena da se posvetim i ostalim slikama, jer sam trenutno stalno dežuran u "Azbuci". Ali verujem, da će Frančesko to uzeti u svoje ruke....
Jako su se, u pocetku, cudili nasi oficiri i vojnici kada je primeceno da veliki broj granata doletajucih sa suprotne obale Save ne eksplodira , "corci".
Razjasnjeno je to kad na jednoj neeksplodiranoj procitase ove rimovane stihove:
" Ne boj se, Srbine,
Srbin je sporo salje,
Srbin je tako tempira,
Nece da ekslodira ".
Srbi pomazu englezima u rukovanju topovima, Odbrana Beograda, 1915g.
Zao mi je sto kvalitet ovih slika nije dobar a i ne umem da ih "izpixelisem" i udarim KiloBitazu kako bi Francuz i Runde bili veseliji a ne da me teraju u ... .
Slikano je samo radi zamrzavanja vremena, kao i prethodne. Srecom imam tacan datum kada su sve otskljocane: 12. juli, 1982g.
Evidentno je da skljocano po Kalisu ...
Ta ’82. godina je za mene bila tužna jer sam ostao bez oca. Imao sam 26 godina, ali tvoje fotografije su svedok koliko je Kalemegdan tada bio zeleniji.
Nažalost fond stabala se bitno smanjio tako da danas jedva prepoznajemo neke kadrove.
Ovo su stepenice koje se spuštaju ka Pobedniku... (da moja greska koju su odlicno ispravio, H.)
... a ovo je šumarak pored barutane, danas desetkovan...
...ovog drveća ispred kapije Karla VI ka Kuli Nebojši više nema, ostale su samo lipe u dnu fotografije...
... a ovo dole je pored Despotove kapije, sada je tu krš od kamenja a nekada su bile „katakombe“ gde smo se kao klinci zavlačili.
Malo bliže Sahat kuli, nekih dvadesetak metara, su šezdesetih godina snimani „Dugi brodovi”. Tada smo mi klinci iz zgrade imali oko deset, dvanaest godina. Bilo nas je desetak. Noćom smo krali iz šatora bakelitne mačeve, lukove i strele.
Ujutru je policija zvonila na vrata pa smo sve morali da vadimo iz podruma i sa tavana i da vraćamo. Nisu ljudi mogli da nastave snimanje filma.
Komentari su ti odlicni jer su od "znalca-srcem". grk