Пре неки дан сам се дохватио књиге др Марка Поповића "Београдска тврђава и Калемегдан - туристички водич" и прочитао сам је у једном даху. Лепо је написана и обилује занимљивим подацима, занимљивим, наравно, јер их нисам раније знао. Проћићу их један по један, без неког посебног реда, у нади да ће се нешто од написаног појавити и у облику слике или да ћемо сви скупа нешто више сазнати о њима.
Ствар прва: поново сам и овде прочитао да је на калемегданском шеталишту уз Саву постојала ограда другачија од данашње. Марко Поповић спомиње дрворед, лепе цветне аранжмане, степениште према Париској улици које је рађено према нацртима Јелисавете Начић па наставља: "Према њеним замислима је изграђена и ограда на Савском шеталишту, са вазама у стилу сецесије на постаментима од вештачког камена. Нажалост, ово остварење није било дугог века; порушено је у току борби око Београда у Првом светском рату."
Прелистао сам све фотографије овог дела Калемегдана које имам само да потврдим своју стару слутњу да се та ограда ни на једној не види. Гајим наду да неко можда крије каквог кеца у рукаву или да је на некој слици уочио што ја нисам.
... ovakvu ogradu nisam nikada video, a uz svo poštovanje prema autoru knjige, moram da izrazim i sumnju da je ikad bila realizovana ...
... poznate stvari ...
... ali nigde ni traga ni glasa od opisane ograde ...
... evo i Savskog šetališta nekoliko godina pre Prvog rata ...
... i posle Prvog rata ...
... ja to nekako zamišljam ovako ...
... da ne ulazimo sad u stilove - tu ću odmah da se uplatkam 8) ...
Srpska artiljerija je u topovskim dvobojima sa austrougarskom artiljerijom dejstvovala po zemunskim kućama. U donjem delu fotografije nalazi se i ime vlasnika kuće, ono što se razaznaje jeste da je reč o lokaciji u Glavnoj ulici.
Slike je snimio i potpisivao hrvatski oficir u sastavu K.u.K. vojnih snaga, ne verujem da je reč o Josipu Brozu
За нас, љубитеље и становнике Новог Београда, ова колекција је пуна изненађења :
На овим фотографијама се виде куће или, боље речено, уџерице насеља које се звало Бежанијске ширине.
Бежанијске, јер је припадало селу Бежанија а ширине јер је обухватало огромно поље ливада, јужно од данашњег аутопута и западно од Саве, такорећи трећину данашњег Новог Београда.
Становници су се углавном бавили сточарством, а мало и пољопривредом и рибарством. И, као што се види, нису били претерано имућни.
"A man is not old until regrets take the place of dreams." - John Barrymore
Ствар прва: поново сам и овде прочитао да је на калемегданском шеталишту уз Саву постојала ограда другачија од данашње. Марко Поповић спомиње дрворед, лепе цветне аранжмане, степениште према Париској улици које је рађено према нацртима Јелисавете Начић па наставља: "Према њеним замислима је изграђена и ограда на Савском шеталишту, са вазама у стилу сецесије на постаментима од вештачког камена. Нажалост, ово остварење није било дугог века; порушено је у току борби око Београда у Првом светском рату."
Прелистао сам све фотографије овог дела Калемегдана које имам само да потврдим своју стару слутњу да се та ограда ни на једној не види. Гајим наду да неко можда крије каквог кеца у рукаву или да је на некој слици уочио што ја нисам.
... ovakvu ogradu nisam nikada video, a uz svo poštovanje prema autoru knjige, moram da izrazim i sumnju da je ikad bila realizovana ...
... poznate stvari ...
... ali nigde ni traga ni glasa od opisane ograde ...
... evo i Savskog šetališta nekoliko godina pre Prvog rata ...
... i posle Prvog rata ...
... ja to nekako zamišljam ovako ...
... da ne ulazimo sad u stilove - tu ću odmah da se uplatkam 8) ...
... Bonđorno :)...
Мало старија од ове горе:
Овај Кнез је сигурно био али понављам због резолуције:
И, за крај, три куће:
Srpska artiljerija je u topovskim dvobojima sa austrougarskom artiljerijom dejstvovala po zemunskim kućama. U donjem delu fotografije nalazi se i ime vlasnika kuće, ono što se razaznaje jeste da je reč o lokaciji u Glavnoj ulici.
Slike je snimio i potpisivao hrvatski oficir u sastavu K.u.K. vojnih snaga, ne verujem da je reč o Josipu Brozu
На овим фотографијама се виде куће или, боље речено, уџерице насеља које се звало Бежанијске ширине.
Бежанијске, јер је припадало селу Бежанија а ширине јер је обухватало огромно поље ливада, јужно од данашњег аутопута и западно од Саве, такорећи трећину данашњег Новог Београда.
Становници су се углавном бавили сточарством, а мало и пољопривредом и рибарством. И, као што се види, нису били претерано имућни.
Зграда предузимача Јосифа Шојата, изграђена 1928.-1929., архитекте браћа Крстић. Већ постована слика, ова је у нешто бољој резолуцији.
Две новије слике исте зграде, сликао Голди.
по једна свакога дана, чисто да не изгубимо темпо...није за Делкампе, али је интимни Београд
Bogati, da nije ispred Sv Marka?! Iza je Takovska!
Јесте!