Протеклих дана бејах засут мејловима у којима се вапило за још кепчурисања из домаћих филмова а у којима се па види Београд и то онај старији. Тек да мало смањим ту јагму, ево кадрова из филма Здравка Велимировића "Дан четрнаести", не бих да причам много о филму, оно што га издваја је сјајна епизода Карла Булића (Жорж Арсенијевић) и Виктора Старчића (глуми Жоржовог оца). Маестралног Булића као да је гледао Дејвид Сачет и "по њему" глумио Поароа тридесет година касније...
Ово би требало да је Батајнички друм:
Мени непозната вила:
Овај угао смо имали и у "Ципелицама":
Панорама са терасе Жоржовог оца:
Ово би требало да је Метропол:
Диван поглед на железничку станицу у Кошутњаку (поздрав г. Дунду, нешто га нема у задње време):
Овај паркић (можемо га назвати и Рундеов) је често усликаван у филмовима (испод Москве):
Блејећи за сасвим другим стварима, случајно налетех на сајт нашег евергринера Саше Суботе: aleksandarsubota.com/index.htm. Предлажем да ако имате времена прошврљате мало по овој адреси, има свега, издвојићу две фотографије:
Са Драганом Токовићем:
Саша каже за ову фотографију да је снимљена у кафеу Теразије седамдесетих година прошлог века, доста познатих лица из бивше државе, ко први погоди име брке са наочарима (крајње десно на слици) има ћепи:
Нашем другару Булвити такође препоручујем да погледа овај сајт јер се Саша венчао у Софији и има неколико фотографија начињених том приликом (1963).
а и Тереза нам је била млада, к'о тиквица! Баш њих двоје су они који никада више неће да дођу овде, зар не? Не ваља кад човек много памти...благо заборавнима
Протеклих дана бејах засут мејловима у којима се вапило за још кепчурисања из домаћих филмова а у којима се па види Београд и то онај старији. Тек да мало смањим ту јагму, ево кадрова из филма Здравка Велимировића "Дан четрнаести", не бих да причам много о филму, оно што га издваја је сјајна епизода Карла Булића (Жорж Арсенијевић) и Виктора Старчића (глуми Жоржовог оца). Маестралног Булића као да је гледао Дејвид Сачет и "по њему" глумио Поароа тридесет година касније...
Ово би требало да је Батајнички друм:
Мени непозната вила:
Ово личи на Вилу Протић у Жанке Стокић, исликао ју је Француз ономад.
Овај угао смо имали и у "Ципелицама":
За оне који нису погодили - Чика Љубина.
Панорама са терасе Жоржовог оца:
Ово би требало да је Метропол:
Диван поглед на железничку станицу у Кошутњаку (поздрав г. Дунду, нешто га нема у задње време):
Овај паркић (можемо га назвати и Рундеов) је често усликаван у филмовима (испод Москве):
Ваљда из хотела "Унион":
Није "Унион" него са угла Чика-Љубине и Змај-Јовине, поглед према Кнеза Михаила.
Протеклих дана бејах засут мејловима у којима се вапило за још кепчурисања из домаћих филмова а у којима се па види Београд и то онај старији. Тек да мало смањим ту јагму, ево кадрова из филма Здравка Велимировића "Дан четрнаести", не бих да причам много о филму, оно што га издваја је сјајна епизода Карла Булића (Жорж Арсенијевић) и Виктора Старчића (глуми Жоржовог оца). Маестралног Булића као да је гледао Дејвид Сачет и "по њему" глумио Поароа тридесет година касније...
Ово би требало да је Батајнички друм:
Мени непозната вила:
Овај угао смо имали и у "Ципелицама":
Панорама са терасе Жоржовог оца:
Ово би требало да је Метропол:
Диван поглед на железничку станицу у Кошутњаку (поздрав г. Дунду, нешто га нема у задње време):
Овај паркић (можемо га назвати и Рундеов) је често усликаван у филмовима (испод Москве):
Ваљда из хотела "Унион":
Ово немам појма где је:
И за крај, опет Булић у Лотос бару:
Jedan od mojih najomiljenijih filmova. Odise carom nasih poslednjih prepubertalnih dana. Slicno je i za "Cipelice na asvaltu", nasi dani budjenja svesti i miline prvih skolskih dana. grk
снимак из Бирчанинове у правцу Кнеза Милоша, зграда лево је данашње министарство спољних послова.
Разлог зашто приказујем ову фотографију јесте зграда у позадини која се налази прекопута улице К.Милоша, такође на углу са Бирчаниновом, на месту данашњег министарства одбране смештеног у "кули" Николе Добровића. Ову зграду нисам никада виђао на фотографијама и готово ништа не знам о њој...
Биле су њене детаљне фотографије на старом форуму, постовао их је (преко неког) Милош Јуришић.
Један поприлично неинтересантан модернистички објекат...
Srbi su prvi put opsadjivali Beograd vec 1804g. Nisu se usudili da ga osvoje mada bi lako i tada uspeli (ali ... carski grad i sediste provincije imperije!). Opsada Beograda bila je po liniji Avala-Dunav-Zarkovo-Ostruznica. Srbi su blokirali snabdevanje grada ogrevom i hranom i onemogucili ispade Gusancevih krdzalija koji su pljackali okolna sela.
Ovo je pismo ustanika zemunskom majoru Miteser u kome ga obavestavaju o pomenutim akcijama. Pismo je potpisano od: Georgija Petro(nije)vica, Janka Katica, Sime Markovica i Milana Lukovcanina. Napisano je 14. aprila 1804g. (Novi Stil).
Ово би требало да је Батајнички друм:
Мени непозната вила:
Овај угао смо имали и у "Ципелицама":
Панорама са терасе Жоржовог оца:
Ово би требало да је Метропол:
Диван поглед на железничку станицу у Кошутњаку (поздрав г. Дунду, нешто га нема у задње време):
Овај паркић (можемо га назвати и Рундеов) је често усликаван у филмовима (испод Москве):
Ваљда из хотела "Унион":
Ово немам појма где је:
И за крај, опет Булић у Лотос бару:
Са Драганом Токовићем:
Саша каже за ову фотографију да је снимљена у кафеу Теразије седамдесетих година прошлог века, доста познатих лица из бивше државе, ко први погоди име брке са наочарима (крајње десно на слици) има ћепи:
Нашем другару Булвити такође препоручујем да погледа овај сајт јер се Саша венчао у Софији и има неколико фотографија начињених том приликом (1963).
а и Тереза нам је била млада, к'о тиквица! Баш њих двоје су они који никада више неће да дођу овде, зар не? Не ваља кад човек много памти...благо заборавнима
Ово би требало да је Батајнички друм:
Мени непозната вила:
Ово личи на Вилу Протић у Жанке Стокић, исликао ју је Француз ономад.
Овај угао смо имали и у "Ципелицама":
За оне који нису погодили - Чика Љубина.
Панорама са терасе Жоржовог оца:
Ово би требало да је Метропол:
Диван поглед на железничку станицу у Кошутњаку (поздрав г. Дунду, нешто га нема у задње време):
Овај паркић (можемо га назвати и Рундеов) је често усликаван у филмовима (испод Москве):
Ваљда из хотела "Унион":
Није "Унион" него са угла Чика-Љубине и Змај-Јовине, поглед према Кнеза Михаила.
И ово је са истог места.
Све у свему, врло лепо!
Ово би требало да је Батајнички друм:
Мени непозната вила:
Овај угао смо имали и у "Ципелицама":
Панорама са терасе Жоржовог оца:
Ово би требало да је Метропол:
Диван поглед на железничку станицу у Кошутњаку (поздрав г. Дунду, нешто га нема у задње време):
Овај паркић (можемо га назвати и Рундеов) је често усликаван у филмовима (испод Москве):
Ваљда из хотела "Унион":
Ово немам појма где је:
И за крај, опет Булић у Лотос бару:
Jedan od mojih najomiljenijih filmova. Odise carom nasih poslednjih prepubertalnih dana. Slicno je i za "Cipelice na asvaltu", nasi dani budjenja svesti i miline prvih skolskih dana. grk
снимак из Бирчанинове у правцу Кнеза Милоша, зграда лево је данашње министарство спољних послова.

Разлог зашто приказујем ову фотографију јесте зграда у позадини која се налази прекопута улице К.Милоша, такође на углу са Бирчаниновом, на месту данашњег министарства одбране смештеног у "кули" Николе Добровића. Ову зграду нисам никада виђао на фотографијама и готово ништа не знам о њој...
Биле су њене детаљне фотографије на старом форуму, постовао их је (преко неког) Милош Јуришић.
Један поприлично неинтересантан модернистички објекат...
Srbi su prvi put opsadjivali Beograd vec 1804g. Nisu se usudili da ga osvoje mada bi lako i tada uspeli (ali ... carski grad i sediste provincije imperije!). Opsada Beograda bila je po liniji Avala-Dunav-Zarkovo-Ostruznica. Srbi su blokirali snabdevanje grada ogrevom i hranom i onemogucili ispade Gusancevih krdzalija koji su pljackali okolna sela.
Ovo je pismo ustanika zemunskom majoru Miteser u kome ga obavestavaju o pomenutim akcijama. Pismo je potpisano od: Georgija Petro(nije)vica, Janka Katica, Sime Markovica i Milana Lukovcanina. Napisano je 14. aprila 1804g. (Novi Stil).
Jedna od prvih ustanickih korespodencija!
Moj otac sa drugovima na odsluzenju vojnog roka u Beogradu, 1936g. Zavrsio je artiljerijsku skolu i postao djak podnarednik.
1. Na topu, drugi levo od cevi.
2. na konju (neka proslava)
3. Ta ista proslava. Drugi s leve na slici (s cigaretom medju prstima).