Варош Капијо може ли ова серија још увек и да се купи?
Гледам шта је све овај симпатични Шваба сликао и мислим одмах на Рунда , има ту и уметничких залета и необичних углова сликања и атмосфере и неке, на тренутке киселе пријатности... Чак и гриже савести...
... slike su stvarno čudo ! :glasses: ... nadajmo se da ćemo ih uskoro videti i bez DEMO natpisa i u boljoj rezoluciji :) - samo nemojte Ti Frančesko i care Dušane da sad jedan drugom nabijate cenu - dogovorite se, imaće još puno toga da se pazari ;) ...
Добар дан!
Мени твој ајвар делује квалитетно припремљен једну теглу да ми чуваш...
За себе не бих куповао старе слике које знаш да не волим а и много су скупе, продају се на комад а не у албуму...
Треће, то сам већ објаснио, она пунија фудбалерка Београдске Опере стоји ту, спрам места где смо ти и ја пили кафу...На слици се види део Жагубице у Краљице Марије, део те улице од Рузвелтове ка Булевару....
Ja na njihovim licima ne primecujem ponizenje rata. Zene su folksdojcerke. Takvih fotografija, s
tekstom na poledjini,gde tacno stoji kojem narodu pripadaju, na ebay ima na izvol'te.
Ova, na slici gore, bi mogla da bude Madjarica.
Ne znam u kojem kontekstu je ta fotografija postavljena, ali oficirska kapa je poljska, kao i način salutiranja sa dva prsta (desnom rukom, naravno).
A ovaj par na plaži mi liči na muža i ženu, oboje nose burme.
Војводе Степе није. Десни део тротоара ове улице, после парка, када се од Аутокоманде пење ка старом биоскопу ''Вождовац'', оивичен је предратним, солидно зиданим једноспратним зградама...
У питању је Булевар Олсобођења код Франша о којем је скоро речи било. У врх слике назире се, лево, зграда Инфективне Клинике код које коловоз пресавија ка Храму и Славији.
Ova sa biciklama u krug mi je zanimljiva. Da li neko zna gde je snimljeno, i drugo da li bi neko mogao da postavi slike ostalih lokacija gde je bilo ovih bicikli u krug. Ranije smo identifikovali jednu Debeljkovićevu fotku bicikli u krug na uglu Ruzveltove i Dalmatinske.
Bicikli su ispred/kod Crkve Sv. Marka. U pozadini se vidi "kamena" posta.
Da nije prva u ovom nizu nastala u Bulevaru Vojvode Mišića (što će reći da bi ono u pozadini mogla biti Vapina fabrika i onaj nemački servis/garaža i šrafciger-fabrika "Mercedes" koja nikad nije privedena nameni)?
и ови Немци, а и ове жене, па још и деца, квази- хришћанска јелка и свећа; па кафанска кисела атмосфера; оркестри који свирају да би преживели...бедни људи, бедни односи. Понижење рата на њиховим лицима не може ништа да сакрије. Жао ми је што сам видела ове слике, исто као и оне авионске, са бомбама у првом плану како разарају све што мени значи
Ja na njihovim licima ne primecujem ponizenje rata. Zene su folksdojcerke. Takvih fotografija, s
tekstom na poledjini,gde tacno stoji kojem narodu pripadaju, na ebay ima na izvol'te.
Ova, na slici gore, bi mogla da bude Madjarica.
Жене на пар претходних страна можда јесу фолксдојчерке које су се супериорно осећале 3 године а онда збрисале за Улм и околину, у прапостојбину. Међутим, нисам баш сигуран да се на оним другим девојкама које су се хватале под руку са немачким војницима нешто очитавало понижење рата. Оне то понижење нису (углавном) ни осећале већ су уживале у својој скоро исто таквој привременој надмоћи. И мени је пало на памет кад сам видео горње фотографије да те некадашње девојке сад и ако су којим случајем живе, имају све најмање око 90 година. У ери комуникација какве никад пре нису биле, како ли се осећају њихова деца или унуци кад виде овакве фотографије својих мајки и бака на Интернету? Један део њих које су остале и сачекале партизане биле су стрељане у првом таласу, остале су шишане до главе и пребијане. А то није био специјалитет само овде. Сећам се да сам неке филмске кадрове на ту тематику видео и по ослобођењу Париза. Заправо, можда овај пост нисам требао ни да пишем јер ме многи (нарочито млађи) можда неће ни разумети.
Варош Капијо може ли ова серија још увек и да се купи?
Гледам шта је све овај симпатични Шваба сликао и мислим одмах на Рунда , има ту и уметничких залета и необичних углова сликања и атмосфере и неке, на тренутке киселе пријатности... Чак и гриже савести...
... slike su stvarno čudo ! :glasses: ... nadajmo se da ćemo ih uskoro videti i bez DEMO natpisa i u boljoj rezoluciji :) - samo nemojte Ti Frančesko i care Dušane da sad jedan drugom nabijate cenu - dogovorite se, imaće još puno toga da se pazari ;) ...
Добар дан!
Мени твој ајвар делује квалитетно припремљен једну теглу да ми чуваш...
За себе не бих куповао старе слике које знаш да не волим а и много су скупе, продају се на комад а не у албуму...
Треће, то сам већ објаснио, она пунија фудбалерка Београдске Опере стоји ту, спрам места где смо ти и ја пили кафу...На слици се види део Жагубице у Краљице Марије, део те улице од Рузвелтове ка Булевару....
Kasina bas ti hvala za ovaj post. Sto se tice nabijanja cena, spreman sam da se dogovorim sa svakim eBay-evcem. Spreman sam i da zajednicki kupujemo ono sto eksperti s naseg foruma smatraju vaznim istorijskim objektom ili dokumentom. Mogu da doprinesem u placanju, iako ja ne moram da budem vlasnik slika. Jedini uslov je da slike ne zavrse ponovo u necijem ormaru za sledecih 100 gonina. Za mene bi najbolje bilo da zajednicki kupujemo, a slike poklonimo muzejima. Da li bi to islo preko mog Paypal-a ili nekog drugog, za mene je u redu. Mislim, da od februara iduce godine, necu vise biti u stanju da kupim vecinu slika koje smatram interesantnim. Suma na racunu se znatno smanjila od februara prosle godine do sad. Jedan covek mi se javio na Skyscrapercity i ponudio saradnju. Ja sam mu pozitivno odgovorio, uz primedbu da financijski ne stojim dobro. Nije se vise javljao ali moze da bude da moja poruka nije poslata. Ja mislim da nesto nije u redu sa slanjem poruka na tom forumu.
Francuz je u pravu. Pocetna cena slika je previse visoka. Trgovci su primetili da sve sto ponude bude i prodato . Sad jos vise vade slike iz albuma i prodaju na komad. Prvo, takve slike su uglavnom ostecene, drugo, vazna informacija ispod slike u albumu se na taj nacin unisti. Cesto sam molio trgovce da mi, uz slike, posalju i stranicu albuma s koje su slike odlepljene, ali bez uspeha.
Ipak cu pokusati da kupim nekoliko slika ali ne po mnogo vecoj ceni od pocetne.
и ови Немци, а и ове жене, па још и деца, квази- хришћанска јелка и свећа; па кафанска кисела атмосфера; оркестри који свирају да би преживели...бедни људи, бедни односи. Понижење рата на њиховим лицима не може ништа да сакрије. Жао ми је што сам видела ове слике, исто као и оне авионске, са бомбама у првом плану како разарају све што мени значи
Ja na njihovim licima ne primecujem ponizenje rata. Zene su folksdojcerke. Takvih fotografija, s
tekstom na poledjini,gde tacno stoji kojem narodu pripadaju, na ebay ima na izvol'te.
Ova, na slici gore, bi mogla da bude Madjarica.
Жене на пар претходних страна можда јесу фолксдојчерке које су се супериорно осећале 3 године а онда збрисале за Улм и околину, у прапостојбину. Међутим, нисам баш сигуран да се на оним другим девојкама које су се хватале под руку са немачким војницима нешто очитавало понижење рата. Оне то понижење нису (углавном) ни осећале већ су уживале у својој скоро исто таквој привременој надмоћи. И мени је пало на памет кад сам видео горње фотографије да те некадашње девојке сад и ако су којим случајем живе, имају све најмање око 90 година. У ери комуникација какве никад пре нису биле, како ли се осећају њихова деца или унуци кад виде овакве фотографије својих мајки и бака на Интернету? Један део њих које су остале и сачекале партизане биле су стрељане у првом таласу, остале су шишане до главе и пребијане. А то није био специјалитет само овде. Сећам се да сам неке филмске кадрове на ту тематику видео и по ослобођењу Париза. Заправо, можда овај пост нисам требао ни да пишем јер ме многи (нарочито млађи) можда неће ни разумети.
Тетка ми је рекла да је у годинама по ослобођењу живот код нас био тежи него за време Окупације.
Мушкарци су ратовали и постизали успехе или поразе које су постизали на свим плановима а онда се на женама преломило...
Жене су платиле најтежу казну јер су многе радиле то што су радиле само да преживе, оне и њихова деца.
Ако су због рата остале удовице а већина жена пре рата у Европи углавном није била запослена, треба и то разумети и на њих не гледати са данашње висине морално супериорно и чистунски...
Фолксдојчери у Србији, нарочито у Банату, држали су се према својим сународницима под униформом доста суздржано и углавном са њима нису отворено сарађивали.
Још нешто...
Једна политичка манифестација је из предизборних разлога је у Београду, 2-гог октобра забрањена...У реду, нема проблема...
Нема више никаквих проблема ни у Бечу ни у Будимпешти ни у Прагу а ни у Варшави!
Почетком прошлог века биле су то блиставе европске метрополе а данас су селендре.
И тамо су Фашисти хтели чисту, здраву, не- девијантну расу да успоставе, одлично су то постигли уништивши оне који су својим присуством, радом и умећем чинили да се култура и знање па самим тим и дух народни уздижу.
Ти ''они'', њих 6 милиона, носили су жуту а они други мање видљиви и бројни ''они'', розе извезену звезду на реверу, с тим што су ови са розе звездом, њих 200 000 хиљада, имали ту привилегију да се на њима бројни садистички и медицински експерименти врше као на пацовима...
Хвала Богу што у градовима као што су Париз у коме живим, Лондон и Њујорк у које свраћам као и Берлин у коме сам био и који се од зла тешко и полако опоравља, Богу хвала што у овим изузетно виталним центрима културне размене и креације, богатство те понуде пружају углавном и даље ти исти ''они'' и једни и други и имају све услове за нормалан живот, цене се, поштују и законски штите од сваког насиља.
Кад видим шта се код нас дешава и како се ствари развијају, на жалост, морам да признам да и после 20 година живота на Западу никад се покајао нисам што сам из Београда отишао!
Da nije prva u ovom nizu nastala u Bulevaru Vojvode Mišića (što će reći da bi ono u pozadini mogla biti Vapina fabrika i onaj nemački servis/garaža i šrafciger-fabrika "Mercedes" koja nikad nije privedena nameni)?
И ја не могу да се одупрем том утиску. Само, мислим да је угао другачији и да они не стоје на самом булевару већ на оном путу на коме се данас налази рампа за куповину паркинг карата за улаз аутомобилом на Сајам, непосредно после "Еуросалона". Односно, то је улица којом се улази на Сајам код железничке рампе. Пруга би требало да је иза ове групе на слици, тамо иза њихових леђа... Могуће је да је ова група дошла из Земуна преко железничког моста на који се управо ту негде и данас пење.
Војводе Степе није. Десни део тротоара ове улице, после парка, када се од Аутокоманде пење ка старом биоскопу ''Вождовац'', оивичен је предратним, солидно зиданим једноспратним зградама...
У питању је Булевар Олсобођења код Франша о којем је скоро речи било. У врх слике назире се, лево, зграда Инфективне Клинике код које коловоз пресавија ка Храму и Славији.
Оштећене уџерице исте су на обе слике...
Тако је, на обе слике се јасно виде фирме "Јована П. Чекрџића" (ваљда тако) и неког "Љубе..."
На возилу на првој фотографији се јасно види насликана "авет", ознака немачке 11. оклопне дивизије која је у Београд ушла овим правцем, преко Бањице и Аутокоманде... Могуће је тако да је овде овековечен и сам тренутак првог уласка у Београд немачких копнених снага.
Варош Капијо може ли ова серија још увек и да се купи?
Гледам шта је све овај симпатични Шваба сликао и мислим одмах на Рунда , има ту и уметничких залета и необичних углова сликања и атмосфере и неке, на тренутке киселе пријатности... Чак и гриже савести...
... slike su stvarno čudo ! :glasses: ... nadajmo se da ćemo ih uskoro videti i bez DEMO natpisa i u boljoj rezoluciji :) - samo nemojte Ti Frančesko i care Dušane da sad jedan drugom nabijate cenu - dogovorite se, imaće još puno toga da se pazari ;) ...
Добар дан!
Мени твој ајвар делује квалитетно припремљен једну теглу да ми чуваш...
За себе не бих куповао старе слике које знаш да не волим а и много су скупе, продају се на комад а не у албуму...
Треће, то сам већ објаснио, она пунија фудбалерка Београдске Опере стоји ту, спрам места где смо ти и ја пили кафу...На слици се види део Жагубице у Краљице Марије, део те улице од Рузвелтове ка Булевару....
Ja na njihovim licima ne primecujem ponizenje rata. Zene su folksdojcerke. Takvih fotografija, s
tekstom na poledjini,gde tacno stoji kojem narodu pripadaju, na ebay ima na izvol'te.
Ova, na slici gore, bi mogla da bude Madjarica.
Ne znam u kojem kontekstu je ta fotografija postavljena, ali oficirska kapa je poljska, kao i način salutiranja sa dva prsta (desnom rukom, naravno).
A ovaj par na plaži mi liči na muža i ženu, oboje nose burme.
Војводе Степе?
Војводе Степе није. Десни део тротоара ове улице, после парка, када се од Аутокоманде пење ка старом биоскопу ''Вождовац'', оивичен је предратним, солидно зиданим једноспратним зградама...
У питању је Булевар Олсобођења код Франша о којем је скоро речи било. У врх слике назире се, лево, зграда Инфективне Клинике код које коловоз пресавија ка Храму и Славији.
Оштећене уџерице исте су на обе слике...
veltove Dalmatinske.
Ova sa biciklama u krug mi je zanimljiva. Da li neko zna gde je snimljeno, i drugo da li bi neko mogao da postavi slike ostalih lokacija gde je bilo ovih bicikli u krug. Ranije smo identifikovali jednu Debeljkovićevu fotku bicikli u krug na uglu Ruzveltove i Dalmatinske.
Bicikli su ispred/kod Crkve Sv. Marka. U pozadini se vidi "kamena" posta.
Da nije prva u ovom nizu nastala u Bulevaru Vojvode Mišića (što će reći da bi ono u pozadini mogla biti Vapina fabrika i onaj nemački servis/garaža i šrafciger-fabrika "Mercedes" koja nikad nije privedena nameni)?
Ja na njihovim licima ne primecujem ponizenje rata. Zene su folksdojcerke. Takvih fotografija, s
tekstom na poledjini,gde tacno stoji kojem narodu pripadaju, na ebay ima na izvol'te.
Ova, na slici gore, bi mogla da bude Madjarica.
Жене на пар претходних страна можда јесу фолксдојчерке које су се супериорно осећале 3 године а онда збрисале за Улм и околину, у прапостојбину. Међутим, нисам баш сигуран да се на оним другим девојкама које су се хватале под руку са немачким војницима нешто очитавало понижење рата. Оне то понижење нису (углавном) ни осећале већ су уживале у својој скоро исто таквој привременој надмоћи. И мени је пало на памет кад сам видео горње фотографије да те некадашње девојке сад и ако су којим случајем живе, имају све најмање око 90 година. У ери комуникација какве никад пре нису биле, како ли се осећају њихова деца или унуци кад виде овакве фотографије својих мајки и бака на Интернету? Један део њих које су остале и сачекале партизане биле су стрељане у првом таласу, остале су шишане до главе и пребијане. А то није био специјалитет само овде. Сећам се да сам неке филмске кадрове на ту тематику видео и по ослобођењу Париза. Заправо, можда овај пост нисам требао ни да пишем јер ме многи (нарочито млађи) можда неће ни разумети.
Варош Капијо може ли ова серија још увек и да се купи?
Гледам шта је све овај симпатични Шваба сликао и мислим одмах на Рунда , има ту и уметничких залета и необичних углова сликања и атмосфере и неке, на тренутке киселе пријатности... Чак и гриже савести...
... slike su stvarno čudo ! :glasses: ... nadajmo se da ćemo ih uskoro videti i bez DEMO natpisa i u boljoj rezoluciji :) - samo nemojte Ti Frančesko i care Dušane da sad jedan drugom nabijate cenu - dogovorite se, imaće još puno toga da se pazari ;) ...
Добар дан!
Мени твој ајвар делује квалитетно припремљен једну теглу да ми чуваш...
За себе не бих куповао старе слике које знаш да не волим а и много су скупе, продају се на комад а не у албуму...
Треће, то сам већ објаснио, она пунија фудбалерка Београдске Опере стоји ту, спрам места где смо ти и ја пили кафу...На слици се види део Жагубице у Краљице Марије, део те улице од Рузвелтове ка Булевару....
Kasina bas ti hvala za ovaj post. Sto se tice nabijanja cena, spreman sam da se dogovorim sa svakim eBay-evcem. Spreman sam i da zajednicki kupujemo ono sto eksperti s naseg foruma smatraju vaznim istorijskim objektom ili dokumentom. Mogu da doprinesem u placanju, iako ja ne moram da budem vlasnik slika. Jedini uslov je da slike ne zavrse ponovo u necijem ormaru za sledecih 100 gonina. Za mene bi najbolje bilo da zajednicki kupujemo, a slike poklonimo muzejima. Da li bi to islo preko mog Paypal-a ili nekog drugog, za mene je u redu. Mislim, da od februara iduce godine, necu vise biti u stanju da kupim vecinu slika koje smatram interesantnim. Suma na racunu se znatno smanjila od februara prosle godine do sad. Jedan covek mi se javio na Skyscrapercity i ponudio saradnju. Ja sam mu pozitivno odgovorio, uz primedbu da financijski ne stojim dobro. Nije se vise javljao ali moze da bude da moja poruka nije poslata. Ja mislim da nesto nije u redu sa slanjem poruka na tom forumu.
Francuz je u pravu. Pocetna cena slika je previse visoka. Trgovci su primetili da sve sto ponude bude i prodato . Sad jos vise vade slike iz albuma i prodaju na komad. Prvo, takve slike su uglavnom ostecene, drugo, vazna informacija ispod slike u albumu se na taj nacin unisti. Cesto sam molio trgovce da mi, uz slike, posalju i stranicu albuma s koje su slike odlepljene, ali bez uspeha.
Ipak cu pokusati da kupim nekoliko slika ali ne po mnogo vecoj ceni od pocetne.
Ja na njihovim licima ne primecujem ponizenje rata. Zene su folksdojcerke. Takvih fotografija, s
tekstom na poledjini,gde tacno stoji kojem narodu pripadaju, na ebay ima na izvol'te.
Ova, na slici gore, bi mogla da bude Madjarica.
Жене на пар претходних страна можда јесу фолксдојчерке које су се супериорно осећале 3 године а онда збрисале за Улм и околину, у прапостојбину. Међутим, нисам баш сигуран да се на оним другим девојкама које су се хватале под руку са немачким војницима нешто очитавало понижење рата. Оне то понижење нису (углавном) ни осећале већ су уживале у својој скоро исто таквој привременој надмоћи. И мени је пало на памет кад сам видео горње фотографије да те некадашње девојке сад и ако су којим случајем живе, имају све најмање око 90 година. У ери комуникација какве никад пре нису биле, како ли се осећају њихова деца или унуци кад виде овакве фотографије својих мајки и бака на Интернету? Један део њих које су остале и сачекале партизане биле су стрељане у првом таласу, остале су шишане до главе и пребијане. А то није био специјалитет само овде. Сећам се да сам неке филмске кадрове на ту тематику видео и по ослобођењу Париза. Заправо, можда овај пост нисам требао ни да пишем јер ме многи (нарочито млађи) можда неће ни разумети.
Тетка ми је рекла да је у годинама по ослобођењу живот код нас био тежи него за време Окупације.
Мушкарци су ратовали и постизали успехе или поразе које су постизали на свим плановима а онда се на женама преломило...
Жене су платиле најтежу казну јер су многе радиле то што су радиле само да преживе, оне и њихова деца.
Ако су због рата остале удовице а већина жена пре рата у Европи углавном није била запослена, треба и то разумети и на њих не гледати са данашње висине морално супериорно и чистунски...
Фолксдојчери у Србији, нарочито у Банату, држали су се према својим сународницима под униформом доста суздржано и углавном са њима нису отворено сарађивали.
Још нешто...
Једна политичка манифестација је из предизборних разлога је у Београду, 2-гог октобра забрањена...У реду, нема проблема...
Нема више никаквих проблема ни у Бечу ни у Будимпешти ни у Прагу а ни у Варшави!
Почетком прошлог века биле су то блиставе европске метрополе а данас су селендре.
И тамо су Фашисти хтели чисту, здраву, не- девијантну расу да успоставе, одлично су то постигли уништивши оне који су својим присуством, радом и умећем чинили да се култура и знање па самим тим и дух народни уздижу.
Ти ''они'', њих 6 милиона, носили су жуту а они други мање видљиви и бројни ''они'', розе извезену звезду на реверу, с тим што су ови са розе звездом, њих 200 000 хиљада, имали ту привилегију да се на њима бројни садистички и медицински експерименти врше као на пацовима...
Хвала Богу што у градовима као што су Париз у коме живим, Лондон и Њујорк у које свраћам као и Берлин у коме сам био и који се од зла тешко и полако опоравља, Богу хвала што у овим изузетно виталним центрима културне размене и креације, богатство те понуде пружају углавном и даље ти исти ''они'' и једни и други и имају све услове за нормалан живот, цене се, поштују и законски штите од сваког насиља.
Кад видим шта се код нас дешава и како се ствари развијају, на жалост, морам да признам да и после 20 година живота на Западу никад се покајао нисам што сам из Београда отишао!
Da nije prva u ovom nizu nastala u Bulevaru Vojvode Mišića (što će reći da bi ono u pozadini mogla biti Vapina fabrika i onaj nemački servis/garaža i šrafciger-fabrika "Mercedes" koja nikad nije privedena nameni)?
И ја не могу да се одупрем том утиску. Само, мислим да је угао другачији и да они не стоје на самом булевару већ на оном путу на коме се данас налази рампа за куповину паркинг карата за улаз аутомобилом на Сајам, непосредно после "Еуросалона". Односно, то је улица којом се улази на Сајам код железничке рампе. Пруга би требало да је иза ове групе на слици, тамо иза њихових леђа... Могуће је да је ова група дошла из Земуна преко железничког моста на који се управо ту негде и данас пење.
Војводе Степе?
Војводе Степе није. Десни део тротоара ове улице, после парка, када се од Аутокоманде пење ка старом биоскопу ''Вождовац'', оивичен је предратним, солидно зиданим једноспратним зградама...
У питању је Булевар Олсобођења код Франша о којем је скоро речи било. У врх слике назире се, лево, зграда Инфективне Клинике код које коловоз пресавија ка Храму и Славији.
Оштећене уџерице исте су на обе слике...
Тако је, на обе слике се јасно виде фирме "Јована П. Чекрџића" (ваљда тако) и неког "Љубе..."
На возилу на првој фотографији се јасно види насликана "авет", ознака немачке 11. оклопне дивизије која је у Београд ушла овим правцем, преко Бањице и Аутокоманде... Могуће је тако да је овде овековечен и сам тренутак првог уласка у Београд немачких копнених снага.