Иначе, Колинска из Љубљане је производила жвакаће гуме Колојс (Koloys, ваљда по угледу на Wrigleys). Навешћу њихове старије албуме са сличицама:
Винету 1 - 6 (последњи албум 5/6 је објављен 1968)
Фудбалска лига (1971-75)
Кош (1971)
Ауто (1971)
Авиони (1972)
Кошаркашка лига (1973)
Морнарица (1973)
Кошарка (1974)...
Словеначка фабрика Шуми, из Љубљане, производила је шездесетих година чоколаде и жвакаће гуме, али је по припајању фабрике Империал из Кршког њима препустила производњу жвака.
Касније су сви производили жвакаће гуме, на пример Краш:
Што се тиче чоколадица, са сличицама су биле:
Развој аутомобилизма, Кандит, Осијек, 1964
Филмске звезде, Империал, Кршко, 1968
Земље и градови свијета, Краш, Загреб, 1968
Животињско царство, Краш, Загреб, 1968
Битка на Неретви, Краш, Загреб, 1970
ОТО - Мото, АМСЈ, 1971...
Оно што је Звездарка писала о сличицама писаца, вероватно је било:
Златна пера, ловенски писци, Кекец, Београд, око 1974...
Касина ми нешто ћути, да ли прелистава своје колекције, или нам припрема изненађење?
Хвала ти Граврило што си ме подсетио на "Крашове" Земље и градове свијета, потпуно сам заборавио на тај албум. Као што сам раније рекао, "Соко Штарк" је имао свој албум и сличице везане за развој ваздухопловства а мислим да је заправо било ваздухопловство и космонаутика ("Саленити"?). Да ли се неко може сетити тога или можда има негде затурен албум? "Кестлин" (Koestlin) из Бјеловара је исто имао албум са темом историје технике а сличице су биле у малим паковањима вафла али мислим да тога није било у београдским продавницама. ја сам имао прилике да једног летњег распуста сакупљам ове сличице и готово да сам за мање од два месеца попунио цео албум.
Нешто све мислим, сад ће Касина да груне са све скенираним странама свих поменутих албума . Звездарка и Девојка из Косовске вероватно су скупљале и салвете. То је било популарно међу девојчицама.
А да ли се сећа неко кад је изашао нови динар 1965 и кад су се појавили петопарци нешто касније? Многи су скупљали петопарце у теглама.
Е, баш вам хвала што ме подсетисте и на "Земље и градове свијета". И то сам скупљала, а потпуно заборавила. Као и на ове жваке "Џубокс", "Ансабл" и "Бродвеј". Ето, и њих сам сасвим сметла с ума, иако сам их такође баш радо куповала. Салвете нисам скупљала, већ марке и разгледнице. разгледнице чувам и данас, имам их баш много, из целог света, и екс Југославије.. Иначе ја сам била главни "шериф" у крају, и на Ташу. Волела сам да се играм каубоја - Индијанаца, кликера, фудбала и баскета с д ечацима. Била је нас пар девојчица које су се с дечацима сасвим равноправно у томе носиле. Чувам и серију "Мечбокс" аутомобилчића, и старо римских, викиншких и старогрчких пластичних војника. А најрадије сам (осим "Забавника", "Микија" и "Микијевог алманаха" наравно ;), читала ово:
Nisam pravio kolekcije. Ipak "gutao" sam romane DUGE, "300 cuda", itd. koje su u stvari pisali nasi ljudi. Covek na slici je valjda Lee van Cliff, debitovao u "High Noon". Rano je umro, alkohol ako se ne varam. grk
"X-100" (тако ли се зваше?), "Ласо", а за романтичне девојчице и старије женскиње "Херц" :) Мислим да ни романи Zane Grey, мада су убрајани у озбиљнију литератуту, нису били много изнад ових свезака. И кад поменух свеске, сећам е да су се прво појавиле пластичне, непровидне корице за заштиту школских свезака. Имале су са предње стране мало "прозорче" од провидног најлона затопљено са три стране на корицама у које се убацивала цедуља са назнаком свеске. Онда су се појавиле потпуно провидне корице које су одлично послужиле да се у њих, уз свеску убаце корице од "вестерн романа". По наслову романа непогрешиво се знало за који предмет је свеска, да ли је школска или за домаћи рад :)
А ко од мушкараца није скупљао кликере? Највише "стакленаца", а било је и "гвозденаца" (из куглагера :) ) и "мермераца". Неко време покушавали су да се умувају и "пластиканери" али нису имали прођу - били су сувише лагани. И на крају, било би добро ко има приступ старим бројевима "Забавника" да нам овде стави страну из једног броја с краја 1960-их (1967-69 највероватније) где су лепо описана правила ове тада (а и деценијама раније) популарне дечије игре :) И то је Београд кога више нема!
– Одрастао сам на Северном булевару, између Звездаре и Новог гробља. Заправо, то насеље се онда звало Булбулдер и представљало је периферију, а данас се зове Северни булевар и сматра се ширим центром града. Било је прилично несређено, али за нас децу је било добро јер је постојало једно брдо, којег данас више нема, а које је нама било занимљиво када би пао снег – прича Циле Маринковић о свом детињству које је проводио са братом близанцем Милошем у Булбулдеру.
Рођен је 25. јануара 1947. године, двадесет пет минута пре Милоша.
– Моји родитељи су ме добили после двадесет година брака, па када би отац долазио у школу клинци су ми говорили: „Дошао ти је деда“ – сећа се Циле Маринковић, напомињући да је његов отац рођен 1906. године, а мајка 1912.
Прве часове сликања Циле Маринковић је имао у атељеу Моме Мирчића, још 1957. године. Одлазио је, сећа се, у његов атеље који се налазио у згради на Тргу републике, на спрату, док су доле били атељеи Боже Продановића, Мила Димитријевића и других. Тада је настала његова прва уљана слика „Потонули град“, прилично великих димензија, која је у међувремену нестала.
Каријера Цилета Маринковића практично је почела још за време његових студентских дана. Прве две године студија провео је у класи професора Мирјане Коке Михаћ, трећу годину је завршио у класи професора Младена Србиновића, а од четврте године је прешао у класу Љубице Цуце Сокић, која је подржавала његов аутентични ликовни израз.
– Ја сам био у класи са двоје људи који су врло ретко долазили, па сам практично био сам. Цуца је била доста толерантна, никад није нешто забрањивала, нити се противила неким темама, јер у то време ја сам правио поп-артистичке слике, пошто сам много волео поп-артисте. Она би све илустровала причама, а њене приче су биле везане за боје, тако да је са њом било јако занимљиво.
Кад је реч о Београду, кључну улогу је, каже, одиграла његова тераса на Врачару, на којој је насликао многа своја дела и на којој је много волео да приређује дружења. Тако се једног дана, на једном од многобројних дружења, на тераси нашла и његова данашња супруга Зорица Беба Крупеж.
Данас је врачарска тераса реновирана, односно зазидана и од ње је направљен Цилетов атеље, али сликар тврди да и данас тај простор има исту енергију.
Као што знате Земун је бар номинално припао 1941 усташкој НДХ а један од првих брзопотезних закона које је донела та држава је био и закон о забрани ћирилице.
Ја бих рекао да на овој табли пише ћирилицом БЕОГРАД, што ваљда доказује ко су биле газде о тој квази држави....
Da, isto sam i ja primetio par strana ranije na jednoj drugoj fptpgrafiji, iz kasnijeg perioda.
Zemun je imao poseban status u NDH, a prostor aerdroma je bio nemačka vojna baza gde Hrvati nisu imali šta da traže.
Aerodrom je nastavio da radi kao "Beogradski", jer su se sve bitne regionalne nemačke institucije i komande nalazile u Beogradu, tj Beograd je bio destinacija, a ne Zemun (Semlin).
Još jedna čudnija stvar - sećam se da je negde čitao, da su logoraši u "Rajhu" na onim prugastim odelima nosli našivene slovne oznake po državama iz kojih potiču.
Tako su Jugosloveni nosili "J" - "Jugoslawien" (sad sam našao i na Wikipediji).
A Nemci su rasparčali Jugoslaviju....
1972g. ::
1961g. :::: ....................... pomalo los Engl. jezik ( samo 4+), Francuski, cista 5 (pet)
Иначе, Колинска из Љубљане је производила жвакаће гуме Колојс (Koloys, ваљда по угледу на Wrigleys). Навешћу њихове старије албуме са сличицама:
Винету 1 - 6 (последњи албум 5/6 је објављен 1968)
Фудбалска лига (1971-75)
Кош (1971)
Ауто (1971)
Авиони (1972)
Кошаркашка лига (1973)
Морнарица (1973)
Кошарка (1974)...
Словеначка фабрика Шуми, из Љубљане, производила је шездесетих година чоколаде и жвакаће гуме, али је по припајању фабрике Империал из Кршког њима препустила производњу жвака.
Касније су сви производили жвакаће гуме, на пример Краш:
Што се тиче чоколадица, са сличицама су биле:
Развој аутомобилизма, Кандит, Осијек, 1964
Филмске звезде, Империал, Кршко, 1968
Земље и градови свијета, Краш, Загреб, 1968
Животињско царство, Краш, Загреб, 1968
Битка на Неретви, Краш, Загреб, 1970
ОТО - Мото, АМСЈ, 1971...
Оно што је Звездарка писала о сличицама писаца, вероватно је било:
Златна пера, ловенски писци, Кекец, Београд, око 1974...
Касина ми нешто ћути, да ли прелистава своје колекције, или нам припрема изненађење?
Хвала ти Граврило што си ме подсетио на "Крашове" Земље и градове свијета, потпуно сам заборавио на тај албум. Као што сам раније рекао, "Соко Штарк" је имао свој албум и сличице везане за развој ваздухопловства а мислим да је заправо било ваздухопловство и космонаутика ("Саленити"?). Да ли се неко може сетити тога или можда има негде затурен албум? "Кестлин" (Koestlin) из Бјеловара је исто имао албум са темом историје технике а сличице су биле у малим паковањима вафла али мислим да тога није било у београдским продавницама. ја сам имао прилике да једног летњег распуста сакупљам ове сличице и готово да сам за мање од два месеца попунио цео албум.
Нешто све мислим, сад ће Касина да груне са све скенираним странама свих поменутих албума
А да ли се сећа неко кад је изашао нови динар 1965 и кад су се појавили петопарци нешто касније? Многи су скупљали петопарце у теглама.
Е, баш вам хвала што ме подсетисте и на "Земље и градове свијета". И то сам скупљала, а потпуно заборавила. Као и на ове жваке "Џубокс", "Ансабл" и "Бродвеј". Ето, и њих сам сасвим сметла с ума, иако сам их такође баш радо куповала. Салвете нисам скупљала, већ марке и разгледнице. разгледнице чувам и данас, имам их баш много, из целог света, и екс Југославије.. Иначе ја сам била главни "шериф" у крају, и на Ташу. Волела сам да се играм каубоја - Индијанаца, кликера, фудбала и баскета с д ечацима. Била је нас пар девојчица које су се с дечацима сасвим равноправно у томе носиле. Чувам и серију "Мечбокс" аутомобилчића, и старо римских, викиншких и старогрчких пластичних војника. А најрадије сам (осим "Забавника", "Микија" и "Микијевог алманаха" наравно ;), читала ово:
Nisam pravio kolekcije. Ipak "gutao" sam romane DUGE, "300 cuda", itd. koje su u stvari pisali nasi ljudi. Covek na slici je valjda Lee van Cliff, debitovao u "High Noon". Rano je umro, alkohol ako se ne varam. grk
"X-100" (тако ли се зваше?), "Ласо", а за романтичне девојчице и старије женскиње "Херц" :) Мислим да ни романи Zane Grey, мада су убрајани у озбиљнију литератуту, нису били много изнад ових свезака. И кад поменух свеске, сећам е да су се прво појавиле пластичне, непровидне корице за заштиту школских свезака. Имале су са предње стране мало "прозорче" од провидног најлона затопљено са три стране на корицама у које се убацивала цедуља са назнаком свеске. Онда су се појавиле потпуно провидне корице које су одлично послужиле да се у њих, уз свеску убаце корице од "вестерн романа". По наслову романа непогрешиво се знало за који предмет је свеска, да ли је школска или за домаћи рад :)
А ко од мушкараца није скупљао кликере? Највише "стакленаца", а било је и "гвозденаца" (из куглагера :) ) и "мермераца". Неко време покушавали су да се умувају и "пластиканери" али нису имали прођу - били су сувише лагани. И на крају, било би добро ко има приступ старим бројевима "Забавника" да нам овде стави страну из једног броја с краја 1960-их (1967-69 највероватније) где су лепо описана правила ове тада (а и деценијама раније) популарне дечије игре :) И то је Београд кога више нема!
1965g. ::
1964g. ::
1 9 3 9g. ::
Interesantno, vec je postojao internet!
– Одрастао сам на Северном булевару, између Звездаре и Новог гробља. Заправо, то насеље се онда звало Булбулдер и представљало је периферију, а данас се зове Северни булевар и сматра се ширим центром града. Било је прилично несређено, али за нас децу је било добро јер је постојало једно брдо, којег данас више нема, а које је нама било занимљиво када би пао снег – прича Циле Маринковић о свом детињству које је проводио са братом близанцем Милошем у Булбулдеру.
Рођен је 25. јануара 1947. године, двадесет пет минута пре Милоша.
– Моји родитељи су ме добили после двадесет година брака, па када би отац долазио у школу клинци су ми говорили: „Дошао ти је деда“ – сећа се Циле Маринковић, напомињући да је његов отац рођен 1906. године, а мајка 1912.
Прве часове сликања Циле Маринковић је имао у атељеу Моме Мирчића, још 1957. године. Одлазио је, сећа се, у његов атеље који се налазио у згради на Тргу републике, на спрату, док су доле били атељеи Боже Продановића, Мила Димитријевића и других. Тада је настала његова прва уљана слика „Потонули град“, прилично великих димензија, која је у међувремену нестала.
Каријера Цилета Маринковића практично је почела још за време његових студентских дана. Прве две године студија провео је у класи професора Мирјане Коке Михаћ, трећу годину је завршио у класи професора Младена Србиновића, а од четврте године је прешао у класу Љубице Цуце Сокић, која је подржавала његов аутентични ликовни израз.
– Ја сам био у класи са двоје људи који су врло ретко долазили, па сам практично био сам. Цуца је била доста толерантна, никад није нешто забрањивала, нити се противила неким темама, јер у то време ја сам правио поп-артистичке слике, пошто сам много волео поп-артисте. Она би све илустровала причама, а њене приче су биле везане за боје, тако да је са њом било јако занимљиво.
Кад је реч о Београду, кључну улогу је, каже, одиграла његова тераса на Врачару, на којој је насликао многа своја дела и на којој је много волео да приређује дружења. Тако се једног дана, на једном од многобројних дружења, на тераси нашла и његова данашња супруга Зорица Беба Крупеж.
Данас је врачарска тераса реновирана, односно зазидана и од ње је направљен Цилетов атеље, али сликар тврди да и данас тај простор има исту енергију.
http://www.politika.rs/rubrike/Kulturni-dodatak/Sudbinska-terasa-na-Vracaru.sr.html
Ova je dakle, iz 1941.
Има на овој слици још занимљивих детаља !
Као што знате Земун је бар номинално припао 1941 усташкој НДХ а један од првих брзопотезних закона које је донела та држава је био и закон о забрани ћирилице.
Ја бих рекао да на овој табли пише ћирилицом БЕОГРАД, што ваљда доказује ко су биле газде о тој квази држави....
Da, isto sam i ja primetio par strana ranije na jednoj drugoj fptpgrafiji, iz kasnijeg perioda.
Zemun je imao poseban status u NDH, a prostor aerdroma je bio nemačka vojna baza gde Hrvati nisu imali šta da traže.
Aerodrom je nastavio da radi kao "Beogradski", jer su se sve bitne regionalne nemačke institucije i komande nalazile u Beogradu, tj Beograd je bio destinacija, a ne Zemun (Semlin).
Još jedna čudnija stvar - sećam se da je negde čitao, da su logoraši u "Rajhu" na onim prugastim odelima nosli našivene slovne oznake po državama iz kojih potiču.
Tako su Jugosloveni nosili "J" - "Jugoslawien" (sad sam našao i na Wikipediji).
A Nemci su rasparčali Jugoslaviju....