Po prvi put vidim koliko je još ogromnih hangara sa duplim zasvedenim krovom bilo (osim Milankovićevog). Neko je (IRM, valjda) rekao da je ove hangare radio beogradski arhitekta Branislav Marinković, što se u literaturi retko spominje.
Ti hangari su valjda svi redom stradali 1944. godine. Donedavno je bio i onaj kubični, vićao sam ga devedesetih godina, ali nisam više siguran da li uopšte postoji...
Ja na E-bay "lovim" fotografije zemunskog aerdroma, i zato VK - hvala još jednom!
Moja firma je smeštena u Airport City-ju, na100-tinjak metara od ovog preostalog hangara.
Veliki hangar pravougaone osnove (prvi sa leva na fotografiji) ne postoji, srušen je zbog izgradnje APC-a, tu je sada podzemna garaža i parking na otvorenom.
Dugačka jednospratna zgrada iza "Milanokovićevog" hangara je srušena 2007 ako se ne varam (gledao sam rušenje, nisam baš siguran da li je bilo 2007 ili 2008).
Pred izgradnju APC-a iz nje su raseljeni Romi koji su se tu nelegalno naselili.
Na delu placa između hangara i ulice Tošin bunar (popunjen barakama na fotografiji) se nalazi jedno brdo iskopane zemlje koja je tu istovarena kada je započeta gradnja hotela uz ulicu Omladinskih brigada (jesen 2008, početak krize), interna saobraćajnica koja izlazi na T. bunar i jedna zgrada koja pripada Telenoru (tehnička zgrada, pod obezbeđenjem, ima i ogradu i kapiju iako se nalazi unutar kompleksa, napolju su generatori, podzemni rezervoari...), a na neuređenom delu se kontejner kućiće i improvizovani parking za teške građevinske mašine.
Iako mi avršeno odgovara da radim na ovom mestu, jako mi je žao što nije bilo sluha da se preostali deo kompleksa iskoristi kao "istureno odeljenje" Mzeja vazduhoplovstva. Hangar danas koristi uprava Airport City-ja, u levom aneksu su njihove kancelarije (potpuno je preuređen), desni ne znam ko koristi, islim da je neka taksi firma.
Hangarje spolja lepo sređen (pre svega krov, fasada, prozori...), a koliko sam uspeo da vidim, iznutra nije mnogo ulagano. Služi kao magacin, stovarište i parking.
Мислим да су се жваке у нормалној продаји појавиле можда и пре 1968. (Koloys у паковању по 5 "трачица"). Ту негде око 1968. појавиле су се у облику малих "штапића" увијене у папир и имитирајући цигарете. Био је то увоз из Италије пакован у кутије које су представљале копије правих брендова цигарета. Од сличица, сакупљао сам Историју ваздухопловства (или се некако слично звало) "Соко Наде Штарк" а нешто касније чувено "Крашово" Животињско царство. Међутим, ретко ко је успео да сакупи све сличице, обично су неке, пар комада, биле изузетно ретке, таман онолико колико је предвиђено пакета слатких производа да буде подељено. А неки од нас и да су сакупили све - не би дали албум за пакет кекса и чоколада! На шибицама се сећам да су биле животиње, градови и разне занимљивости док нису почеле рекламе. Сакупљали смо и разгледнице, нарочито оне из иностранства у тим годинама када се у иностранство тешко могло отићи и непосредно пошто је одлазак из Југославије либерализован. Наравно, био је ту још један хоби који смо многи од нас, онако аматерски упражњавали: филателија. Касније се већина од нас специјализовала за само једну врсту марака: DM . Мене баш нешто и нису хтеле.
Сем "Животињскг царства", ја сам скупљала сличице за албум "Прва лига", (фудбал) 1970, црно беле, и "Ото-мото" - аутомобили и возачи Формуле 1, у издању АМСЈ. Кад ниси могао да сакупиш цео албум, могло се у Рузвелтовој докупити по избору. Био је затим и неки албум сличица писаца Југославије. Сем поменутих жвака, сећам се и "цигарета"-жвака, јарко светло розе, мени јако укусних, мислим да ми ниједне, сем , можда "Базуке" нису биле тако драге, словеначке, да ли беше "Шуми", или не знам већ, а они су имали и добе "Еукалиптус" гумене бомбоне, мада те ни "Штаркове" нису биле лоше, али су ми ове словеначке ипак биле укусније. "Штарк" је имао и одличне кокос кексе, и доста добар "Пти бер", али мени убедљиво најбољи кекси били су: "Домаћица", "Крашова", "Спекулас", "Кестлина" из Бјеловара, "Париз", сад не знам више да ли и он од Кестлина, "Ласте", или неког трећег, и "Алберт" опет од "Краша". Реално, у том домену, кексева и чоколада, хрватски производи су били најбољи, за разлику од данас, кад ништа не ваљају. Данас их "шије" и она некад најгора чоколада "Најлепше жеље" од "Штарка", сасвим је океј сада.
Захваљујем се нашој Звездарки и Бађунову на учешћу!
Мало сам сео и одјутрос сам нашао на интернету неке податке о сличицама, албумима, жвакаћим гумама и чоколадицама.
Најпре, албуми са сличицама су постојали и пре Другог светског рата. На пример, Чуда из целога света из 1929. године, или Шондин Светски рат у сликама 1914-1918:
У Хрватској тврде да су прве жвакаће гуме у средњој и југоисточној Европи произведене 1959. године у Нережишћама, на острву Брачу. Фабрику је основала земљорадничка задруга. Имала је свега око 50-так радника (толико одприлике има и данас) а звала се ФАВОРИТ. Машине, технологија и сировине су набављане из немачког представништва америчке фирме FleerInternational, једне од свега три америчке фирме (међу њима и Wrigleys) које су имале своје машине, технологију и сировинску базу. Све остале фабрике у свету су тo од њих куповале.
Нашао сам и један албум са сличицама из жвакаћих гума Фаворит.
Иначе, Колинска из Љубљане је производила жвакаће гуме Колојс (Koloys, ваљда по угледу на Wrigleys). Навешћу њихове старије албуме са сличицама:
Винету 1 - 6 (последњи албум 5/6 је објављен 1968)
Фудбалска лига (1971-75)
Кош (1971)
Ауто (1971)
Авиони (1972)
Кошаркашка лига (1973)
Морнарица (1973)
Кошарка (1974)...
Словеначка фабрика Шуми, из Љубљане, производила је шездесетих година чоколаде и жвакаће гуме, али је по припајању фабрике Империал из Кршког њима препустила производњу жвака.
Касније су сви производили жвакаће гуме, на пример Краш:
Што се тиче чоколадица, са сличицама су биле:
Развој аутомобилизма, Кандит, Осијек, 1964
Филмске звезде, Империал, Кршко, 1968
Земље и градови свијета, Краш, Загреб, 1968
Животињско царство, Краш, Загреб, 1968
Битка на Неретви, Краш, Загреб, 1970
ОТО - Мото, АМСЈ, 1971
Оно што је Звездарка писала о сличицама писаца, вероватно је било:
Златна пера, југословенски писци, Кекец, Београд, око 1974...
Касина ми нешто ћути, да ли прелистава своје колекције, или нам припрема изненађење?
Mozda znas da li ima fotki jednog sjajnog "prikazanija" Srbije iz doba I srpskog ustanka. Naime, u Pionirskom parku preko puta S. skupstine bilo je izgradjeno veoma veliko srpsko selo iz doba ustanka u prirodnoj velicini. U kucama 'oprema' iz istog vremena s diskretnim osvetljenjem. Svuda po parku je bila posuta slama. Provodio sam u tom "selu" po ceo dan s drugovima a izlozba je trajala valjda 14. dana. Mozda je bila 1964g - 160g. I srpskog ustanka ustanka ?? grk
Нисам ништа чуо о томе.
Првом приликом, кад одем у Народну библиотеку Србије, прелистаћу новине из тог доба, па ћу да те обавестим, или да постујем страну из новине...
Можда нешто знају Касина, Звездарка и Девојка. Били су ту, у комшилуку. Било би чудо да не знају.
А можда се нису бавили гејачењем, што рече неко, него рокенролом, па се не сећају. Ко ће знати?
Gavrilo, posto ne volis zahvaljivanja, imas za taj podatak jednu knjigu o starom Beogradu - dakle, u naturi. Ako primas! Nije mito! Mozda je to "selo" bilo i 1961g., povodom sastanka nesvrstanih u BG. Tada smo s "osmatracnice" u Pionirskom parku uzivali u velelepnim limuzinama kojima su predsednici stizali u skupstinu. Ali ne povezujem "selo" sa skupom "nesvrstanih". Bojim se da su Zvezdarka, Devojka iz Kosovske i Kasina bili isuvise mali da samostalno dolaze u "selo". Ako su ih tamo dovodili, to je mozda bilo samo jednom pa su zaboravili. Ja sam tamo visio danima. To je, kazem, trajalo, bar oko 10-14 dana. To "selo" stvaralo je veliku idilu s dosta nekih nejasnih patriotskih osecanja za nas decu, desetogodisnjake. grk
Ja na E-bay "lovim" fotografije zemunskog aerdroma, i zato VK - hvala još jednom!
Moja firma je smeštena u Airport City-ju, na100-tinjak metara od ovog preostalog hangara.
Veliki hangar pravougaone osnove (prvi sa leva na fotografiji) ne postoji, srušen je zbog izgradnje APC-a, tu je sada podzemna garaža i parking na otvorenom.
Dugačka jednospratna zgrada iza "Milanokovićevog" hangara je srušena 2007 ako se ne varam (gledao sam rušenje, nisam baš siguran da li je bilo 2007 ili 2008).
(...)
Iako mi avršeno odgovara da radim na ovom mestu, jako mi je žao što nije bilo sluha da se preostali deo kompleksa iskoristi kao "istureno odeljenje" Mzeja vazduhoplovstva. Hangar danas koristi uprava Airport City-ja, u levom aneksu su njihove kancelarije (potpuno je preuređen), desni ne znam ko koristi, islim da je neka taksi firma.
Hangarje spolja lepo sređen (pre svega krov, fasada, prozori...), a koliko sam uspeo da vidim, iznutra nije mnogo ulagano. Služi kao magacin, stovarište i parking.
Očigledno je Milankovićev hangar bio prvi od onih koji su kasnije izgrađeni. Ovako naoko, liči mi da su i ostali hangari bili veoma sličnih raspona kao Milankovićev.
Piše Beograd, ali je, naravno, zemunski aerodrom!
Po prvi put vidim koliko je još ogromnih hangara sa duplim zasvedenim krovom bilo (osim Milankovićevog). Neko je (IRM, valjda) rekao da je ove hangare radio beogradski arhitekta Branislav Marinković, što se u literaturi retko spominje.
Ti hangari su valjda svi redom stradali 1944. godine. Donedavno je bio i onaj kubični, vićao sam ga devedesetih godina, ali nisam više siguran da li uopšte postoji...
Ja na E-bay "lovim" fotografije zemunskog aerdroma, i zato VK - hvala još jednom!
Moja firma je smeštena u Airport City-ju, na100-tinjak metara od ovog preostalog hangara.
Veliki hangar pravougaone osnove (prvi sa leva na fotografiji) ne postoji, srušen je zbog izgradnje APC-a, tu je sada podzemna garaža i parking na otvorenom.
Dugačka jednospratna zgrada iza "Milanokovićevog" hangara je srušena 2007 ako se ne varam (gledao sam rušenje, nisam baš siguran da li je bilo 2007 ili 2008).
Pred izgradnju APC-a iz nje su raseljeni Romi koji su se tu nelegalno naselili.
Na delu placa između hangara i ulice Tošin bunar (popunjen barakama na fotografiji) se nalazi jedno brdo iskopane zemlje koja je tu istovarena kada je započeta gradnja hotela uz ulicu Omladinskih brigada (jesen 2008, početak krize), interna saobraćajnica koja izlazi na T. bunar i jedna zgrada koja pripada Telenoru (tehnička zgrada, pod obezbeđenjem, ima i ogradu i kapiju iako se nalazi unutar kompleksa, napolju su generatori, podzemni rezervoari...), a na neuređenom delu se kontejner kućiće i improvizovani parking za teške građevinske mašine.
Iako mi avršeno odgovara da radim na ovom mestu, jako mi je žao što nije bilo sluha da se preostali deo kompleksa iskoristi kao "istureno odeljenje" Mzeja vazduhoplovstva. Hangar danas koristi uprava Airport City-ja, u levom aneksu su njihove kancelarije (potpuno je preuređen), desni ne znam ko koristi, islim da je neka taksi firma.
Hangarje spolja lepo sređen (pre svega krov, fasada, prozori...), a koliko sam uspeo da vidim, iznutra nije mnogo ulagano. Služi kao magacin, stovarište i parking.
Сем "Животињскг царства", ја сам скупљала сличице за албум "Прва лига", (фудбал) 1970, црно беле, и "Ото-мото" - аутомобили и возачи Формуле 1, у издању АМСЈ. Кад ниси могао да сакупиш цео албум, могло се у Рузвелтовој докупити по избору. Био је затим и неки албум сличица писаца Југославије. Сем поменутих жвака, сећам се и "цигарета"-жвака, јарко светло розе, мени јако укусних, мислим да ми ниједне, сем , можда "Базуке" нису биле тако драге, словеначке, да ли беше "Шуми", или не знам већ, а они су имали и добе "Еукалиптус" гумене бомбоне, мада те ни "Штаркове" нису биле лоше, али су ми ове словеначке ипак биле укусније. "Штарк" је имао и одличне кокос кексе, и доста добар "Пти бер", али мени убедљиво најбољи кекси били су: "Домаћица", "Крашова", "Спекулас", "Кестлина" из Бјеловара, "Париз", сад не знам више да ли и он од Кестлина, "Ласте", или неког трећег, и "Алберт" опет од "Краша". Реално, у том домену, кексева и чоколада, хрватски производи су били најбољи, за разлику од данас, кад ништа не ваљају. Данас их "шије" и она некад најгора чоколада "Најлепше жеље" од "Штарка", сасвим је океј сада.
Захваљујем се нашој Звездарки и Бађунову на учешћу!
Мало сам сео и одјутрос сам нашао на интернету неке податке о сличицама, албумима, жвакаћим гумама и чоколадицама.
Најпре, албуми са сличицама су постојали и пре Другог светског рата. На пример, Чуда из целога света из 1929. године, или Шондин Светски рат у сликама 1914-1918:
У Хрватској тврде да су прве жвакаће гуме у средњој и југоисточној Европи произведене 1959. године у Нережишћама, на острву Брачу. Фабрику је основала земљорадничка задруга. Имала је свега око 50-так радника (толико одприлике има и данас) а звала се ФАВОРИТ. Машине, технологија и сировине су набављане из немачког представништва америчке фирме FleerInternational, једне од свега три америчке фирме (међу њима и Wrigleys) које су имале своје машине, технологију и сировинску базу. Све остале фабрике у свету су тo од њих куповале.
Нашао сам и један албум са сличицама из жвакаћих гума Фаворит.
Иначе, Колинска из Љубљане је производила жвакаће гуме Колојс (Koloys, ваљда по угледу на Wrigleys). Навешћу њихове старије албуме са сличицама:
Винету 1 - 6 (последњи албум 5/6 је објављен 1968)
Фудбалска лига (1971-75)
Кош (1971)
Ауто (1971)
Авиони (1972)
Кошаркашка лига (1973)
Морнарица (1973)
Кошарка (1974)...
Словеначка фабрика Шуми, из Љубљане, производила је шездесетих година чоколаде и жвакаће гуме, али је по припајању фабрике Империал из Кршког њима препустила производњу жвака.
Касније су сви производили жвакаће гуме, на пример Краш:
Што се тиче чоколадица, са сличицама су биле:
Развој аутомобилизма, Кандит, Осијек, 1964
Филмске звезде, Империал, Кршко, 1968
Земље и градови свијета, Краш, Загреб, 1968
Животињско царство, Краш, Загреб, 1968
Битка на Неретви, Краш, Загреб, 1970
ОТО - Мото, АМСЈ, 1971
Оно што је Звездарка писала о сличицама писаца, вероватно је било:
Златна пера, југословенски писци, Кекец, Београд, око 1974...
Касина ми нешто ћути, да ли прелистава своје колекције, или нам припрема изненађење?
Нисам ништа чуо о томе.
Првом приликом, кад одем у Народну библиотеку Србије, прелистаћу новине из тог доба, па ћу да те обавестим, или да постујем страну из новине...
Можда нешто знају Касина, Звездарка и Девојка. Били су ту, у комшилуку. Било би чудо да не знају.
А можда се нису бавили гејачењем, што рече неко, него рокенролом, па се не сећају. Ко ће знати?
Gavrilo, posto ne volis zahvaljivanja, imas za taj podatak jednu knjigu o starom Beogradu - dakle, u naturi. Ako primas! Nije mito! Mozda je to "selo" bilo i 1961g., povodom sastanka nesvrstanih u BG. Tada smo s "osmatracnice" u Pionirskom parku uzivali u velelepnim limuzinama kojima su predsednici stizali u skupstinu. Ali ne povezujem "selo" sa skupom "nesvrstanih". Bojim se da su Zvezdarka, Devojka iz Kosovske i Kasina bili isuvise mali da samostalno dolaze u "selo". Ako su ih tamo dovodili, to je mozda bilo samo jednom pa su zaboravili. Ja sam tamo visio danima. To je, kazem, trajalo, bar oko 10-14 dana. To "selo" stvaralo je veliku idilu s dosta nekih nejasnih patriotskih osecanja za nas decu, desetogodisnjake. grk
Da, ovo smo pokušavali da odgonetnemo na "onom" forumu, ali nije išlo... osim što je pijanista Saša Subota...
Ja na E-bay "lovim" fotografije zemunskog aerdroma, i zato VK - hvala još jednom!
Moja firma je smeštena u Airport City-ju, na100-tinjak metara od ovog preostalog hangara.
Veliki hangar pravougaone osnove (prvi sa leva na fotografiji) ne postoji, srušen je zbog izgradnje APC-a, tu je sada podzemna garaža i parking na otvorenom.
Dugačka jednospratna zgrada iza "Milanokovićevog" hangara je srušena 2007 ako se ne varam (gledao sam rušenje, nisam baš siguran da li je bilo 2007 ili 2008).
(...)
Iako mi avršeno odgovara da radim na ovom mestu, jako mi je žao što nije bilo sluha da se preostali deo kompleksa iskoristi kao "istureno odeljenje" Mzeja vazduhoplovstva. Hangar danas koristi uprava Airport City-ja, u levom aneksu su njihove kancelarije (potpuno je preuređen), desni ne znam ko koristi, islim da je neka taksi firma.
Hangarje spolja lepo sređen (pre svega krov, fasada, prozori...), a koliko sam uspeo da vidim, iznutra nije mnogo ulagano. Služi kao magacin, stovarište i parking.
Očigledno je Milankovićev hangar bio prvi od onih koji su kasnije izgrađeni. Ovako naoko, liči mi da su i ostali hangari bili veoma sličnih raspona kao Milankovićev.
...ova, sviđa me se....