Тренутно на сајту

Тренутно су на вези 0 чланова и 0 гостију.

Пријављивање

Beograd koga više nema

59623 одговора [Последњи унос]
Путник
Слика корисника Путник's
User offline. Last seen 1 година 1 недеље ago. Није присутан
Придружио се: 23/06/2010
Нађох слике, како кажу, старе
Нађох слике, како кажу, старе фабрике код Београда, али не рекоше тачну локацију. Да ли можда неко препознаје?

 







Милорад
Слика корисника Милорад's
User offline. Last seen 7 years 14 недеља  ago. Није присутан
Придружио се: 21/06/2010
Београдска форензика
kasina је написао/ла:








Комшија, одушевљен сам! Свака теби част!
Народе, јел видите шта значи боравити пар дана на Дурмитору, а?
Касина је доказао да београдска историјско-фотографска форензика, или археологија, има још једно јако крило, односно научно-истраживачку технику. 
Даклем, књиге читај, ал касапина и голмана питај. Сад, то понекад подразумева и текуће трошкове, али: све за историјску науку!
Шалу на страну, без Касине - ништа.
Још једном, свака част!

Милорад
Слика корисника Милорад's
User offline. Last seen 7 years 14 недеља  ago. Није присутан
Придружио се: 21/06/2010
СТЕИНЛЕН
 Подстакнут Касининим разгледницама из Првог светског рата (La Serbie) ставићу овде неколико радова Француза, иначе пореклом Швајцарца, Теофила Александра Стеинлена [Théophile Alexandre Steinlen, (10. 11. 1859 – 13. 12.1923)]



Његов плакат за Српски дан у Француској је, чини ми се, најбољи приказ српске драме у Првом светском рату.



То су очигледно мислили и Американци, или наши у Америци, па су исти цртеж и они употребили:



Још неколико цртежа истог аутора:

















Милорад
Слика корисника Милорад's
User offline. Last seen 7 years 14 недеља  ago. Није присутан
Придружио се: 21/06/2010
СРПСКИ ДАН 1916.
 Иначе, истим поводом су Французи штампали још плаката:




Kasina
Слика корисника Kasina's
User offline. Last seen 4 years 2 недеља ago. Није присутан
Придружио се: 26/06/2010
... kasapina pitaj, a legendu čitaj ...
Путник је написао/ла:


Каже битка код Београда 1717, оно када су Аустријанци освајали северну Србију. Можда да им верујемо, мада ја нигде не видим Београд. Вероватно је аутор цртао напамет...






... znam ja da Putnik ne veruje ni fotkama, a kamoli crtežima prepunim umetničke slobode, a i ko će sve to da čita i gleda na odmoru :steve: ... da prvo pogledamo malko uvećano ...






... pošto se malo bolje vidi, hajde i da obeležimo, bar Beograd, a ima još ponešto i sve lepo piše ...






... i da uvećamo Beograd sa Donjim gradom i osvajačem Eugenom Savojskim na konju u prvom planu levo ...




Kasina
Слика корисника Kasina's
User offline. Last seen 4 years 2 недеља ago. Није присутан
Придружио се: 26/06/2010
... uoči razlike ...
... vreme je ručku, a pošto je vrućina, samo jedna polukobaja ... liči, ali ima i malih razlika ...



















Dorcolac
Слика корисника Dorcolac's
User offline. Last seen 5 years 45 недеља  ago. Није присутан
Придружио се: 21/08/2010
WWI
Za ljubitelje dobre ratne fotografije ali i crteza... http://www.gutenberg.org/files/18334/18334-h/18334-h.htm



This drawing by a German artist shows General Liborius von Frank (riding in front of the standard-bearer) entering Belgrade at the head of the Fifth Austrian Army on December 2. As the troops passed the Konak, the building in the background with a cupola, they sang the Austrian national anthem. General Frank sent the following message to the Emperor Francis Joseph: "On the occasion of the sixty-sixth anniversary of your Majesty's accession permit me to lay at your feet the information that Belgrade was to-day occupied by the troops of the Fifth Army." Belgrade remained in Austrian hands less than a fortnight. The Serbians recaptured it after a desperate battle. At Belgrade they placed 60,000 Austrians hors de combat, and from December 3 to 15 had captured 274 officers and 46,000 men.








Drawn by Frédèric de Haenen
Путник
Слика корисника Путник's
User offline. Last seen 1 година 1 недеље ago. Није присутан
Придружио се: 23/06/2010
Београд 1717.
kasina је написао/ла:
Путник је написао/ла:


  Каже битка код Београда 1717, оно када су Аустријанци освајали северну Србију. Можда да им верујемо, мада ја нигде не видим Београд. Вероватно је аутор цртао напамет...





... znam ja da Putnik ne veruje ni fotkama, a kamoli crtežima prepunim umetničke slobode, a i ko će sve to da čita i gleda na odmoru :steve: ... da prvo pogledamo malko uvećano ...


... pošto se malo bolje vidi, hajde i da obeležimo, bar Beograd, a ima još ponešto i sve lepo piše ...





 

    Хвала ти што си ме подсетио шта пише у легенди, али ја и даље не знам шта је приказано на гравири. Каже "City of Belgrade", а могло би да личи на Калемегдан. Но, проблем је што би, ако је Калемегдан, требало да пише fortress или тако нешто, јер је то тврђава, док реч city означава град у смиислу вароши. А ако "град Београд" означава варош, где је онда Калемегдан и шта је Доњи град? Уколико, пак, дозоволимо да је the City Калемегдан, како не би ситничарили, шта значи Доњи град ("Lower city")? Ми смо навикли да је Доњи око Небојшине куле, али тада ствар не функционише: недостаје река (Дунав) која иде северно од града. И уопште, мени овде недостаје друга река ради јасног сагледавања шта је шта. Чак не кажем ни да сигурно није Београд...

  Ако ништа друго, признаћеш да је уметничка слобода ово високо брдо на коме стоји Еуђеније. Таквога у стварности нема.


Изногуд
Слика корисника Изногуд's
User offline. Last seen 2 years 1 недеље ago. Није присутан
Придружио се: 28/06/2010
Поменути план аустријске

Поменути план аустријске опсаде Београдске тврђаве је мало више произвољан, јер ако имамо Доњи и Горњи град, како то да се не види ушће Саве у Дунав и Велико Ратно Острво?

Иначе, сама опсада почела је 15. јуна 1717. године када је почело пребацивање 140.000 аустријских војника под командом Еугена Савојског преко Дунава, тачније код Вишњице. Аустријанци су одмах опсели тврђаву коју је бранило 30.000 Турака под командом Мустафа-паше и почели да граде контра- и циркумвалациону линију, али и да бомбардују Тврђаву.

Ова циркумвалациона линија је интересантна, јер ју је касније (1789.) приликом опсаде тврђаве обновио Лаудон па је по њему добила име Лаудонов шанац, што се задржало скоро па до средине прошлог века.

Опседнутим Турцима у помоћ је похитао Халил-паша са војском која је под Београд стигла првог августа. Пуне две недеље две војске су се меркале, да би до петосатне битке дошло 16. августа током које су Аустријанци разбили Турке. Кад је за то сазнао Мустаф-паша, истог дана предао је тврђаву принцу Евгенију.

Где се тачно одиграла ова битка - не знам, али очигледно је да се то десило ван циркумвалационе линије на некој повећој пољани.

 

Kasina
Слика корисника Kasina's
User offline. Last seen 4 years 2 недеља ago. Није присутан
Придружио се: 26/06/2010
... polako bre ljudi ...
Изногуд је написао/ла:

Поменути план аустријске опсаде Београдске тврђаве је мало више произвољан, јер ако имамо Доњи и Горњи град, како то да се не види ушће Саве у Дунав и Велико Ратно Острво?

Иначе, сама опсада почела је 15. јуна 1717. године када је почело пребацивање 140.000 аустријских војника под командом Еугена Савојског преко Дунава, тачније код Вишњице. Аустријанци су одмах опсели тврђаву коју је бранило 30.000 Турака под командом Мустафа-паше и почели да граде контра- и циркумвалациону линију, али и да бомбардују Тврђаву.

Ова циркумвалациона линија је интересантна, јер ју је касније (1789.) приликом опсаде тврђаве обновио Лаудон па је по њему добила име Лаудонов шанац, што се задржало скоро па до средине прошлог века.

Опседнутим Турцима у помоћ је похитао Халил-паша са војском која је под Београд стигла првог августа. Пуне две недеље две војске су се меркале, да би до петосатне битке дошло 16. августа током које су Аустријанци разбили Турке. Кад је за то сазнао Мустаф-паша, истог дана предао је тврђаву принцу Евгенију.

Где се тачно одиграла ова битка - не знам, али очигледно је да се то десило ван циркумвалационе линије на некој повећој пољани.

 



... mala napomena, ovo ipak nije nikakav PLAN, naknada analiza vojne operacije,  ili  tako štogod, več samo gravira koja prikazuje bitku za Beograd ... takođe moramo imati u vidu da tada ipak još nije fercerao Googleearth, pa ne smemo biti prestrogi prema umetnikovom stilizovanom  prikazu ... City of Belgrade očito ne prikazuje samo Kalemegdan, već širu zonu koja se nalazila unutar utvrđenja i gradskih kapija, a Lower town, ne mora se odnositi na današnji pojam Donjeg grada, več pre bih rekao na Dunavsku varoš ... imajmo u vidu i da su to toponimi od pre 300 godina i prisetimo koliko se toga promenilo npr. za samo stotinjak poslednjih godina ...

Претрага форума

Учитавање