Добро пошто не волиш комплименте да ти кажем да сте много незгодна братија....Са твојим сам се париским колегом на смрт посвађао, лего човек на мој интерфон у пола осам ујутро и још се чуди што му не отварам... После ми се као извињавао кад сам ко луд слетео да га будалу бијем! Препо се да не попије...
Да те твој старији брат научи: Кад ти се тако нешто здеси, онда позовеш човека у кујну, па му наредиш "СЕДИ". Е, кад седне за кујински астал са мушемом, онда му сунеш једну ракију и објасниш му да спаваш до десет и да те више не буди сабајле.
Лакше ће да запамти ракију него претњу. Јер на поштаре свако диже... И кучићи и овнови и јарчеви, који се слободно шетају по авлији, и мужеви рогоње,... да ти не опричам даље, па где ће он да запамти ко му је све претио. А добру ракију ће да запамти....
Hvala na linku. Proverio sam i na drugoj strani! Pravoslavni Voskres je bio 20. aprila 1941 (NS) a nj'iov, katolicki "Voskres" , kako i rekoste, 13. aprila. Steta sto nam se te godine ne poklopise praznici. Hvala, grk
Свих 9 слика које сам купио су од истог власника и снимљене истом камером.
Ипак мислим да је Немац мислио на 13 Април. На једној од слика (анализа мокраће), стоји
датум 12 април 1941. Мислим да је тај датум тачан. На полеђини 3 слике стоји "Ostern 1941".
На једној од те 3 слике, виде се немачки војници окићени бехаром
и цвећем. Зашто би се Немци китили цвећем на наш Воскрес?
Ово горе је полеђина слике сномљене с палубе.
Ni to ih ne bi sprečilo, čak su i Britaniju bombardovali u dane Uskrsa.
Али су нам зато Савезници указали част на наш Васкрс 1944. да се не осећамо запостављени.
„Од Енглеза они се надаху слободи, не знајући да та нада право у смрт води”.
Овај, помало скривени натпис са београдског Новог гробља подсећа на један, данас готово заборављени догађај – савезничко бомбардовање Београда које се догодило на православни Васкрс 16. и 17. априла 1944.
Ово је Пашино брдо након бомбардовања 18. маја 1944. у једном од наредних таласа који су се протегли чак до септембра.
Свих 9 слика које сам купио су од истог власника и снимљене истом камером.
Ипак мислим да је Немац мислио на 13 Април. На једној од слика (анализа мокраће), стоји
датум 12 април 1941. Мислим да је тај датум тачан. На полеђини 3 слике стоји "Ostern 1941".
На једној од те 3 слике, виде се немачки војници окићени бехаром
и цвећем. Зашто би се Немци китили цвећем на наш Воскрес?
12. april 1941 - to mi je malo čudno. Na taj dan je manja grupa ss-ovaca ušla u Beograd (Fric Klingenberg) i "držala" ga do dolaska trupa sledećeg dana - to je "zvanična" verzija.
Ili je fotografisao jedan ot tih malobrojnih ss-ovaca, ili je naknadno, posle razvijanja, upisan pogrešan datum.
12. april 1941 - to mi je malo čudno. Na taj dan je manja grupa ss-ovaca ušla u Beograd (Fric Klingenberg) i "držala" ga do dolaska trupa sledećeg dana - to je "zvanična" verzija.
Ili je fotografisao jedan ot tih malobrojnih ss-ovaca, ili je naknadno, posle razvijanja, upisan pogrešan datum.
Врло могуће да је то слика једног ог малобројних ss-оваца.
Фотографије које израњају на интернету, стварају могуће и од немогућег.
Тај Немац вероватно није био обични војник. Сигурно је запамтио дан заузимања Београда.
Мислим да је обичним војницима било забрањено да сликају.
Pokorno javljamo
da je naša tema
AZBUKA FOTOGRAFSKE ESTETIKE
preuzela drugo mesto na forumu
po broju strana i postova,
(čak i bez pomoći Oriona).
Čestike i blagodarenja
primamo isključivo u
ZELENOM SALONU
uz five o'clock tea.
Ni budućnost nije više to, šta je nekad bila! - Karl Valentin.
12. april 1941 - to mi je malo čudno. Na taj dan je manja grupa ss-ovaca ušla u Beograd (Fric Klingenberg) i "držala" ga do dolaska trupa sledećeg dana - to je "zvanična" verzija.
Ili je fotografisao jedan ot tih malobrojnih ss-ovaca, ili je naknadno, posle razvijanja, upisan pogrešan datum.
Велика је вероватноћа да је управо овај војник један од малобројних припадника Клингенбергове групе.
Како је капа коју видимо била део опреме у Вафен СС формацијама, тако су и припадници 2. СС панцер дивизије Дас Рајх, посебно њени извиђачки елементи, носили ове карактеристичне качкете који су били заступљени код подофицира и код официра.
Без шлема, овај војник се савршено уклапа у приказ стања у Београду тог 12. априла...
"Немци су били запањени што их нико није напао у граду. Цивили су ишли својим послом као да се ништа није десило.
Нешто после 17 часова тог 12. априла, Клингенберг је наредио поручнику Хансу Хосфелдеру да подигне немачку заставу.
По капетановим наређењима, есесовци су почели надмено да се крећу по граду у патролама дајући становништву до знања ко је сада власт."
Beograd 1941
Da ne bude zabune, ova slika, kao i prethodne 2 i jos desetak koje cu kasnije okaciti ovde,
nisu iz iste kolekcije kao one iz prve polovine aprila 1941. Od drugog su vlasnika.
Ni jedna nema tekst na poledjini. Da li je 1941...nemam pojma.
Добро пошто не волиш комплименте да ти кажем да сте много незгодна братија....Са твојим сам се париским колегом на смрт посвађао, лего човек на мој интерфон у пола осам ујутро и још се чуди што му не отварам... После ми се као извињавао кад сам ко луд слетео да га будалу бијем! Препо се да не попије...
Да те твој старији брат научи: Кад ти се тако нешто здеси, онда позовеш човека у кујну, па му наредиш "СЕДИ". Е, кад седне за кујински астал са мушемом, онда му сунеш једну ракију и објасниш му да спаваш до десет и да те више не буди сабајле.
Лакше ће да запамти ракију него претњу. Јер на поштаре свако диже... И кучићи и овнови и јарчеви, који се слободно шетају по авлији, и мужеви рогоње,... да ти не опричам даље, па где ће он да запамти ко му је све претио. А добру ракију ће да запамти....
Е баш сам почео ову за твоје поштанске приче да пишем...
Ја под тушем спремам се на посао...
Тек чух ли то добро кроз млаз воде неки звонасти звук, мислим онај мој глупи будилник поново би да ме буди... Излетим из купатила кад оно ништа...Вратим се под туш наравно успут сам сав патос исквасио ето ти где поново звони... Онда сам тек укапирао да је у питању интерфон, јавим се и питам,''Ко је?''
Нико ми не одговара...Одох да се обријем кад оно поново, излетим већ помало изнервиран и питам у слушалицу, '' Ма ко је бре?'' Нико не одговара... Сад стојим ту, на сред предсобља, полуобријан и мокар и вребам оће ли поново да звони... Лего тај што то ради на контактни прекидач и безмало једно добрих 30 секунди не престаде ток пискавог звука, подигох слушалицу и сад већ гласно викнух , ''Ко је?''
Не одговара ми опет нико... Брзо сам се избрисао и обучен колико да не престравим иког излећем на ходник, лифт је у то доба дана редовно заузет јер сви крећу на посао, слећем низ степениште и имам шта кроз окно улазних врата да видим ... Поштара где прстом леве руке притиска на дугме интефона са мојим именом а десном руком држи мобилни телефон приљубљен уз образ и слатко смејурећи се ћаска, вероватно са неком женском, ранораниоцем ко он ...
''Добар дан! Јесте ли ви на радном месту или се комотно по крају шеткате само ? Видите и сами да не може и да се телефонира и да се уручују препоручена писма...''
Препаде се он од изненадне појаве и оштрог ми гласа, али Француз ко Француз, његова ће да буде последња... ''Да ли сте сишавши предвидели да са собом и вашу личну карту понесете, ако нисте без провере идентитета не могу писмо да вам уручим...''
''Шта кажеш са личном картом? Па зар ја свакој будали која ми на врата звони а не каже ко је, треба да слилазећи их отварам са све личном картом?. Како сам могао да предпоставим да сте у питању ви а не неко други кад ми се ни најавили нисте а сад ми је још и јасно зашто! ''
Опет ће он мене да зеза на покварени и проверени француски штос, никад не признати кривицу... ''Без личне карте не могу да вам уручим писмо...''
Ако га нањутим стварно ће отићи, после ћу морати да чекам 48 сати да бих подигао писмо на шалтеру оближње поште, овде је такав пропис.... Зна да ме држи и кварно ме мерка...
''Добро,'' кажем савлађујући бес, ''Попните се горе са мном да вам покажем исправе и потпишем тај ваш документ. ''Само вас молим да убудуће кажете ко сте'', сад већ мало одобровољен, слушајући га где ми се тобож извињава уграбих прилику и да му ја мало спустим, ''Знате, на мом радном месту није ми дозвољено да обављам приватне телефонске разговоре ма колико они важни или пријатни били ''...
Да те твој старији брат научи: Кад ти се тако нешто здеси, онда позовеш човека у кујну, па му наредиш "СЕДИ". Е, кад седне за кујински астал са мушемом, онда му сунеш једну ракију и објасниш му да спаваш до десет и да те више не буди сабајле.
Лакше ће да запамти ракију него претњу. Јер на поштаре свако диже... И кучићи и овнови и јарчеви, који се слободно шетају по авлији, и мужеви рогоње,... да ти не опричам даље, па где ће он да запамти ко му је све претио. А добру ракију ће да запамти....
Београд 1941
jel ovo ugao Beogradske i Bulevara?
Свих 9 слика које сам купио су од истог власника и снимљене истом камером.
Ипак мислим да је Немац мислио на 13 Април. На једној од слика (анализа мокраће), стоји
датум 12 април 1941. Мислим да је тај датум тачан. На полеђини 3 слике стоји "Ostern 1941".
На једној од те 3 слике, виде се немачки војници окићени бехаром
и цвећем. Зашто би се Немци китили цвећем на наш Воскрес?
Ово горе је полеђина слике сномљене с палубе.
Ni to ih ne bi sprečilo, čak su i Britaniju bombardovali u dane Uskrsa.
Али су нам зато Савезници указали част на наш Васкрс 1944. да се не осећамо запостављени.
„Од Енглеза они се надаху слободи, не знајући да та нада право у смрт води”.
Овај, помало скривени натпис са београдског Новог гробља подсећа на један, данас готово заборављени догађај – савезничко бомбардовање Београда које се догодило на православни Васкрс 16. и 17. априла 1944.
Ово је Пашино брдо након бомбардовања 18. маја 1944. у једном од наредних таласа који су се протегли чак до септембра.
Свих 9 слика које сам купио су од истог власника и снимљене истом камером.
Ипак мислим да је Немац мислио на 13 Април. На једној од слика (анализа мокраће), стоји
датум 12 април 1941. Мислим да је тај датум тачан. На полеђини 3 слике стоји "Ostern 1941".
На једној од те 3 слике, виде се немачки војници окићени бехаром
и цвећем. Зашто би се Немци китили цвећем на наш Воскрес?
12. april 1941 - to mi je malo čudno. Na taj dan je manja grupa ss-ovaca ušla u Beograd (Fric Klingenberg) i "držala" ga do dolaska trupa sledećeg dana - to je "zvanična" verzija.
Ili je fotografisao jedan ot tih malobrojnih ss-ovaca, ili je naknadno, posle razvijanja, upisan pogrešan datum.
Ili je fotografisao jedan ot tih malobrojnih ss-ovaca, ili je naknadno, posle razvijanja, upisan pogrešan datum.
Врло могуће да је то слика једног ог малобројних ss-оваца.
Фотографије које израњају на интернету, стварају могуће и од немогућег.
Тај Немац вероватно није био обични војник. Сигурно је запамтио дан заузимања Београда.
Мислим да је обичним војницима било забрањено да сликају.
Pokorno javljamo
da je naša tema
AZBUKA FOTOGRAFSKE ESTETIKE
preuzela drugo mesto na forumu
po broju strana i postova,
(čak i bez pomoći Oriona).
Čestike i blagodarenja
primamo isključivo u
ZELENOM SALONU
uz five o'clock tea.
12. april 1941 - to mi je malo čudno. Na taj dan je manja grupa ss-ovaca ušla u Beograd (Fric Klingenberg) i "držala" ga do dolaska trupa sledećeg dana - to je "zvanična" verzija.
Ili je fotografisao jedan ot tih malobrojnih ss-ovaca, ili je naknadno, posle razvijanja, upisan pogrešan datum.
Велика је вероватноћа да је управо овај војник један од малобројних припадника Клингенбергове групе.
Како је капа коју видимо била део опреме у Вафен СС формацијама, тако су и припадници 2. СС панцер дивизије Дас Рајх, посебно њени извиђачки елементи, носили ове карактеристичне качкете који су били заступљени код подофицира и код официра.
Без шлема, овај војник се савршено уклапа у приказ стања у Београду тог 12. априла...
"Немци су били запањени што их нико није напао у граду. Цивили су ишли својим послом као да се ништа није десило.
Нешто после 17 часова тог 12. априла, Клингенберг је наредио поручнику Хансу Хосфелдеру да подигне немачку заставу.
По капетановим наређењима, есесовци су почели надмено да се крећу по граду у патролама дајући становништву до знања ко је сада власт."
Beograd 1941
Da ne bude zabune, ova slika, kao i prethodne 2 i jos desetak koje cu kasnije okaciti ovde,
nisu iz iste kolekcije kao one iz prve polovine aprila 1941. Od drugog su vlasnika.
Ni jedna nema tekst na poledjini. Da li je 1941...nemam pojma.
Да те твој старији брат научи: Кад ти се тако нешто здеси, онда позовеш човека у кујну, па му наредиш "СЕДИ". Е, кад седне за кујински астал са мушемом, онда му сунеш једну ракију и објасниш му да спаваш до десет и да те више не буди сабајле.
Лакше ће да запамти ракију него претњу. Јер на поштаре свако диже... И кучићи и овнови и јарчеви, који се слободно шетају по авлији, и мужеви рогоње,... да ти не опричам даље, па где ће он да запамти ко му је све претио. А добру ракију ће да запамти....
Е баш сам почео ову за твоје поштанске приче да пишем...
Ја под тушем спремам се на посао...
Тек чух ли то добро кроз млаз воде неки звонасти звук, мислим онај мој глупи будилник поново би да ме буди... Излетим из купатила кад оно ништа...Вратим се под туш наравно успут сам сав патос исквасио ето ти где поново звони... Онда сам тек укапирао да је у питању интерфон, јавим се и питам,''Ко је?''
Нико ми не одговара...Одох да се обријем кад оно поново, излетим већ помало изнервиран и питам у слушалицу, '' Ма ко је бре?'' Нико не одговара... Сад стојим ту, на сред предсобља, полуобријан и мокар и вребам оће ли поново да звони... Лего тај што то ради на контактни прекидач и безмало једно добрих 30 секунди не престаде ток пискавог звука, подигох слушалицу и сад већ гласно викнух , ''Ко је?''
Не одговара ми опет нико... Брзо сам се избрисао и обучен колико да не престравим иког излећем на ходник, лифт је у то доба дана редовно заузет јер сви крећу на посао, слећем низ степениште и имам шта кроз окно улазних врата да видим ... Поштара где прстом леве руке притиска на дугме интефона са мојим именом а десном руком држи мобилни телефон приљубљен уз образ и слатко смејурећи се ћаска, вероватно са неком женском, ранораниоцем ко он ...
''Добар дан! Јесте ли ви на радном месту или се комотно по крају шеткате само ? Видите и сами да не може и да се телефонира и да се уручују препоручена писма...''
Препаде се он од изненадне појаве и оштрог ми гласа, али Француз ко Француз, његова ће да буде последња... ''Да ли сте сишавши предвидели да са собом и вашу личну карту понесете, ако нисте без провере идентитета не могу писмо да вам уручим...''
''Шта кажеш са личном картом? Па зар ја свакој будали која ми на врата звони а не каже ко је, треба да слилазећи их отварам са све личном картом?. Како сам могао да предпоставим да сте у питању ви а не неко други кад ми се ни најавили нисте а сад ми је још и јасно зашто! ''
Опет ће он мене да зеза на покварени и проверени француски штос, никад не признати кривицу... ''Без личне карте не могу да вам уручим писмо...''
Ако га нањутим стварно ће отићи, после ћу морати да чекам 48 сати да бих подигао писмо на шалтеру оближње поште, овде је такав пропис.... Зна да ме држи и кварно ме мерка...
''Добро,'' кажем савлађујући бес, ''Попните се горе са мном да вам покажем исправе и потпишем тај ваш документ. ''Само вас молим да убудуће кажете ко сте'', сад већ мало одобровољен, слушајући га где ми се тобож извињава уграбих прилику и да му ја мало спустим, ''Знате, на мом радном месту није ми дозвољено да обављам приватне телефонске разговоре ма колико они важни или пријатни били ''...