Има овде доста интересантних ствари на само једној фотографији.
Пре свега, мислим да је фотографија настала 1939. или 1940. судећи по скели на згради обележеној бројем 1. То је зграда која је подигнута 1940. и данас се налази на углу Браће Југовића и Змај Јовине (арх. Милош Лазаревић) .
Ова музгава фотографија садржи бар један податак више него она умивена и очешљана што је постави господин Касина. Наиме, испред позоришта види се једна „Бреда“. Према томе фотографија није могла да настане 1939. године. „Бреде“ су приспеле у Београд тек 1940. године. Још прецизније: Види се да је време било сунчано и летње – за овај податак није потребна „експертиза“ трамвајџија.
Очигледно обе фотографије су снимљене једна за другом у кратком року. Поред већ поменутих обележја види се и једна особа испред споменика која гледа аутобус, а чини ми се да се ни келнер код Милановића није мрднуо од првог стола. Из редоследа доласка трамваја (тројка, шестица, дванаестица) закључује се да је музгава слика („из авијона“) снимљена пре оне чисте (са „Албаније“) – ако то игра неку улогу. Није јасно зашто официр у летњој униформи није ушао ни у један трамвај, иако су се изређале све линије (ово јопе посматрано трамвајџијским очима), и тиме нам квари реконструкцију догађаја.
Толико о томе.
Атмосфером може да буде неки Обреновац, иако нисам тамо био '39-те...
Demokratska diskusija.
http://www.politikin-zabavnik.rs/pz/content/azbuka-fotografske-estetike?page=128Asocijacija sa našim forumom nije baš potrebna!
Možete pogledati na...
Пре свега, мислим да је фотографија настала 1939. или 1940. судећи по скели на згради обележеној бројем 1. То је зграда која је подигнута 1940. и данас се налази на углу Браће Југовића и Змај Јовине (арх. Милош Лазаревић) .
Ова музгава фотографија садржи бар један податак више него она умивена и очешљана што је постави господин Касина. Наиме, испред позоришта види се једна „Бреда“. Према томе фотографија није могла да настане 1939. године. „Бреде“ су приспеле у Београд тек 1940. године. Још прецизније: Види се да је време било сунчано и летње – за овај податак није потребна „експертиза“ трамвајџија.
Очигледно обе фотографије су снимљене једна за другом у кратком року. Поред већ поменутих обележја види се и једна особа испред споменика која гледа аутобус, а чини ми се да се ни келнер код Милановића није мрднуо од првог стола. Из редоследа доласка трамваја (тројка, шестица, дванаестица) закључује се да је музгава слика („из авијона“) снимљена пре оне чисте (са „Албаније“) – ако то игра неку улогу. Није јасно зашто официр у летњој униформи није ушао ни у један трамвај, иако су се изређале све линије (ово јопе посматрано трамвајџијским очима), и тиме нам квари реконструкцију догађаја.