Савршено Касина, хвала на овој. Сада су ми многе ствари јасније, и многе недоумице разјашњене. Остаје сада само недоумица око зграде у Змај Јовиној - шта се са њом десило...
Оно што је била недоумица број 4 (а ја на слици погрешно означио као 5) је зграда на углу Краља Петра и Јованове.
А што се двају истих фотографија тиче, могле су да настану фотографисањем узастопних кадрова неким малоформатним или средњеформатним апаратом. Доцније је фотограф могао да их прода различитим издавачима разгледница.
Занимљиво, ово је фотографисано вероватно кроз степенишни прозор "Албаније" - једни на тој страни зграде. Десно се види последњи спрат "Пензионог занатлијског фонда" Игњата Поповића и она конструкција над терасом.
Чек, Миловане, сад си ме скроз збунио. Четворка, на углу Краља Петра и Јованове, је добро означена, петица ја Патријаршијина зграда на Студентском тргу а шестица? Ње нема.
'Ајд кад си већ ту, да те приупитам нешто. Ко је пројектовао централну зграду Старог сајмишта, ону са торњем? Друго питање: да ли знаш нешто више о Прљевићевој згради на углу Кнеза Милоша и Вишеградске?
Чек, Миловане, сад си ме скроз збунио. Четворка, на углу Краља Петра и Јованове, је добро означена, петица ја Патријаршијина зграда на Студентском тргу а шестица? Ње нема.
'Ајд кад си већ ту, да те приупитам нешто. Ко је пројектовао централну зграду Старог сајмишта, ону са торњем? Друго питање: да ли знаш нешто више о Прљевићевој згради на углу Кнеза Милоша и Вишеградске?
Ја сам направио збрку са бројевима при обележавању на слици. Број шест не постоји већ се бројеви померају за један унапред, почев од четворке. Управо си добро све казао.
Централна зграда је идејно, настала од централне куле у дрвету пројектоване у првобитном плану Сајмишта (из 1935). Не зна се ко је аутор те концепције, али је она одбачена веома брзо, јер је била веома једноставно и јефтино решење са дрвеним павиљонима и тестерастим крововима (нешто попут данашњих "привремених" тржних центара). Одређену улогу (а сигурно при исцртавању и представљању перспективе), имао је у том, првобитном плану архитекта Богдан Стојков и може лако да се деси да ју је он и пројектовао. Та кула је веома подсећала на будућу централну кулу, али је била замишљена од дрвених носача и испуне.
Доцније ствари се одвијају овако: 1937. године (опростите ми ако не наведем најтачније године, али след догађаја је сигурно проверен), Влада Илић, изнервиран што се ствари са изградњом Сајмишта не померају са мртве тачке (било је ту разноразних прегањања), поново активира план са дрвеним павиљонима и хоће да га пошто-пото реализује. У том тренутку се у Општини налазе тројица младих архитеката: Рајко Татић, Миливоје Тричковић и Ђорђе Лукић и они му сугеришу да је план тотално неупотребљив и архитектонски неписмен. Он их пита - можете ли да ми за два дана урадите ваш предлог? И они наравно седају, и дан и ноћ цртају нову диспозицију Сајма која је углавном и оно што је касније изведено (уз неке мање измене). У том пројекту такође је била предвиђена централна кула (поприлично налик на ову данашњу) и на ону, ранију, дрвену, али је била конструкције са заобљеним, округлим зидовима, док је данашња полигонална проистекла из дрвене на којој су зидови такође предвиђани у виду многоугаоника (пошто се дрво тешко може конструисати "у луку").
Основан је технички биро и у том бироу су уз ову тројицу архитекта били још и неки други људи, и пројекти су разрађивани врло брзо. Међутим, дошло је до свађе између пројектаната и једног од директора Сајма, Милосава Васиљевића који је био политички гурнут у читаву ствар и мешао се у све и свашта (притом није био архитекта). Након тога на свим плановима (који нажалост нису сачувани у потпуности) уместо Татића, Тричковића и Лукића фигурише Васиљевићево име, иако он није био пројектант нити се активно бавио струком, него је био грађевински инжењер махом специјализован за организацију грађења.
Такође, у то доба у биро ступа и архитекта Александар Секулић који се бави даљом разрадом и изградњом.
Колико је чији удео у изградњи централне куле јако је тешко претпоставити и закључити данас, јер сведока нема, а техничка документација је у доброј мери уништена. Обично се узима да је то дело Александра Секулића (који је био даровит и способан пројектант у духу модерне архитектуре - његов је одличан хотел "Парк" у Нишу), али ја сам склон веровању да је кула заправо пројектована много, много раније у доба настајања првог плана (око 1935.) и наканадно само "препројектована" у опеку и армиранобетонску конструкцију. Да апсурд буде већи, могуће је да је све то радио сам Богдан Стојков који у то доба није имао права на потпис, јер је био на студијама (односно тек завршени архитекта у доба изградње куле).
О Прљевићевој згради на углу Кнеза Милоша и Вишеградске не знам много: знам да је рељеф и скултура дело неког од познатијих вајара, можда Сретена Стојановића. Зграда је особито много била публикована по литератури оног доба као пример успеле архитектуре. Прљевићева је и суседна зграда која се наслања на ову (из Вишеградске) али се о томе мање зна.
Sa srcem kao u Davida i pobedničkom mišicom Aleksandra,
Čiji je potpis njegova slika i prilika, i
Koga sada okružuje sjaj njegova uzvišena imena,
Otrgao je, Bogu hvala, iz neprijateljeva venca Beograd
Kojeg je on tako dugo vremena držao i
Koji je, potčinjen, bio rob neverja.
Šah sveta, sultan Mehmed, slavom ovenčan,
Obnovio je tvrđavu sa uresom i sjajem
i učinio je podobnijom da još više prkosi.
Ova kapija je, doduše, kao i druge samo kapija,
Ali ipak vodi u Istanbul, i to joj je odlika.
Da se zna kad je tvrđava savladana i ponovo izgrađena,
Ta je dužnost, Nejlu, nepoznatu čoveku, bila poverena.
Prvi polustih nam daje godinu osvajanja,
Drugi nam kaže kad je obnova bila.
Osvojio je grad i srećno ga opet obnovio
Sultan Mehmed I, gospodar sveta.
Ploča sa Stambol-kapije bila je promera 123 x 76 cm. Ona veliča uzimanje grada Turskom 1739. god. Kada je feldmarsal Laudon ušao u Beograd 1789. i video ovaj hvalisavi spomenik na Stambol-kapiji, koju je on sam podigao (sic!), naredio je da se ta džinovska ploča prenese u njegov park u Hadersdorfu (deo XIV bečckog kvarta, u Bečkoj šumi, gde ona jos i danas (Kanic ovo piše krajem XIX v.) podseća na poslednji podvig slavnog vojskovođe pod carem Josifom.
Лаудон је покупио шта му се допало из турског Београда и однео га у парк свог дворца. Један део парка носио је назив "Турски врт". Ако се не варам, негде се помињало да је однео и читаво једо турбе које је претворио у павиљон, али томе нисам нигде нашао потврду. Ево две мале илустрације из Турског врта.
Ако неко иде ускоро у Беч, могао би да обиђе и слика тај део београдске историје сачуван у Аустрији.
Оно што је била недоумица број 4 је зграда на углу Краља Петра и Јованове.
Тако је, то је зграда у Господар Јовановој. Ево је на левој страни ове слике.
А била је на форуму још једна слична панорама, само мало старија. Ту се јасније види да је зграда на углу Јованове и Краља Петра у позадини у односу на друге облежене зграде на првој слици.
А био је и овај Милованов пост (прича се о згради на углу Краља Петра и Јованове):
mmilovan је написао/ла:
Треба поменути да је овај приказан на слици коју видимо, погођен у току бомбардовања у априлу 1941. тешким запаљивим бомбама. Према разним фотографијама утврдио сам да су обе зграде на углу са Краља Петра изгореле, и да су највероватније обновљене у току рата...Мени поприлично драгу угаону кућу у духу раног модернизма пројектовао је Ђура Борошић (око 1932.).
Оно што је била недоумица број 4 је зграда на углу Краља Петра и Јованове.
Тако је, то је зграда у Господар Јовановој. Ево је на левој страни ове слике.
А била је на форуму још једна слична панорама, само мало старија. Ту се јасније види да је зграда на углу Јованове и Краља Петра у позадини у односу на друге облежене зграде на првој слици.
Интересантно, ово што видимо на броју 35 постоји и данас и то је добро знани Институт за стране језике у Јовановој. Међутим, когод да је овај крај и Институт посећивао, зачудиће се јер данашња зграда уопште не личи на ову са фотографије.
"Тајна" је у томе да је архитекта Миладин Прљевић (ето, помињемо га данас) највероватније у току окупације, променио фасаду куће. На тој новој фасади има елемената које је он користио градећи и друга своја дела (попут оних у Крунској 37) тако да ова његова интервенција није под знаком питања.
Могуће је да је кућа настрадала у априлском бомбардовању јер је цео крај био мета напада, па је због тога зграда накадно поправљана и прерађивана.
Колико је чији удео у изградњи централне куле јако је тешко претпоставити и закључити данас, јер сведока нема, а техничка документација је у доброј мери уништена. Обично се узима да је то дело Александра Секулића (који је био даровит и способан пројектант у духу модерне архитектуре - његов је одличан хотел "Парк" у Нишу), али ја сам склон веровању да је кула заправо пројектована много, много раније у доба настајања првог плана (око 1935.) и наканадно само "препројектована" у опеку и армиранобетонску конструкцију. Да апсурд буде већи, могуће је да је све то радио сам Богдан Стојков који у то доба није имао права на потпис, јер је био на студијама (односно тек завршени архитекта у доба изградње куле).
Миловане, хвала на исцрпним информацијама. Ово сам извадио из неког PDF фајла Урбанистичког завода, а не сећам се где сам га покупио.
пројектант: Александар Секулић, тадашњи шеф Техничког одсека, док је извођач био Рудолф Цигер из Београда (Извештај Друштва за приређивање сајма и изложби у Београду, 23.01.1938.)
година изградње: 1937.
Кула представља маркантан и успешно решен објекат сајмишта. Била је централно позиционирана на главном тргу са кога су се сагледавали сви остали павиљони. Објекат се састоји од вишеспратног дела кружне основе, и саме куле. Висина објекта је 40 м, и била је осмишљена као репер не само у оквиру комплекса, већ и важан оријентир за цео град. Централна кула је имала 570 m2 изложбене површине. Основна намена – сајамски изложбени простор; за време Другог светског рата павиљони су били у склопу нацистичког логора. У послератном периоду, објекат је додељен уметницима за потребе атељеа (Одлука ИОНО града Београда 1952).
Чек, Миловане, сад си ме скроз збунио. Четворка, на углу Краља Петра и Јованове, је добро означена, петица ја Патријаршијина зграда на Студентском тргу а шестица? Ње нема.
'Ајд кад си већ ту, да те приупитам нешто. Ко је пројектовао централну зграду Старог сајмишта, ону са торњем? Друго питање: да ли знаш нешто више о Прљевићевој згради на углу Кнеза Милоша и Вишеградске?
Ја сам направио збрку са бројевима при обележавању на слици. Број шест не постоји већ се бројеви померају за један унапред, почев од четворке. Управо си добро све казао.
Централна зграда је идејно, настала од централне куле у дрвету пројектоване у првобитном плану Сајмишта (из 1935). Не зна се ко је аутор те концепције, али је она одбачена веома брзо, јер је била веома једноставно и јефтино решење са дрвеним павиљонима и тестерастим крововима (нешто попут данашњих "привремених" тржних центара). Одређену улогу (а сигурно при исцртавању и представљању перспективе), имао је у том, првобитном плану архитекта Богдан Стојков и може лако да се деси да ју је он и пројектовао. Та кула је веома подсећала на будућу централну кулу, али је била замишљена од дрвених носача и испуне.
Доцније ствари се одвијају овако: 1937. године (опростите ми ако не наведем најтачније године, али след догађаја је сигурно проверен), Влада Илић, изнервиран што се ствари са изградњом Сајмишта не померају са мртве тачке (било је ту разноразних прегањања), поново активира план са дрвеним павиљонима и хоће да га пошто-пото реализује. У том тренутку се у Општини налазе тројица младих архитеката: Рајко Татић, Миливоје Тричковић и Ђорђе Лукић и они му сугеришу да је план тотално неупотребљив и архитектонски неписмен. Он их пита - можете ли да ми за два дана урадите ваш предлог? И они наравно седају, и дан и ноћ цртају нову диспозицију Сајма која је углавном и оно што је касније изведено (уз неке мање измене). У том пројекту такође је била предвиђена централна кула (поприлично налик на ову данашњу) и на ону, ранију, дрвену, али је била конструкције са заобљеним, округлим зидовима, док је данашња полигонална проистекла из дрвене на којој су зидови такође предвиђани у виду многоугаоника (пошто се дрво тешко може конструисати "у луку").
Основан је технички биро и у том бироу су уз ову тројицу архитекта били још и неки други људи, и пројекти су разрађивани врло брзо. Међутим, дошло је до свађе између пројектаната и једног од директора Сајма, Милосава Васиљевића који је био политички гурнут у читаву ствар и мешао се у све и свашта (притом није био архитекта). Након тога на свим плановима (који нажалост нису сачувани у потпуности) уместо Татића, Тричковића и Лукића фигурише Васиљевићево име, иако он није био пројектант нити се активно бавио струком, него је био грађевински инжењер махом специјализован за организацију грађења.
Такође, у то доба у биро ступа и архитекта Александар Секулић који се бави даљом разрадом и изградњом.
Колико је чији удео у изградњи централне куле јако је тешко претпоставити и закључити данас, јер сведока нема, а техничка документација је у доброј мери уништена. Обично се узима да је то дело Александра Секулића (који је био даровит и способан пројектант у духу модерне архитектуре - његов је одличан хотел "Парк" у Нишу), али ја сам склон веровању да је кула заправо пројектована много, много раније у доба настајања првог плана (око 1935.) и наканадно само "препројектована" у опеку и армиранобетонску конструкцију. Да апсурд буде већи, могуће је да је све то радио сам Богдан Стојков који у то доба није имао права на потпис, јер је био на студијама (односно тек завршени архитекта у доба изградње куле).
О Прљевићевој згради на углу Кнеза Милоша и Вишеградске не знам много: знам да је рељеф и скултура дело неког од познатијих вајара, можда Сретена Стојановића. Зграда је особито много била публикована по литератури оног доба као пример успеле архитектуре. Прљевићева је и суседна зграда која се наслања на ову (из Вишеградске) али се о томе мање зна.
Па ти исприча целу причу за пет минута! Дивим ти се.
Добро, схватио сам да за торањ на Сајмишту нећемо вероватно никада сазнати ко га је пројектовао. Нека, лепа је прича : )
А што се тиче Прљевићеве зграде, зна ли се барем за кога је пројектована и које године је изведена? Нисам знао да је и суседна дело истог архитекте. То је она што је надограђена за још два спрата? Нисам никада обратио пажњу на њу.
На углу улица Краљице Наталије и Балканске седамдесетих година XIX века никла је ова необична зграда
са низом украсних кулица. Фотографија из 1910. године.
Њен данашњи изглед је враћен у онај из XIX века.
... original falsifikata ...
... dezert od dežurnog poslastičara Slučajnog ...
Страшно је колико се код нас штеди на детаљима или фушари при обнови старих зграда. Ако загледате пажљиво видећета да ова куће приликом обнове није добила своје старе куле на кровном венцу нити конзоле које су се налазиле испод венца... И многи други детаљи су прилично слободно интерпретирани. О овој несрећној чесми која је углављена испред ње не вреди ни трошити речи... : (
Једном давно била је постављена ова слика снимљена 1925. године. Право је угао Задарске и Поп Лукине, лево угао Поп Лукине и Косанчићевог венца. Виде се с лева на десно, кафана Варош капија, кафана Црни коњ и пекара Драгољуба Младеновића.
Али десном делу слике недостаје женска фигура.
Угао Задарске и Поп Лукине се боље види овде, слика из 1932.
... Bonđorno :)...
Савршено Касина, хвала на овој. Сада су ми многе ствари јасније, и многе недоумице разјашњене. Остаје сада само недоумица око зграде у Змај Јовиној - шта се са њом десило...
Оно што је била недоумица број 4 (а ја на слици погрешно означио као 5) је зграда на углу Краља Петра и Јованове.
А што се двају истих фотографија тиче, могле су да настану фотографисањем узастопних кадрова неким малоформатним или средњеформатним апаратом. Доцније је фотограф могао да их прода различитим издавачима разгледница.
Занимљиво, ово је фотографисано вероватно кроз степенишни прозор "Албаније" - једни на тој страни зграде. Десно се види последњи спрат "Пензионог занатлијског фонда" Игњата Поповића и она конструкција над терасом.
Чек, Миловане, сад си ме скроз збунио. Четворка, на углу Краља Петра и Јованове, је добро означена, петица ја Патријаршијина зграда на Студентском тргу а шестица? Ње нема.
'Ајд кад си већ ту, да те приупитам нешто. Ко је пројектовао централну зграду Старог сајмишта, ону са торњем? Друго питање: да ли знаш нешто више о Прљевићевој згради на углу Кнеза Милоша и Вишеградске?
Чек, Миловане, сад си ме скроз збунио. Четворка, на углу Краља Петра и Јованове, је добро означена, петица ја Патријаршијина зграда на Студентском тргу а шестица? Ње нема.
'Ајд кад си већ ту, да те приупитам нешто. Ко је пројектовао централну зграду Старог сајмишта, ону са торњем? Друго питање: да ли знаш нешто више о Прљевићевој згради на углу Кнеза Милоша и Вишеградске?
Ја сам направио збрку са бројевима при обележавању на слици. Број шест не постоји већ се бројеви померају за један унапред, почев од четворке. Управо си добро све казао.
Централна зграда је идејно, настала од централне куле у дрвету пројектоване у првобитном плану Сајмишта (из 1935). Не зна се ко је аутор те концепције, али је она одбачена веома брзо, јер је била веома једноставно и јефтино решење са дрвеним павиљонима и тестерастим крововима (нешто попут данашњих "привремених" тржних центара). Одређену улогу (а сигурно при исцртавању и представљању перспективе), имао је у том, првобитном плану архитекта Богдан Стојков и може лако да се деси да ју је он и пројектовао. Та кула је веома подсећала на будућу централну кулу, али је била замишљена од дрвених носача и испуне.
Доцније ствари се одвијају овако: 1937. године (опростите ми ако не наведем најтачније године, али след догађаја је сигурно проверен), Влада Илић, изнервиран што се ствари са изградњом Сајмишта не померају са мртве тачке (било је ту разноразних прегањања), поново активира план са дрвеним павиљонима и хоће да га пошто-пото реализује. У том тренутку се у Општини налазе тројица младих архитеката: Рајко Татић, Миливоје Тричковић и Ђорђе Лукић и они му сугеришу да је план тотално неупотребљив и архитектонски неписмен. Он их пита - можете ли да ми за два дана урадите ваш предлог? И они наравно седају, и дан и ноћ цртају нову диспозицију Сајма која је углавном и оно што је касније изведено (уз неке мање измене). У том пројекту такође је била предвиђена централна кула (поприлично налик на ову данашњу) и на ону, ранију, дрвену, али је била конструкције са заобљеним, округлим зидовима, док је данашња полигонална проистекла из дрвене на којој су зидови такође предвиђани у виду многоугаоника (пошто се дрво тешко може конструисати "у луку").
Основан је технички биро и у том бироу су уз ову тројицу архитекта били још и неки други људи, и пројекти су разрађивани врло брзо. Међутим, дошло је до свађе између пројектаната и једног од директора Сајма, Милосава Васиљевића који је био политички гурнут у читаву ствар и мешао се у све и свашта (притом није био архитекта). Након тога на свим плановима (који нажалост нису сачувани у потпуности) уместо Татића, Тричковића и Лукића фигурише Васиљевићево име, иако он није био пројектант нити се активно бавио струком, него је био грађевински инжењер махом специјализован за организацију грађења.
Такође, у то доба у биро ступа и архитекта Александар Секулић који се бави даљом разрадом и изградњом.
Колико је чији удео у изградњи централне куле јако је тешко претпоставити и закључити данас, јер сведока нема, а техничка документација је у доброј мери уништена. Обично се узима да је то дело Александра Секулића (који је био даровит и способан пројектант у духу модерне архитектуре - његов је одличан хотел "Парк" у Нишу), али ја сам склон веровању да је кула заправо пројектована много, много раније у доба настајања првог плана (око 1935.) и наканадно само "препројектована" у опеку и армиранобетонску конструкцију. Да апсурд буде већи, могуће је да је све то радио сам Богдан Стојков који у то доба није имао права на потпис, јер је био на студијама (односно тек завршени архитекта у доба изградње куле).
О Прљевићевој згради на углу Кнеза Милоша и Вишеградске не знам много: знам да је рељеф и скултура дело неког од познатијих вајара, можда Сретена Стојановића. Зграда је особито много била публикована по литератури оног доба као пример успеле архитектуре. Прљевићева је и суседна зграда која се наслања на ову (из Вишеградске) али се о томе мање зна.
Prevod s turskog ( tabla sa Stambol-kapije ):
Vladar sedam zona, gospodar mora i kopna,
Sa srcem kao u Davida i pobedničkom mišicom Aleksandra,
Čiji je potpis njegova slika i prilika, i
Koga sada okružuje sjaj njegova uzvišena imena,
Otrgao je, Bogu hvala, iz neprijateljeva venca Beograd
Kojeg je on tako dugo vremena držao i
Koji je, potčinjen, bio rob neverja.
Šah sveta, sultan Mehmed, slavom ovenčan,
Obnovio je tvrđavu sa uresom i sjajem
i učinio je podobnijom da još više prkosi.
Ova kapija je, doduše, kao i druge samo kapija,
Ali ipak vodi u Istanbul, i to joj je odlika.
Da se zna kad je tvrđava savladana i ponovo izgrađena,
Ta je dužnost, Nejlu, nepoznatu čoveku, bila poverena.
Prvi polustih nam daje godinu osvajanja,
Drugi nam kaže kad je obnova bila.
Osvojio je grad i srećno ga opet obnovio
Sultan Mehmed I, gospodar sveta.
Ploča sa Stambol-kapije bila je promera 123 x 76 cm. Ona veliča uzimanje grada Turskom 1739. god. Kada je feldmarsal Laudon ušao u Beograd 1789. i video ovaj hvalisavi spomenik na Stambol-kapiji, koju je on sam podigao (sic!), naredio je da se ta džinovska ploča prenese u njegov park u Hadersdorfu (deo XIV bečckog kvarta, u Bečkoj šumi, gde ona jos i danas (Kanic ovo piše krajem XIX v.) podseća na poslednji podvig slavnog vojskovođe pod carem Josifom.
Лаудон је покупио шта му се допало из турског Београда и однео га у парк свог дворца. Један део парка носио је назив "Турски врт". Ако се не варам, негде се помињало да је однео и читаво једо турбе које је претворио у павиљон, али томе нисам нигде нашао потврду. Ево две мале илустрације из Турског врта.
Ако неко иде ускоро у Беч, могао би да обиђе и слика тај део београдске историје сачуван у Аустрији.
... Bonđorno :)...
Тако је, то је зграда у Господар Јовановој. Ево је на левој страни ове слике.
А била је на форуму још једна слична панорама, само мало старија. Ту се јасније види да је зграда на углу Јованове и Краља Петра у позадини у односу на друге облежене зграде на првој слици.
А био је и овај Милованов пост (прича се о згради на углу Краља Петра и Јованове):
... Bonđorno :)...
Тако је, то је зграда у Господар Јовановој. Ево је на левој страни ове слике.
А била је на форуму још једна слична панорама, само мало старија. Ту се јасније види да је зграда на углу Јованове и Краља Петра у позадини у односу на друге облежене зграде на првој слици.
Интересантно, ово што видимо на броју 35 постоји и данас и то је добро знани Институт за стране језике у Јовановој. Међутим, когод да је овај крај и Институт посећивао, зачудиће се јер данашња зграда уопште не личи на ову са фотографије.
"Тајна" је у томе да је архитекта Миладин Прљевић (ето, помињемо га данас) највероватније у току окупације, променио фасаду куће. На тој новој фасади има елемената које је он користио градећи и друга своја дела (попут оних у Крунској 37) тако да ова његова интервенција није под знаком питања.
Могуће је да је кућа настрадала у априлском бомбардовању јер је цео крај био мета напада, па је због тога зграда накадно поправљана и прерађивана.
Миловане, хвала на исцрпним информацијама. Ово сам извадио из неког PDF фајла Урбанистичког завода, а не сећам се где сам га покупио.
пројектант: Александар Секулић, тадашњи шеф Техничког одсека, док је извођач био Рудолф Цигер из Београда (Извештај Друштва за приређивање сајма и изложби у Београду, 23.01.1938.)
година изградње: 1937.
Кула представља маркантан и успешно решен објекат сајмишта. Била је централно позиционирана на главном тргу са кога су се сагледавали сви остали павиљони. Објекат се састоји од вишеспратног дела кружне основе, и саме куле. Висина објекта је 40 м, и била је осмишљена као репер не само у оквиру комплекса, већ и важан оријентир за цео град. Централна кула је имала 570 m2 изложбене површине. Основна намена – сајамски изложбени простор; за време Другог светског рата павиљони су били у склопу нацистичког логора. У послератном периоду, објекат је додељен уметницима за потребе атељеа (Одлука ИОНО града Београда 1952).
Кула данас.
Чек, Миловане, сад си ме скроз збунио. Четворка, на углу Краља Петра и Јованове, је добро означена, петица ја Патријаршијина зграда на Студентском тргу а шестица? Ње нема.
'Ајд кад си већ ту, да те приупитам нешто. Ко је пројектовао централну зграду Старог сајмишта, ону са торњем? Друго питање: да ли знаш нешто више о Прљевићевој згради на углу Кнеза Милоша и Вишеградске?
Ја сам направио збрку са бројевима при обележавању на слици. Број шест не постоји већ се бројеви померају за један унапред, почев од четворке. Управо си добро све казао.
Централна зграда је идејно, настала од централне куле у дрвету пројектоване у првобитном плану Сајмишта (из 1935). Не зна се ко је аутор те концепције, али је она одбачена веома брзо, јер је била веома једноставно и јефтино решење са дрвеним павиљонима и тестерастим крововима (нешто попут данашњих "привремених" тржних центара). Одређену улогу (а сигурно при исцртавању и представљању перспективе), имао је у том, првобитном плану архитекта Богдан Стојков и може лако да се деси да ју је он и пројектовао. Та кула је веома подсећала на будућу централну кулу, али је била замишљена од дрвених носача и испуне.
Доцније ствари се одвијају овако: 1937. године (опростите ми ако не наведем најтачније године, али след догађаја је сигурно проверен), Влада Илић, изнервиран што се ствари са изградњом Сајмишта не померају са мртве тачке (било је ту разноразних прегањања), поново активира план са дрвеним павиљонима и хоће да га пошто-пото реализује. У том тренутку се у Општини налазе тројица младих архитеката: Рајко Татић, Миливоје Тричковић и Ђорђе Лукић и они му сугеришу да је план тотално неупотребљив и архитектонски неписмен. Он их пита - можете ли да ми за два дана урадите ваш предлог? И они наравно седају, и дан и ноћ цртају нову диспозицију Сајма која је углавном и оно што је касније изведено (уз неке мање измене). У том пројекту такође је била предвиђена централна кула (поприлично налик на ову данашњу) и на ону, ранију, дрвену, али је била конструкције са заобљеним, округлим зидовима, док је данашња полигонална проистекла из дрвене на којој су зидови такође предвиђани у виду многоугаоника (пошто се дрво тешко може конструисати "у луку").
Основан је технички биро и у том бироу су уз ову тројицу архитекта били још и неки други људи, и пројекти су разрађивани врло брзо. Међутим, дошло је до свађе између пројектаната и једног од директора Сајма, Милосава Васиљевића који је био политички гурнут у читаву ствар и мешао се у све и свашта (притом није био архитекта). Након тога на свим плановима (који нажалост нису сачувани у потпуности) уместо Татића, Тричковића и Лукића фигурише Васиљевићево име, иако он није био пројектант нити се активно бавио струком, него је био грађевински инжењер махом специјализован за организацију грађења.
Такође, у то доба у биро ступа и архитекта Александар Секулић који се бави даљом разрадом и изградњом.
Колико је чији удео у изградњи централне куле јако је тешко претпоставити и закључити данас, јер сведока нема, а техничка документација је у доброј мери уништена. Обично се узима да је то дело Александра Секулића (који је био даровит и способан пројектант у духу модерне архитектуре - његов је одличан хотел "Парк" у Нишу), али ја сам склон веровању да је кула заправо пројектована много, много раније у доба настајања првог плана (око 1935.) и наканадно само "препројектована" у опеку и армиранобетонску конструкцију. Да апсурд буде већи, могуће је да је све то радио сам Богдан Стојков који у то доба није имао права на потпис, јер је био на студијама (односно тек завршени архитекта у доба изградње куле).
О Прљевићевој згради на углу Кнеза Милоша и Вишеградске не знам много: знам да је рељеф и скултура дело неког од познатијих вајара, можда Сретена Стојановића. Зграда је особито много била публикована по литератури оног доба као пример успеле архитектуре. Прљевићева је и суседна зграда која се наслања на ову (из Вишеградске) али се о томе мање зна.
Добро, схватио сам да за торањ на Сајмишту нећемо вероватно никада сазнати ко га је пројектовао. Нека, лепа је прича : )
А што се тиче Прљевићеве зграде, зна ли се барем за кога је пројектована и које године је изведена? Нисам знао да је и суседна дело истог архитекте. То је она што је надограђена за још два спрата? Нисам никада обратио пажњу на њу.
... 1895. staro zdanje u ladovini ...
[/quote]
Мала исправка: ова фотографија није могла настати пре 1906. када је подигнута зграда Врачарске штедионице. Не знам да ли смо имали ову слику
На углу улица Краљице Наталије и Балканске седамдесетих година XIX века никла је ова необична зграда
са низом украсних кулица. Фотографија из 1910. године.
Њен данашњи изглед је враћен у онај из XIX века.
... original falsifikata ...
... dezert od dežurnog poslastičara Slučajnog ...
Страшно је колико се код нас штеди на детаљима или фушари при обнови старих зграда. Ако загледате пажљиво видећета да ова куће приликом обнове није добила своје старе куле на кровном венцу нити конзоле које су се налазиле испод венца... И многи други детаљи су прилично слободно интерпретирани. О овој несрећној чесми која је углављена испред ње не вреди ни трошити речи... : (
Једном давно била је постављена ова слика снимљена 1925. године. Право је угао Задарске и Поп Лукине, лево угао Поп Лукине и Косанчићевог венца. Виде се с лева на десно, кафана Варош капија, кафана Црни коњ и пекара Драгољуба Младеновића.
Али десном делу слике недостаје женска фигура.
Угао Задарске и Поп Лукине се боље види овде, слика из 1932.
Па кафана Црни коњ изблиза.
Исти угао 1927.
У другој половини тридесетих исти крај.
На крају цртеж Владислава Тителбаха из 1899.