... ja nemam pojma ... a kad je to otprilike bilo ? ...
Evo, 1934., pa 1938., naručilac je (po svemu sudeći) ista porodica Antonović...
Milica Antonović je unuka Jordana Antonovića, kojoj je on u miraz izgradio objekat na uglu Cvijićeve i Jaše Prodanovića. Nažalost, Milica je mlada umrla od galopirajuće tuberkuloze, što je delovalo razarajuće po ovu staru beogradsku porodicu. Kratko vreme je na toj lokaciji bila kafana "Orač" koju je držao rođeni Miličin brat, Ratomir Antonović.
Хвала много. Ово значи да је ипак, било минимум три кафане које су се звале "Орач"...
Да ли можда у породици Антоновић постоје неки подаци о изградњи куће на углу Цвијићеве и Јаше Продановића (планови, сећања и слично).
Хвала унапред!
Постоји Уговор о изградњи објекта закључен са извесним предузимачем, чијег се имена не сећам, а планове породица Антоновић не поседује.
У први мах ме је збулио а онда сам видео да је ово капија испод Краљ-капије, а дрворед је водио од ове нововиђене "Жене која размишља". Коцкице се склапају! : )
Ето, Вукоман ме предухитри, већ пар дана се мерачим да поставим нешто о павиљону Цвијете Зузорић, није никад касно...
Иначе, занимљива је интересантност да је победнички пројекат Бранислава Којића одбијен (у пројекту је наглашена била шумадијска црта која није наишла на одобравање градских отаца, после се питајте што је Којић са истомишљеницима основао "Групу архитеката модерног правца") а и сама зграда беше измештена, првобитно замишљено место павиљона је било између Конака Кнегиње Љубице и Патријаршије. Коначни пројекат је такође Којићев, овога пута компромисан, ни класичан ни модернистички...
види се лепо и део трамваске окретнице, још увек без скулптуре, 1929.
На овим двема сликама се примећује једна велика разлика са данашњим стањем павиљона. Изнад овог, мањег, улаза налази се извесна слика а данас је ту прозор иза којег су канцеларије. Да ли је измена из 1970-их? Шта се налазило на овој слици и где је она данас?
У први мах ме је збулио а онда сам видео да је ово капија испод Краљ-капије, а дрворед је водио од ове нововиђене "Жене која размишља". Коцкице се склапају! : )
Kasina][quote=Девојка из Косовске][quote=mz је написао/ла:
Kasina је написао/ла:
... e ljudi, ajmo kao nekad :)...
Ех, Касина, и ја бих волела да све буде као пре! Да гледам кроз Дадин воћњак у твоје двориште....
... a za devojčicu komšinicu - piće x 2 ! :party: ...
Slucajni Setac је написао/ла:
Kasina је написао/ла:
... pa niko bre da je pohvali, a ovako sjajna fotka :glasses: ... Bravo ! :) ...
Па ево, ти си похвалио, али рек'о бих да је и великомокролушка из воћњака такође за похвалу, нема можда неку претерану документарну вредност али естетиком и атмосфером је врхунска!
... ah, pa ne mogu ja o o intimi :love: ... već sam se dosta izofirao i sa ovim dabl koji inklinira ka tripl - ma, dabl tripl ! :party: ...
... a sve si u pravu što se tiče estetike i atmosfere, rekao bih i sentimenta, pa VML je to ! ...ali, ipak da stanem na vreme ! 8) ...
... pa niko bre da je pohvali, a ovako sjajna fotka :glasses: ... Bravo ! :) ...
на похвалама. Драго ми је да си приметио мој труд! Идем, тумарам по Београду; анимирам пријатеље и њихове пријатеље да ми посуде слике САМО НА ЈЕДАН ДАН, да их овде поставим....Ова је баш драгоцена (а иначе, Милан Јузбашић је наш ШД).
Док чекам, сва устрептала, 16. септембар, да опет седим између тебе и Гаврила, забављаћу се читањем....
... pa niko bre da je pohvali, a ovako sjajna fotka :glasses: ... Bravo ! :) ...
Па ево, ти си похвалио, али рек'о бих да је и великомокролушка из воћњака такође за похвалу, нема можда неку претерану документарну вредност али естетиком и атмосфером је врхунска!
И када смо код оне тајне о споменику на Калемегдану, мени није јасно где је ово усликано:
Хвала ти, Шетачу...добро, седећу мало и крај тебе. А занима ме ко је особа на слици са спомеником. Знаш ли, или је аквизиција ове слике као моје (најчешће)...са пијаце...
Ето, неко поставља еркере, неко раскрснице, други струјне и телефонске стубове, док неко воли атмосферу и светлости. За сваког има места....Шеснаести, шеснаести...
Дадина кућа у ВМЛ, 1946
Кућа је била једноспратна, грађанска, пуна соба у које више нико није улазио. Ствари су мирисале сладуњаво, непроветраване и давно одложене. Смела сам да се играм гдегод сам пожелела . А из баште, као рајске, могао си да се провлачиш и код суседа. Дебео хлад правиле су воћке, стабла дуда, ораха и пузавице, које Дада никада није сасецала.
Evo, 1934., pa 1938., naručilac je (po svemu sudeći) ista porodica Antonović...
Хвала много. Ово значи да је ипак, било минимум три кафане које су се звале "Орач"...
Да ли можда у породици Антоновић постоје неки подаци о изградњи куће на углу Цвијићеве и Јаше Продановића (планови, сећања и слично).
Хвала унапред!
.
У први мах ме је збулио а онда сам видео да је ово капија испод Краљ-капије, а дрворед је водио од ове нововиђене "Жене која размишља". Коцкице се склапају! : )
Иначе, занимљива је интересантност да је победнички пројекат Бранислава Којића одбијен (у пројекту је наглашена била шумадијска црта која није наишла на одобравање градских отаца, после се питајте што је Којић са истомишљеницима основао "Групу архитеката модерног правца") а и сама зграда беше измештена, првобитно замишљено место павиљона је било између Конака Кнегиње Љубице и Патријаршије. Коначни пројекат је такође Којићев, овога пута компромисан, ни класичан ни модернистички...
види се лепо и део трамваске окретнице, још увек без скулптуре, 1929.
На овим двема сликама се примећује једна велика разлика са данашњим стањем павиљона. Изнад овог, мањег, улаза налази се извесна слика а данас је ту прозор иза којег су канцеларије. Да ли је измена из 1970-их? Шта се налазило на овој слици и где је она данас?
Може ли неко да ме подсети ко је аутор ове зграде? И беше ли 1938. да је подигнута?
Игњат Поповић је архитекта, а требало би да је подигнута 1935. или 1936.
Хвала, зна се ко то зна напамет : ) Ако се, Миловане, сетиш и тачне године, ти додај : )
Погледај и сајт који је у међувремену постављен: http://www.ignjatpopovic.com/
Има лепих фотографија.
Изузетан мали сајт. Препоручујем и осталима да га погледају, ако већ нису.
Да ли знамо где се налазе виле 1, 2 и 3? не пише ништа
И само да кажем, највероватније ћу доћи и ја код "Тозе Грка", нисмо се дуго видели, ред би био.
.
У први мах ме је збулио а онда сам видео да је ово капија испод Краљ-капије, а дрворед је водио од ове нововиђене "Жене која размишља". Коцкице се склапају! : )
Ех, Касина, и ја бих волела да све буде као пре! Да гледам кроз Дадин воћњак у твоје двориште....
... a za devojčicu komšinicu - piće x 2 ! :party: ...
... pa niko bre da je pohvali, a ovako sjajna fotka :glasses: ... Bravo ! :) ...
Па ево, ти си похвалио, али рек'о бих да је и великомокролушка из воћњака такође за похвалу, нема можда неку претерану документарну вредност али естетиком и атмосфером је врхунска!
... ah, pa ne mogu ja o o intimi :love: ... već sam se dosta izofirao i sa ovim dabl koji inklinira ka tripl - ma, dabl tripl ! :party: ...
... a sve si u pravu što se tiče estetike i atmosfere, rekao bih i sentimenta, pa VML je to ! ...ali, ipak da stanem na vreme ! 8) ...
на похвалама. Драго ми је да си приметио мој труд! Идем, тумарам по Београду; анимирам пријатеље и њихове пријатеље да ми посуде слике САМО НА ЈЕДАН ДАН, да их овде поставим....Ова је баш драгоцена (а иначе, Милан Јузбашић је наш ШД).
Док чекам, сва устрептала, 16. септембар, да опет седим између тебе и Гаврила, забављаћу се читањем....
... pa niko bre da je pohvali, a ovako sjajna fotka :glasses: ... Bravo ! :) ...
Па ево, ти си похвалио, али рек'о бих да је и великомокролушка из воћњака такође за похвалу, нема можда неку претерану документарну вредност али естетиком и атмосфером је врхунска!
И када смо код оне тајне о споменику на Калемегдану, мени није јасно где је ово усликано:
Хвала ти, Шетачу...добро, седећу мало и крај тебе. А занима ме ко је особа на слици са спомеником. Знаш ли, или је аквизиција ове слике као моје (најчешће)...са пијаце...
Ето, неко поставља еркере, неко раскрснице, други струјне и телефонске стубове, док неко воли атмосферу и светлости. За сваког има места....Шеснаести, шеснаести...
Кућа је била једноспратна, грађанска, пуна соба у које више нико није улазио. Ствари су мирисале сладуњаво, непроветраване и давно одложене. Смела сам да се играм гдегод сам пожелела . А из баште, као рајске, могао си да се провлачиш и код суседа. Дебео хлад правиле су воћке, стабла дуда, ораха и пузавице, које Дада никада није сасецала.