Миловане, дај нам поброј локације свих тих гаража, сад си ме заинтригирао!
Не знам конкретне адресе, али су веома једноставне за лоцирање:
почетком тридесетих:
1) Мајке Јевросиме
2) Рузвелтова, код подвожњака (порушена пре пар година - за изградњу тржног центра)
3) Краљице Марије, преко пута угла са Мајора Илића (порушена пре пар година, бивши паркинг сервис)
крајем тридесетих (у двориштима стамбених зграда)
4) Светогорска
5) Гарашанинова (преко пута "Таша", гаража је дуго година коришћена као магацин и продавница резервних делова)
То ће рећи да је оно "Рубиново" стовариште наследило подрум који је ту постојао барем од краја 19. века. Лепо сазнање!!!
Па наравно. Све је тако.
Пре недељу дана, у Пироту, на уличној тезги видим књигу о оснивачима индустрије у пиротском крају, који су крајем тридесетих направили фабрику "Тигар"...
... Stiže i obećana razglednica, snimak, Beograda iz 1935. iako nije u direktnoj vezi sa starom zgradom koja je delovala kao da pokriva palatu Uprave fondova, ali govori o tome kako je Vasina još uvek i te 1935. bila nepravilna i znatno uža na jednom svom delu, pa je tako i početkom dvadesetih bila uža i na delu ka trgu i pozorištu "
Miloš Jurišić
... eto, ponov profercerao naš dvojac, ako je gosn. Miloš tu negde blizu, nadam se da ćemo imati posla i oko početka Dušanove ... Bonđorno :) ...
Да додам још и то да је велика "блоковска" стамбена зграда која се наслања на блок уз Хипотекарну банку (на месту старе Лекове куће), такође рађена "из два дела" што се јасно види на овом авио снимку - прво је сазидан део из Чика Љубине, а нешто доцније, у истом стилу (пројектант "мали Војкан" Војин Симић) део из Васине.
Evo šta kaže Nestorović: У Душановој улици бр. 4пада у очи зграда са приземљем и два спрата трг. Илије Јовичића. Она је дограђена и реконструисана 1908. године, по пројектима архитекте П. А. Динића са применом клинкер опеке, по угледу на архитектуру француског ренесанса. Šire u Архитектонско наслеђе Београда, I. Завод за заштиту споменика културе, 1966.
Значи, она ограда на балконима је типска, из Беча, па је то очигледно старији део зграде (сличних балконских ограда има на неким кућама на Дорћолу из тог периода, али и на кући до угаоне зграде на углу Краља Петра и Душанове).
А сама зграда је, дакле, накнадно, надзидана...
Хвала Влади на овом корисном податку.
Једино што ме буни је различит валер клинкер опеке по спратовима. Као да нису исте...
Сада ме је заиста заинтригирало. Да погледамо ову слику
Ја сам био толико слободан да искористим ову слику и поставим питање: Да ли је у међувремену, дакле од зидања зграде па до пред Други светски рат дошло до померања бројева?
Eво и зашто. На овој слици а по овим бројевима доле не постоји зграда бр 4. А сазидана је и чак реновирана пре Првог светског рата. А познато је да у октобарском бомбардовању 1915. није ни оштећена.
Мени пре личи да је ШЕСТИЦА уствари ЧЕТВОРКА. Тиме би се и разјаснила забуна око списка станара у згради број 6 где су живели Илија, Миленко и Милорад Јовичић.
Али у том сличају остаје питање шта се сем винарије, која у том делу није толико широка да би заузимала два броја, још налазило?
Можда неко на основу ове слике „сиротог” крова зграде број 10, усликане са мог прозора у ОСМИЦИ може боље да процени угао косине крова, јер се мени чини да више иде у корист мојој теорији, а можда сам
тотално застранио.
Заиста ми је жао ове зграде. Да нико не реагује, бар у градском стамбеном да се поправи кров.
Ова рупа зврји пет-шест година. Оригинална улазна врата су замењена белим-металним, а Стаклопанова и пекарина фирма су тотално замаскирали лучни изглед продавница.
Дорћолац, мислим да бројеви нису мењани. Погледајмо прозоре. Данашњи бр. 4 их има 5 по спрату (види напред). Некадашњи бр. 6 их има 7 по спрату. То је ова кућа доле (слика из 1893?) :
kasina је написао/ла:
Тако да је Касина добро обележио бројеве:
kasina је написао/ла:
... i da polako ponovimo sve sastojke po recepturi Milana Jovanovića sa prelaza XIX u XX vek ...
Занимљиве су слике зграда којих на Јеремијиним сликама нема. Прво бр. 8. Власници су се мењали, а садашња је изгледа подигнута 1924. године.
У бр. 10 се 1912. налазио Сиротињски дом.
На бр. 12 се 1912, а и раније (зна је Нушић) налазила кафана Палидрвце (или Код палидрвца), а по оближњој, првој српској фабрици палидрваца. Шта је са зградом било не знам, али је после Светског рата ту дуго празан плац. Вероватно је страдала у истом.
Следећа зграда је Пиринчана, позната руина. На њеном мести издгађена је модернистичка зграда.
Крајње лево је турска зграда на у глу са Риге од Фере, која је касније замењена овом једносрпатницом:
У њој се на углу дуго налазила кафана Хаџи Јања, а данас је ту самопослуга.
Definitivno mi cirilicni taster ne odgovara.
Analizirao sam vise fotografija i zgrada broj 6 jeste ta, kao sto ih je gdin Kasina obelezio, moja teorija pada u vodu.
Ono sto mi nije jasno gde je nestala zgrada br. 4. Ili fotka uopste nije posle bombardovanja 1915. U tom slucaju ova fotografija sa razrusenim zgradama i nabacanim ciglama preko puta je mnogo starija. Kada?
Evo uvecanog aero-snimka Bundesarhiva posle prvog napada 6. aprila 41.
Lepo se vide i dvorisne strane br 4 i br 6.
Миловане, дај нам поброј локације свих тих гаража, сад си ме заинтригирао!
Не знам конкретне адресе, али су веома једноставне за лоцирање:
почетком тридесетих:
1) Мајке Јевросиме
2) Рузвелтова, код подвожњака (порушена пре пар година - за изградњу тржног центра)
3) Краљице Марије, преко пута угла са Мајора Илића (порушена пре пар година, бивши паркинг сервис)
крајем тридесетих (у двориштима стамбених зграда)
4) Светогорска
5) Гарашанинова (преко пута "Таша", гаража је дуго година коришћена као магацин и продавница резервних делова)
То ће рећи да је оно "Рубиново" стовариште наследило подрум који је ту постојао барем од краја 19. века. Лепо сазнање!!!
Па наравно. Све је тако.
Пре недељу дана, у Пироту, на уличној тезги видим књигу о оснивачима индустрије у пиротском крају, који су крајем тридесетих направили фабрику "Тигар"...
... Stiže i obećana razglednica, snimak, Beograda iz 1935. iako nije u direktnoj vezi sa starom zgradom koja je delovala kao da pokriva palatu Uprave fondova, ali govori o tome kako je Vasina još uvek i te 1935. bila nepravilna i znatno uža na jednom svom delu, pa je tako i početkom dvadesetih bila uža i na delu ka trgu i pozorištu "
Miloš Jurišić
... eto, ponov profercerao naš dvojac, ako je gosn. Miloš tu negde blizu, nadam se da ćemo imati posla i oko početka Dušanove ... Bonđorno :) ...
Да додам још и то да је велика "блоковска" стамбена зграда која се наслања на блок уз Хипотекарну банку (на месту старе Лекове куће), такође рађена "из два дела" што се јасно види на овом авио снимку - прво је сазидан део из Чика Љубине, а нешто доцније, у истом стилу (пројектант "мали Војкан" Војин Симић) део из Васине.
Evo šta kaže Nestorović:
У Душановој улици бр. 4 пада у очи зграда са приземљем и два спрата трг. Илије Јовичића. Она је дограђена и реконструисана 1908. године, по пројектима архитекте П. А. Динића са применом клинкер опеке, по угледу на архитектуру француског ренесанса. Šire u Архитектонско наслеђе Београда, I. Завод за заштиту споменика културе, 1966.
Значи, она ограда на балконима је типска, из Беча, па је то очигледно старији део зграде (сличних балконских ограда има на неким кућама на Дорћолу из тог периода, али и на кући до угаоне зграде на углу Краља Петра и Душанове).
А сама зграда је, дакле, накнадно, надзидана...
Хвала Влади на овом корисном податку.
Једино што ме буни је различит валер клинкер опеке по спратовима. Као да нису исте...
Ја сам био толико слободан да искористим ову слику и поставим питање: Да ли је у међувремену, дакле од зидања зграде па до пред Други светски рат дошло до померања бројева?
Eво и зашто. На овој слици а по овим бројевима доле не постоји зграда бр 4. А сазидана је и чак реновирана пре Првог светског рата. А познато је да у октобарском бомбардовању 1915. није ни оштећена.
Мени пре личи да је ШЕСТИЦА уствари ЧЕТВОРКА. Тиме би се и разјаснила забуна око списка станара у згради број 6 где су живели Илија, Миленко и Милорад Јовичић.
Али у том сличају остаје питање шта се сем винарије, која у том делу није толико широка да би заузимала два броја, још налазило?
Можда неко на основу ове слике „сиротог” крова зграде број 10, усликане са мог прозора у ОСМИЦИ може боље да процени угао косине крова, јер се мени чини да више иде у корист мојој теорији, а можда сам
тотално застранио.
Заиста ми је жао ове зграде. Да нико не реагује, бар у градском стамбеном да се поправи кров.
Ова рупа зврји пет-шест година. Оригинална улазна врата су замењена белим-металним, а Стаклопанова и пекарина фирма су тотално замаскирали лучни изглед продавница.
Дорћолац, мислим да бројеви нису мењани. Погледајмо прозоре. Данашњи бр. 4 их има 5 по спрату (види напред). Некадашњи бр. 6 их има 7 по спрату. То је ова кућа доле (слика из 1893?) :
Тако да је Касина добро обележио бројеве:
... i da polako ponovimo sve sastojke po recepturi Milana Jovanovića sa prelaza XIX u XX vek ...
Занимљиве су слике зграда којих на Јеремијиним сликама нема. Прво бр. 8. Власници су се мењали, а садашња је изгледа подигнута 1924. године.
У бр. 10 се 1912. налазио Сиротињски дом.
На бр. 12 се 1912, а и раније (зна је Нушић) налазила кафана Палидрвце (или Код палидрвца), а по оближњој, првој српској фабрици палидрваца. Шта је са зградом било не знам, али је после Светског рата ту дуго празан плац. Вероватно је страдала у истом.
Следећа зграда је Пиринчана, позната руина. На њеном мести издгађена је модернистичка зграда.
Крајње лево је турска зграда на у глу са Риге од Фере, која је касније замењена овом једносрпатницом:
У њој се на углу дуго налазила кафана Хаџи Јања, а данас је ту самопослуга.
Analizirao sam vise fotografija i zgrada broj 6 jeste ta, kao sto ih je gdin Kasina obelezio, moja teorija pada u vodu.
Ono sto mi nije jasno gde je nestala zgrada br. 4. Ili fotka uopste nije posle bombardovanja 1915. U tom slucaju ova fotografija sa razrusenim zgradama i nabacanim ciglama preko puta je mnogo starija. Kada?
Evo uvecanog aero-snimka Bundesarhiva posle prvog napada 6. aprila 41.
Lepo se vide i dvorisne strane br 4 i br 6.
Одговор је у ПМС-у