ja sam italijanski student i mnogo me zanima istorija Beograda, grad u kome sam živio godinu dana i koji svarno volim [izvinite za jezik, jos uvek učim]!
Stalno pratim vaš forum, svaka vam čast za strast i rad, mnogo je zanimljivo. Hteo sam da nešto pišem jer prvi put možda mogu da dajem mali doprinos...
Primetio sam da tražite sta je bilo, između dva rata, u mestu gde se danas nalazi grobnica narodnih heroja.
Možda mogu da vam pomognem: u arhivu Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda sam našao dokument gde piše da tamo je bila skulptura koja se zvala "žena koja razmisla" vajara Frana Krsinica.
Sklonjena posle drugog svetskog rata, skulptura - kako verovatno već znate - je bila smeštana u parku Manjež u 1989. Gde se danas nalazi nemam pojma. Nažalost nemam ni sliku skulpture..
Nastavite!! Viste najbolji!
Pozdrav iz Italije...
Marco
Nemam sliku skulpture, a nisam ni znao da se nalazila na mestu spomenika herojima NOB-a. Dakle, radi se o ovom mestu...
Jedna panorama iz 1940. godine...
Umalo da se nešto vidi na ovoj slici...
U savkom slucaju, kada je 1948. osvanuo spomenik herojima (Djura Djakovic, Ivo Lola Ribar, Ivan Milutinović i kasnije dodat Moša Pijade), skulptura je izgleda pripala Narodnom muzeju, a muzej je, možda ne odmah, nego valjda tek šezdesetih godina, odlučio da se ona postavi ispred Teatra Bojan Stupica u parku Manjež. To spominje i ovaj tekst. A ako je verovati ovom tekstu, koji se, koliko razumem, odnosi na istu skulpturu, nećemo je više videti.
Pretpostavljam da je skulptura pod nazivom Razmišljanje bila slična onoj na Kalemegdanu.
Što se tiče spomenika herojima, vidi se skroz levo na prvoj, a skroz desno na drugoj panorami.
U savkom slucaju, kada je 1948. osvanuo spomenik herojima (Djura Djakovic, Ivo Lola Ribar, Ivan Milutinović i kasnije dodat Moša Pijade), skulptura je izgleda pripala Narodnom muzeju, a muzej je, možda ne odmah, nego valjda tek šezdesetih godina, odlučio da se ona postavi ispred Teatra Bojan Stupica u parku Manjež. To spominje i ovaj tekst. A ako je verovati ovom tekstu, koji se, koliko razumem, odnosi na istu skulpturu, nećemo je više videti.
Pretpostavljam da je skulptura pod nazivom Razmišljanje bila slična onoj na Kalemegdanu.
Što se tiče spomenika herojima, vidi se skroz levo na prvoj, a skroz desno na drugoj panorami.
То нису само скулптуре - то су гробна места јер су сви они ту стварно сахрањени.
Наводно је замишљена тридесетих година, а остварена тек око 1960. Независно од веродостојности ових података, судећи већ и по димензијама, мало је вероватно да је рађена за неки парк.
Вероватно ћемо још дуго тражити и налазити „Медитације“.
На прве три слике види се, одмах до хотела Ексцелзиор, кућа и имање генерала Франасовића.
Када је после I светског рата, 1919. године, основано Удружење инжењера и архитеката Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, које ће неколико месеци касније променити име у Удружење југословенских инжењера и архитеката (УЈИА), појавила се и идеја о подизању репрезентативног дома удружења. Већ 1921. УЈИА спомиње имање Франасовића као "...врло погодно за Дом Удружења, јер се налази у главној улици у центруму, у непосредној близини Парламента и других важних јавних грађевина, а на средокраћи две најважније улице, Краља Милана и Краља Александра".
Први конкурс за Дом расписан је 1923. године, али је пропао, јер је по оцени жирија "страни стил фасада" сувише одударао од тада траженог "националног стила". Ово је награђен и откупљен рад Милана Злоковића за зграду Дома.
Нови конкурс објављен је тек 1930. године и то за другу локацију, у Гаврила Принципа, близу Железничке станице. Међу радовима био је и овај Душана Бабића.
Пар година касније поново је била актуелна локација у Кнеза Милоша 7, па је почетком 1933. године објављен и трећи конкурс, а првонаграђени је био заједнички рад Милана Мише Манојловића и Исака Азриела.
Првобитни пројекат, због екстремно безорнаменталне фасаде и превише "сиромашне архитектуре", бива измењен пре почетка градње издвајањем степеништа и стварањем стакленог платна.
Градња је почела средином 1933. године, али су притисци да се пројекат још омекша настављени. Данас се сматра да су нови елементи унети у финални пројекат дело Драгише Брашована. Било је замишљено да улаз у Дом буде обогаћен постољем на којем би стајала женска скулптура.
1935. сви радови су завршени и коначна изведена верзија је укључила све Брашованове измене, али не и скулптуру.
Иста зграда је и данас седиште Савеза инжењера и техничара Србије, али је ово удружење дубоко у сенци Инжењерске коморе Србије, основане 2003. године.
Мене ова Кршинићева "Медитација" подсећа на оно се назире на Калемегдану.
Како год било, уколико је скулптура разбијена и однета при реконструкцији сцене "Бојан Ступица" (према наводима из чланка), без речи сам спрам таквог дивљачког и вандалског чина...
Градња је почела средином 1933. године, али су притисци да се пројекат још омекша настављени. Данас се сматра да су нови елементи унети у финални пројекат дело Драгише Брашована.
Ово не би требало да буде спорни детаљ, обзиром да су о Брашовановој преради детаљно извештавале дневне новине и да у архиву постоји пројекат измена фасаде потписан од стране Брашована.
Nemam za Marka neku sliku košarkaša iz Rima ali evo vaterpolista na aerodromu u Surčinu pred ukrcavanje i let za Rim. Dakle 1960.
Zdravo svima,
ja sam italijanski student i mnogo me zanima istorija Beograda, grad u kome sam živio godinu dana i koji svarno volim [izvinite za jezik, jos uvek učim]!
Stalno pratim vaš forum, svaka vam čast za strast i rad, mnogo je zanimljivo. Hteo sam da nešto pišem jer prvi put možda mogu da dajem mali doprinos...
Primetio sam da tražite sta je bilo, između dva rata, u mestu gde se danas nalazi grobnica narodnih heroja.
Možda mogu da vam pomognem: u arhivu Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda sam našao dokument gde piše da tamo je bila skulptura koja se zvala "žena koja razmisla" vajara Frana Krsinica.
Sklonjena posle drugog svetskog rata, skulptura - kako verovatno već znate - je bila smeštana u parku Manjež u 1989. Gde se danas nalazi nemam pojma. Nažalost nemam ni sliku skulpture..
Nastavite!! Viste najbolji!
Pozdrav iz Italije...
Marco
Nemam sliku skulpture, a nisam ni znao da se nalazila na mestu spomenika herojima NOB-a. Dakle, radi se o ovom mestu...
Jedna panorama iz 1940. godine...
Umalo da se nešto vidi na ovoj slici...
U savkom slucaju, kada je 1948. osvanuo spomenik herojima (Djura Djakovic, Ivo Lola Ribar, Ivan Milutinović i kasnije dodat Moša Pijade), skulptura je izgleda pripala Narodnom muzeju, a muzej je, možda ne odmah, nego valjda tek šezdesetih godina, odlučio da se ona postavi ispred Teatra Bojan Stupica u parku Manjež. To spominje i ovaj tekst. A ako je verovati ovom tekstu, koji se, koliko razumem, odnosi na istu skulpturu, nećemo je više videti.
Pretpostavljam da je skulptura pod nazivom Razmišljanje bila slična onoj na Kalemegdanu.
Što se tiče spomenika herojima, vidi se skroz levo na prvoj, a skroz desno na drugoj panorami.
Pretpostavljam da je skulptura pod nazivom Razmišljanje bila slična onoj na Kalemegdanu.
Što se tiče spomenika herojima, vidi se skroz levo na prvoj, a skroz desno na drugoj panorami.
То нису само скулптуре - то су гробна места јер су сви они ту стварно сахрањени.
А и на овој са старог форума
као да се нешто назире...
Ево још једне скулптуре „Медитација“ Франа Кршинића, нађене на сајту
http://www.christies.com/LotFinder/lot_details.aspx?intObjectID=5368707
Наводно је замишљена тридесетих година, а остварена тек око 1960. Независно од веродостојности ових података, судећи већ и по димензијама, мало је вероватно да је рађена за неки парк.
Вероватно ћемо још дуго тражити и налазити „Медитације“.
На прве три слике види се, одмах до хотела Ексцелзиор, кућа и имање генерала Франасовића.
Када је после I светског рата, 1919. године, основано Удружење инжењера и архитеката Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, које ће неколико месеци касније променити име у Удружење југословенских инжењера и архитеката (УЈИА), појавила се и идеја о подизању репрезентативног дома удружења. Већ 1921. УЈИА спомиње имање Франасовића као "...врло погодно за Дом Удружења, јер се налази у главној улици у центруму, у непосредној близини Парламента и других важних јавних грађевина, а на средокраћи две најважније улице, Краља Милана и Краља Александра".
Први конкурс за Дом расписан је 1923. године, али је пропао, јер је по оцени жирија "страни стил фасада" сувише одударао од тада траженог "националног стила". Ово је награђен и откупљен рад Милана Злоковића за зграду Дома.
Нови конкурс објављен је тек 1930. године и то за другу локацију, у Гаврила Принципа, близу Железничке станице. Међу радовима био је и овај Душана Бабића.
Пар година касније поново је била актуелна локација у Кнеза Милоша 7, па је почетком 1933. године објављен и трећи конкурс, а првонаграђени је био заједнички рад Милана Мише Манојловића и Исака Азриела.
Првобитни пројекат, због екстремно безорнаменталне фасаде и превише "сиромашне архитектуре", бива измењен пре почетка градње издвајањем степеништа и стварањем стакленог платна.
Градња је почела средином 1933. године, али су притисци да се пројекат још омекша настављени. Данас се сматра да су нови елементи унети у финални пројекат дело Драгише Брашована. Било је замишљено да улаз у Дом буде обогаћен постољем на којем би стајала женска скулптура.
1935. сви радови су завршени и коначна изведена верзија је укључила све Брашованове измене, али не и скулптуру.
Иста зграда је и данас седиште Савеза инжењера и техничара Србије, али је ово удружење дубоко у сенци Инжењерске коморе Србије, основане 2003. године.
Пар година после II светског рата у Деспота Стефана пословала је ова фирма.
Како год било, уколико је скулптура разбијена и однета при реконструкцији сцене "Бојан Ступица" (према наводима из чланка), без речи сам спрам таквог дивљачког и вандалског чина...
Градња је почела средином 1933. године, али су притисци да се пројекат још омекша настављени. Данас се сматра да су нови елементи унети у финални пројекат дело Драгише Брашована.
Ово не би требало да буде спорни детаљ, обзиром да су о Брашовановој преради детаљно извештавале дневне новине и да у архиву постоји пројекат измена фасаде потписан од стране Брашована.