Mada ne znam koliko će to interesovati Gavrilovu družinu „Oko Kosovske i Majke Jevrosime”. Nisam video smajlić, a ne verujem da je to mislio ozbiljno.
I ne znam da li ja mogu postati član ove družbe i da li se računa ako sam Dorćolac a prenoćio sam samo jednu noć u Majke Jevrosime 33 ???????
Пријатељу, на почетку пише да сам то написао из шале. А и назив секције је неозбиљан Једна је Мајка Јевросима! Нешто немам навику да стављам смешкиће. Немам појма, просто нисам навикао.
Уствари, немам ништа против да се направи таква секција, ако још неко сматра да то има смисла.
Ти си примљен унапред, на протекцију! А оно "само једном преноћио" не знам како да схватим.
Имаш аверзију према центру града? Било је сувише бучно напољу? Не волиш да мењаш постељу? Фали ти звук таласања Дунава да би могао да заспиш?
Pa znaš, kako je, kada posle Prešernove kleti i Gradskog podruma zaglaviš i u (poslednjoj) Šansi, a nisi poneo ličnu kartu, dešavalo se da se prenoći u Majke Jevrosime...
Ali to je bilo davnih sedamdesetih. Šta ćeš, kud Turci - tu i Mujo. Mlado, zeleno...
Ali nije to moja jedina referenca. Četvrtinu života proveo sam između Trga Marksa i Engelsa (eh, kad je to bilo) i Kosovske.
Meni su najlepše bile one majske noći provedene na terasi petog sprata Kosovske 26. dok su kolone Jugoslovena strpljivo u dugim kolonama mimohodale pored naše zgrade a policajci se šetali po krovovima zgrada. Tada su Novosti i Borba izlazile na nekoliko listova, kao specijalna izdanja, i mi smo uz dragstorski BiP dežurali čekajući na Tanjugove izveštaje o tome ko će sve doći na saranu.
Za tih četrdesetak godina, Kosovska mi je najlepša bila u rano jutro sa danom koji se rađa iznad kupola.... Što bi Bora Čorba rekao: Svanulo je iznad crkve svetog Marka...........Dobro jutro
Ne znam zašto se arheolog dr Marko Popović nije više angažovao kako bi se bunkeri (za koje kaže da su tvorevina JNA iz vremena svađe sa Informbiroom) otvorili za javnost i turiste.
Da ne pominjem Rimski bunar koji je jednu godinu otvoren, pa deset godina zatvoren.
Mogli su bar da stave tablu sa obeležjem i osnovnim informacijama.
Želeći da proverim informaciju o nastanku bunkera naišao sam na vrlo interesantan sajt „Nemački bunkeri i skloništa u Beogradu”:
Тек у лето 1999. године војска је потпуно напустила Београдску тврђаву у војно-борбеном смислу - наравно, ту не рачунам Војни музеј. До тада, ова склоништа су сматрана за војну тајну (као и многе друге локације у граду и ужој околини) и због тога се о њима није писало.
Mmmm, da, shvatam, prošlo je tek 12 godina...
Pa jes’ nije to Božole, treba da odleži par 50 godina ovako, da miruje na tamnom i hladnom. Kao da je Tempraniljo ili nedajbože Širaz.
Дакле, само за мог МЈ Комшију, за Голдфингера који се једном обноћ (после поноћи) богзнакако обрадовао кад сам први пут поставио неке од ових слика, Ммилована, такође комшију, посебно за Девојчурка и Звездарку Врачарић, које су ту одмах близу, у Косовској, и за све остале форумаше! Тифф, 1-2 мега, оригинални изглед, без ретуша. Voila!
Што се садржине објекта тиче, веруј ми Комшија, стварно немам појма, иако улазна врата већ скоро девет година гледам директно кроз прозор своје канцеларије. Само сам читао шта је писало на полеђини фотографија. До сада сам једно 1828 пута поновио да ја само читам шта пише на тараби!
Из Ципелица: раскрсница Дечанске и Нушићеве, ка Теразијама
... ajde da ne preskočimo ni meni jednu od najlepših i najdražih beogradskih ulica - Palmotićeva, od Majke Jevrosime ka Lole Ribara ...
... nego, ne sećam se onog zidića na uglu sa Lole Ribara ... ono što pamtim, je omanji montažni dućan, sav u staklu, za prepravku i farbanje cipela, prodaja pertli i tome slično ... prvo držao dežmekasti brkati otac, večito u plavom radnom mantilu, a dosta kasnije, sin naslednik - pljunuti ćaća, sos brci takođe i stomačetom koje je brzo nadolazilo - doduše junior najčešće bez mantila, u majici sa poprečnim prugama 8) ...
Ne znam zašto se arheolog dr Marko Popović nije više angažovao kako bi se bunkeri (za koje kaže da su tvorevina JNA iz vremena svađe sa Informbiroom) otvorili za javnost i turiste.
Da ne pominjem Rimski bunar koji je jednu godinu otvoren, pa deset godina zatvoren.
Mogli su bar da stave tablu sa obeležjem i osnovnim informacijama.
Želeći da proverim informaciju o nastanku bunkera naišao sam na vrlo interesantan sajt „Nemački bunkeri i skloništa u Beogradu”:
Тек у лето 1999. године војска је потпуно напустила Београдску тврђаву у војно-борбеном смислу - наравно, ту не рачунам Војни музеј. До тада, ова склоништа су сматрана за војну тајну (као и многе друге локације у граду и ужој околини) и због тога се о њима није писало.
Mmmm, da, shvatam, prošlo je tek 12 godina...
Pa jes’ nije to Božole, treba da odleži par 50 godina ovako, da miruje na tamnom i hladnom. Kao da je Tempraniljo ili nedajbože Širaz.
Veliki bunker je bio otvoren za poslednju Noc muzeja kao Tajna lokacija na koju se nije moglo uci sa kartom koju kupite, vec ukoliko uspete preko facebooka da se prijavite na listu... Sve do poslednjeg momenta se nije znalo sta ce biti tajna lokacija, osim sto je postojao dress code - bez stikli. Kasnije se i pokazalo zasto, kroz uzani prolaz (na slici Dorcolca) strmim stepenicama se silazi nekoliko metara ispod zemlje, dugacak hodnik kao da je sveze okrecen, medjutim vodic nam je rekao da je to jos vojska okrecila i da nista naknadno nije renovirano, dve prostorije iz kojih se kroz celicna vrata moze uci u malecku sobu sa dva gvozdena kreveta na sprat a u prostoriji ispred su dva tankera za vodu. Sve u svemu nista posebno... Ne verujem da bi bila bas neka turisticka atrakcija... mozda bi sasvim dovoljno bilo postaviti neku oznaku, tablu sa natpisom...
Dragi MZ. Danas sam, pre par sati, obisao deda-Bozinu kucu u Dubljanskoj 27. gde mi je zivela i baka po ocu i njena rodj. sestra, deda-Bozina supruga. Izgleda jako lose (v. dole). Nije krecena od kako je znam ( rane 1950te ). Dosetih se: Pomenute g-dje Rade Markovic suprug bio je nas poznati neurohirurg, Prof. Ilija Nagulic. Nisu imali dece i razdvojili su se kasnije. Obisao sam i Dubljansku 82 (tvoju Ivezica kucu, dvoriste je divno!). U mojoj zgradi, u Bul. Kralja Aleksandra 38, takodje, ziveo je neki gospodin Ivezic sa suprugom [ne secam im se vise imena] i sinom, Draganom Ivezicem. Dragan je stariji od mene, radio je u zgradi TV u Takovskoj (tehn. podrska). Sada je Dragan penziji (kao mladic vozio me je, recimo oko 1956g., svoim veoma reprezentativnim biciklom). Dakle, tesko da smo kontaktirali kao deca. Dubljanska ide u cik-cak a ja nisam bio u tvom delu (istocno od Granicarske). Prikljucujem ovom postu jos neke priloge za Forum "uhvacene" u danasnjoj prepodnevnoj setnji. Nadam se da ti ne smeta. Iskren pozdrav, grk
Deda-Bozina kuca, Dublj. 27:
"Putovali" od 1930-te ( i jos putuju):
U sodadziskoj radnji ljubazne g-dje Lazic (naslednice sodadzije Lepojevica sa roglja Makenzijeve i Kataniceve?):
Pri kraju, na ovoj (ranije postavljenoj fotki Devojkom iz Kosovske ili Micinom ljubaznoscu - izvinjavam se ali nemam bas tacan podatak) prisutne kolege i sestre Ursulinke neosporno stoje na stepenicama "svecanog" ulaza u I Hir. kliniku Klin. centra Srbije, ul. Koste Todorovica 6 (nikoga ne prepoznajem):
i trag iz 1901. godine (ul Zorina, na pocetku, oko br. ~ 6):
Pozdrav, grk
Dr Gr, naterao si me da večeras odlandram na istu tu stranu, tja puno se izgradilo ali tu i tamo, vrisne neki miris, zvuk, boja, oblik...A ovo sa šahtićima neću da ti zaboravim, dirno si me u neurologiju, zamal da budem i za kardiologiju, to je ono što smo zapažali u klinaštvu a sad ne primećujemo, pokušao sam i tu da te sledim i gledim ali pala noć, ništa se ne vidi, usto, i oćoravio sam, eto, i za okologiju sam. Moram sve to ponovo po danu! Tek onda će biti da bude kao da se znamo od onomad!
Да вас лепо питам:
Вас дан трљам главу да се сетим која песма од групе СМАК почиње тако што неко викне "Лазо почињи!", па тек онда почну да свирају.
Помагајте, иначе ћу и сутрадан да ломим главу.
Било давно.
I ne znam da li ja mogu postati član ove družbe i da li se računa ako sam Dorćolac a prenoćio sam samo jednu noć u Majke Jevrosime 33
Пријатељу, на почетку пише да сам то написао из шале. А и назив секције је неозбиљан Једна је Мајка Јевросима! Нешто немам навику да стављам смешкиће. Немам појма, просто нисам навикао.
Уствари, немам ништа против да се направи таква секција, ако још неко сматра да то има смисла.
Ти си примљен унапред, на протекцију! А оно "само једном преноћио" не знам како да схватим.
Имаш аверзију према центру града? Било је сувише бучно напољу? Не волиш да мењаш постељу? Фали ти звук таласања Дунава да би могао да заспиш?
Pa znaš, kako je, kada posle Prešernove kleti i Gradskog podruma zaglaviš i u (poslednjoj) Šansi, a nisi poneo ličnu kartu, dešavalo se da se prenoći u Majke Jevrosime...
Ali to je bilo davnih sedamdesetih. Šta ćeš, kud Turci - tu i Mujo. Mlado, zeleno...
Ali nije to moja jedina referenca. Četvrtinu života proveo sam između Trga Marksa i Engelsa (eh, kad je to bilo) i Kosovske.
Slika je Goldijeva sa daleke 44 strane. Prošla je bez nekog posebnog komentara.
Meni su najlepše bile one majske noći provedene na terasi petog sprata Kosovske 26. dok su kolone Jugoslovena strpljivo u dugim kolonama mimohodale pored naše zgrade a policajci se šetali po krovovima zgrada. Tada su Novosti i Borba izlazile na nekoliko listova, kao specijalna izdanja, i mi smo uz dragstorski BiP dežurali čekajući na Tanjugove izveštaje o tome ko će sve doći na saranu.
Za tih četrdesetak godina, Kosovska mi je najlepša bila u rano jutro sa danom koji se rađa iznad kupola.... Što bi Bora Čorba rekao: Svanulo je iznad crkve svetog Marka...........Dobro jutro
Ne znam zašto se arheolog dr Marko Popović nije više angažovao kako bi se bunkeri (za koje kaže da su tvorevina JNA iz vremena svađe sa Informbiroom) otvorili za javnost i turiste.
Da ne pominjem Rimski bunar koji je jednu godinu otvoren, pa deset godina zatvoren.
Mogli su bar da stave tablu sa obeležjem i osnovnim informacijama.
Želeći da proverim informaciju o nastanku bunkera naišao sam na vrlo interesantan sajt „Nemački bunkeri i skloništa u Beogradu”:
http://www.mycity-military.com/Vojna-istorija/Nemacki-bunkeri-i-sklonista-u-Beogradu.html
Тек у лето 1999. године војска је потпуно напустила Београдску тврђаву у војно-борбеном смислу - наравно, ту не рачунам Војни музеј. До тада, ова склоништа су сматрана за војну тајну (као и многе друге локације у граду и ужој околини) и због тога се о њима није писало.
Mmmm, da, shvatam, prošlo je tek 12 godina...
Pa jes’ nije to Božole, treba da odleži par 50 godina ovako, da miruje na tamnom i hladnom. Kao da je Tempraniljo ili nedajbože Širaz.
Дакле, само за мог МЈ Комшију, за Голдфингера који се једном обноћ (после поноћи) богзнакако обрадовао кад сам први пут поставио неке од ових слика, Ммилована, такође комшију, посебно за Девојчурка и Звездарку Врачарић, које су ту одмах близу, у Косовској, и за све остале форумаше! Тифф, 1-2 мега, оригинални изглед, без ретуша. Voila!
Што се садржине објекта тиче, веруј ми Комшија, стварно немам појма, иако улазна врата већ скоро девет година гледам директно кроз прозор своје канцеларије. Само сам читао шта је писало на полеђини фотографија. До сада сам једно 1828 пута поновио да ја само читам шта пише на тараби!
... svaka čast komšija, puno fala ! :)...
... ajde da ne preskočimo ni meni jednu od najlepših i najdražih beogradskih ulica - Palmotićeva, od Majke Jevrosime ka Lole Ribara ...
... nego, ne sećam se onog zidića na uglu sa Lole Ribara ... ono što pamtim, je omanji montažni dućan, sav u staklu, za prepravku i farbanje cipela, prodaja pertli i tome slično ... prvo držao dežmekasti brkati otac, večito u plavom radnom mantilu, a dosta kasnije, sin naslednik - pljunuti ćaća, sos brci takođe i stomačetom koje je brzo nadolazilo - doduše junior najčešće bez mantila, u majici sa poprečnim prugama 8) ...
Ne znam zašto se arheolog dr Marko Popović nije više angažovao kako bi se bunkeri (za koje kaže da su tvorevina JNA iz vremena svađe sa Informbiroom) otvorili za javnost i turiste.
Da ne pominjem Rimski bunar koji je jednu godinu otvoren, pa deset godina zatvoren.
Mogli su bar da stave tablu sa obeležjem i osnovnim informacijama.
Želeći da proverim informaciju o nastanku bunkera naišao sam na vrlo interesantan sajt „Nemački bunkeri i skloništa u Beogradu”:
http://www.mycity-military.com/Vojna-istorija/Nemacki-bunkeri-i-sklonista-u-Beogradu.html
Тек у лето 1999. године војска је потпуно напустила Београдску тврђаву у војно-борбеном смислу - наравно, ту не рачунам Војни музеј. До тада, ова склоништа су сматрана за војну тајну (као и многе друге локације у граду и ужој околини) и због тога се о њима није писало.
Mmmm, da, shvatam, prošlo je tek 12 godina...
Pa jes’ nije to Božole, treba da odleži par 50 godina ovako, da miruje na tamnom i hladnom. Kao da je Tempraniljo ili nedajbože Širaz.
Veliki bunker je bio otvoren za poslednju Noc muzeja kao Tajna lokacija na koju se nije moglo uci sa kartom koju kupite, vec ukoliko uspete preko facebooka da se prijavite na listu... Sve do poslednjeg momenta se nije znalo sta ce biti tajna lokacija, osim sto je postojao dress code - bez stikli. Kasnije se i pokazalo zasto, kroz uzani prolaz (na slici Dorcolca) strmim stepenicama se silazi nekoliko metara ispod zemlje, dugacak hodnik kao da je sveze okrecen, medjutim vodic nam je rekao da je to jos vojska okrecila i da nista naknadno nije renovirano, dve prostorije iz kojih se kroz celicna vrata moze uci u malecku sobu sa dva gvozdena kreveta na sprat a u prostoriji ispred su dva tankera za vodu. Sve u svemu nista posebno... Ne verujem da bi bila bas neka turisticka atrakcija... mozda bi sasvim dovoljno bilo postaviti neku oznaku, tablu sa natpisom...
Dragi MZ. Danas sam, pre par sati, obisao deda-Bozinu kucu u Dubljanskoj 27. gde mi je zivela i baka po ocu i njena rodj. sestra, deda-Bozina supruga. Izgleda jako lose (v. dole). Nije krecena od kako je znam ( rane 1950te ). Dosetih se: Pomenute g-dje Rade Markovic suprug bio je nas poznati neurohirurg, Prof. Ilija Nagulic. Nisu imali dece i razdvojili su se kasnije. Obisao sam i Dubljansku 82 (tvoju Ivezica kucu, dvoriste je divno!). U mojoj zgradi, u Bul. Kralja Aleksandra 38, takodje, ziveo je neki gospodin Ivezic sa suprugom [ne secam im se vise imena] i sinom, Draganom Ivezicem. Dragan je stariji od mene, radio je u zgradi TV u Takovskoj (tehn. podrska). Sada je Dragan penziji (kao mladic vozio me je, recimo oko 1956g., svoim veoma reprezentativnim biciklom). Dakle, tesko da smo kontaktirali kao deca. Dubljanska ide u cik-cak a ja nisam bio u tvom delu (istocno od Granicarske). Prikljucujem ovom postu jos neke priloge za Forum "uhvacene" u danasnjoj prepodnevnoj setnji. Nadam se da ti ne smeta. Iskren pozdrav, grk
Deda-Bozina kuca, Dublj. 27:
"Putovali" od 1930-te ( i jos putuju):
U sodadziskoj radnji ljubazne g-dje Lazic (naslednice sodadzije Lepojevica sa roglja Makenzijeve i Kataniceve?):
Pri kraju, na ovoj (ranije postavljenoj fotki Devojkom iz Kosovske ili Micinom ljubaznoscu - izvinjavam se ali nemam bas tacan podatak) prisutne kolege i sestre Ursulinke neosporno stoje na stepenicama "svecanog" ulaza u I Hir. kliniku Klin. centra Srbije, ul. Koste Todorovica 6 (nikoga ne prepoznajem):
i trag iz 1901. godine (ul Zorina, na pocetku, oko br. ~ 6):
Pozdrav, grk
Dr Gr, naterao si me da večeras odlandram na istu tu stranu, tja puno se izgradilo ali tu i tamo, vrisne neki miris, zvuk, boja, oblik...A ovo sa šahtićima neću da ti zaboravim, dirno si me u neurologiju, zamal da budem i za kardiologiju, to je ono što smo zapažali u klinaštvu a sad ne primećujemo, pokušao sam i tu da te sledim i gledim ali pala noć, ništa se ne vidi, usto, i oćoravio sam, eto, i za okologiju sam. Moram sve to ponovo po danu! Tek onda će biti da bude kao da se znamo od onomad!
Са сајта:
http://www.caradusana10.com/
Вас дан трљам главу да се сетим која песма од групе СМАК почиње тако што неко викне "Лазо почињи!", па тек онда почну да свирају.
Помагајте, иначе ћу и сутрадан да ломим главу.
Било давно.