Дакле, само за мог МЈ Комшију, за Голдфингера који се једном обноћ (после поноћи) богзакако обрадовао кад сам први пут поставио неке од ових слика, Ммилована, такође комшију, посебно за Девојчурка који је ту одмах близу, у Косовској, и за све остале форумаше! Тифф, 1-2 мега, оригинални изглед, без ретуша. Voila!
Што се садржине објекта тиче, веруј ми Комшија, стварно немам појма, иако улазна врата већ скоро девет година гледам директно кроз прозор своје канцеларије. Само сам читао шта је писало на полеђини фотографија. До сада сам једно 1828 пута поновио да ја само читам шта пише на тараби!
Хвала ти Гаврило, друже. Колико ми је познато, објекат је рађен као колективна стамбена зграда. Пројектовао ју је архитекта Братислав Стојановић кога сам познавао и који је био син ликоресца Стојановића (већ смо га помињали на форуму).
Братислав Стојановић је био један од најсрдачнијих људи које сам икада упознао!
Углађене, пријатне спољашњости, предратни комуниста који је у своје идеале веровао искрено до краја живота. Притом интелектуалац за пример и изванредан стручњак у свом послу. Причао ми је (пре двадесетак година) о предратној сарадњи са архитектама Милутином Јовановићем и Игњатом Поповићем коме је био главни помоћник до почетка рата, о борби за живот, о мајсторима који су умели (ако би се заинатили) да запрже чорбу архитекти смештавши шешир прорезаног отвора у димњак (па би то све било на образ и част архитектову, а посао се тада губио лакше него ишта), о несавесним и нестручним предузимачима оног доба (зграда по пројекту Игњата Поповића на углу Крунске и Светозара Марковића која је почела да се слеже услед лоше изведених армиранобетонских радова - па се архитектова али и предузимачева част спашавала трчањем у по ноћи на градилиште - и заиста је он био лице које је улазило у подрумске етаже зграде која је могла сваког тренутка да се уруши на њега)...
Братислав Стојановић се, осим тога што је био талентован архитекта, веома успешно бавио и графиком (линорези), сликарством и вајарством.
Кад сам већ почео да набрајам комшије, хајде да се мало и нашалим:
Предлажем да се оснује секција форума под називом Једна је Мајка Јевросима!
У ову секцију би се уписивали сви чланови форума који су рођени, или који станују, или који раде на простору који ограничавају улице Косовска и Светогорска, укључујући и њих, као и Таковска и Нушићева, такође укључујући и њих, гледајући делове од укрштања са Косовском и Светогорском.
Такође се примају и дописни чланови, који су у принудном избеглиштву или изгнанству у било ком делу града, другим варошима или у другим државама (да се не каже да смо аутономаши или сепаратисти).
Молим чланове форума да се добровољно пријаве да имају било какве веза са наведеним простором, нећемо им ништа!
Архитекта Раде Милојевић је измислио fast food већ 1941. године. За време игре навраћао је код своје Нане на по један гриз да би одмах потом наставио игру.
Ако неко познаје Радета или зна нешто о њему, радоваћу се сваком обавештењу. Мислим да је годиште 1936. или 1937.
Дакле, само за мог МЈ Комшију, за Голдфингера који се једном обноћ (после поноћи) богзакако обрадовао кад сам први пут поставио неке од ових слика, Ммилована, такође комшију, посебно за Девојчурка који је ту одмах близу, у Косовској, и за све остале форумаше! Тифф, 1-2 мега, оригинални изглед, без ретуша. Voila!
Што се садржине објекта тиче, веруј ми Комшија, стварно немам појма, иако улазна врата већ скоро девет година гледам директно кроз прозор своје канцеларије. Само сам читао шта је писало на полеђини фотографија. До сада сам једно 1828 пута поновио да ја само читам шта пише на тараби!
Хвала ти Гаврило, друже. Колико ми је познато, објекат је рађен као колективна стамбена зграда. Пројектовао ју је архитекта Братислав Стојановић кога сам познавао и који је био син ликоресца Стојановића (већ смо га помињали на форуму).
Братислав Стојановић је био један од најсрдачнијих људи које сам икада упознао!
Углађене, пријатне спољашњости, предратни комуниста који је у своје идеале веровао искрено до краја живота. Притом интелектуалац за пример и изванредан стручњак у свом послу. Причао ми је (пре двадесетак година) о предратној сарадњи са архитектама Милутином Јовановићем и Игњатом Поповићем коме је био главни помоћник до почетка рата, о борби за живот, о мајсторима који су умели (ако би се заинатили) да запрже чорбу архитекти смештавши шешир прорезаног отвора у димњак (па би то све било на образ и част архитектову, а посао се тада губио лакше него ишта), о несавесним и нестручним предузимачима оног доба (зграда по пројекту Игњата Поповића на углу Крунске и Светозара Марковића која је почела да се слеже услед лоше изведених армиранобетонских радова - па се архитектова али и предузимачева част спашавала трчањем у по ноћи на градилиште - и заиста је он био лице које је улазило у подрумске етаже зграде која је могла сваког тренутка да се уруши на њега)...
Братислав Стојановић се, осим тога што је био талентован архитекта, веома успешно бавио и графиком (линорези), сликарством и вајарством.
Ево једног његовог линореза из 1937. године.
Знам да је подигнута 1930. и да су инвеститори били неки Павковић и Сјеницки
Ово је најбоље што имам: паркинг испред Коморе
Pozdrav sestrama i braci u Srbiji ( iz Detroita, Micigen, SAD )! grk
Кад сам већ почео да набрајам комшије, хајде да се мало и нашалим:
Предлажем да се оснује секција форума под називом Једна је Мајка Јевросима!
У ову секцију би се уписивали сви чланови форума који су рођени, или који станују, или који раде на простору који ограничавају улице Косовска и Светогорска, укључујући и њих, као и Таковска и Нушићева, такође укључујући и њих, гледајући делове од укрштања са Косовском и Светогорском.
Такође се примају и дописни чланови, који су у принудном избеглиштву или изгнанству у било ком делу града, другим варошима или у другим државама (да се не каже да смо аутономаши или сепаратисти).
Молим чланове форума да се добровољно пријаве да имају било какве веза са наведеним простором, нећемо им ништа!
Архитекта Раде Милојевић је измислио fast food већ 1941. године. За време игре навраћао је код своје Нане на по један гриз да би одмах потом наставио игру.
Ако неко познаје Радета или зна нешто о њему, радоваћу се сваком обавештењу. Мислим да је годиште 1936. или 1937.