Овде би можда и проф. Јанковић могао да пружи свој допринос у препознавању ликова са фотографије. Оно што ме повукло да се јавим јесте висока вероватноћа да иако се не познајемо, г. Дундо и ја имамо неке заједничке кругове у прошлости и садашњости. верујем да исто важи и за друге на овом форуму и постаје већ узбудљиво откривање неких (ван)временских линкова.
Г. Дундо, сећате се да сте на фотографији из оставштине мог оца направљеној у официрској школи препознали свог школског друга. Мој отац није био полазник али је вероватно био на обезбеђењу школе или је једноставно Београдска бригада КНОЈ-а или неки њен део био смештен тамо. Мој отац је (сигуран сам) познавао Вашег друга. А сад долазимо до друге (ван)временске везе. Поменули сте да сте на слици коју је поставила Девојка из Косовске препознали између осталих и Бранка Ротулу. Презиме прилично ретко и готово уникатно. Да ли је Бранко Ротула имао сина који је по занимању геолог и једно време радио у источној Србији, кратко време у Београду а потом отишао у САД? Знам да му је отац био познати лекар (мислим гинеколог али нисам сигуран у тај податак). Г. Дундо, ако је све како сам навео тачно, онда смо открили још један заједнички круг коме припадамо а који делимично познајемо и ми и они о којима причамо :)
Господине Бађунов, сећам се врло добро фотографије из официрске школе у Топчидеру, на којој се видео мој најбољи друг из детињства. Свет је стварно мали, а изгледа да се овом приликом и даље смањио.
Бранко Ротула је био мој школски друг у гимназији. Као што увек бива, после матуре друштво се растури, путеви се разиђу и међусобне везе брзо се кидају. Остаје само још дружење у групицама или (једно време) на заједничким студијама. Састанци сваких 10 година су врло лепи и пријатни, али ту врло мало долази до размена информација. Тако сам и ја изгубио везу са Бранком Ротулом и не знам да ли је касније имао сина. Обзиром да је то име врло ретко, вероватноћа је врло велика да се ради о истој особи. Било како било, стварно је врло интересантно како смо нашли додирне тачке већ на два места.
Ко зна, можда има и јачих спона међу појединим учесницима форума а да ми то не знамо. Све је препуштено случајности и можда ћемо колико вечерас, а можда и сутра, пронаћи неку нову везу. Често сам већ размишљао о томе и налазим да су изненађења врло лепа и пријатна.
...да сте некога препознали. Ја знам само једну особу,ону коју сам поменула. Ето, интимне фотографије имају своју вредност--знала сам! Нажалост, моја мама не може да нам помогне, умрла је 1983 године.
Поздрав
Поштована Госпођице из Косовске,
Јако ми је жао што сте тако рано изгубили своју Маму. Верујем да сте у то време били јако млади.
Кад говоримо о Београду кога више нема, онда и интимне фотографије играју важну улогу. Тај Београд, о којем толико причамо, чинили су пре свега његови становници. И не само они знаменити, не само припадници појединих професија. Зашто би све те интимне фотографије биле мање важне од фотографија кућа, улица, дрвећа, трамваја, аутомобила, авиона?
Нисам сигуран да ли сам нашао управо оне особе које замишљам. Трудим се. Некипут успе, некипут не. Сваки погодак причињава велику радост.
Овде би можда и проф. Јанковић могао да пружи свој допринос у препознавању ликова са фотографије. Оно што ме повукло да се јавим јесте висока вероватноћа да иако се не познајемо, г. Дундо и ја имамо неке заједничке кругове у прошлости и садашњости. верујем да исто важи и за друге на овом форуму и постаје већ узбудљиво откривање неких (ван)временских линкова.
Г. Дундо, сећате се да сте на фотографији из оставштине мог оца направљеној у официрској школи препознали свог школског друга. Мој отац није био полазник али је вероватно био на обезбеђењу школе или је једноставно Београдска бригада КНОЈ-а или неки њен део био смештен тамо. Мој отац је (сигуран сам) познавао Вашег друга. А сад долазимо до друге (ван)временске везе. Поменули сте да сте на слици коју је поставила Девојка из Косовске препознали између осталих и Бранка Ротулу. Презиме прилично ретко и готово уникатно. Да ли је Бранко Ротула имао сина који је по занимању геолог и једно време радио у источној Србији, кратко време у Београду а потом отишао у САД? Знам да му је отац био познати лекар (мислим гинеколог али нисам сигуран у тај податак). Г. Дундо, ако је све како сам навео тачно, онда смо открили још један заједнички круг коме припадамо а који делимично познајемо и ми и они о којима причамо :)
Господине Бађунов, сећам се врло добро фотографије из официрске школе у Топчидеру, на којој се видео мој најбољи друг из детињства. Свет је стварно мали, а изгледа да се овом приликом и даље смањио.
Бранко Ротула је био мој школски друг у гимназији. Као што увек бива, после матуре друштво се растури, путеви се разиђу и међусобне везе брзо се кидају. Остаје само још дружење у групицама или (једно време) на заједничким студијама. Састанци сваких 10 година су врло лепи и пријатни, али ту врло мало долази до размена информација. Тако сам и ја изгубио везу са Бранком Ротулом и не знам да ли је касније имао сина. Обзиром да је то име врло ретко, вероватноћа је врло велика да се ради о истој особи. Било како било, стварно је врло интересантно како смо нашли додирне тачке већ на два места.
Ко зна, можда има и јачих спона међу појединим учесницима форума а да ми то не знамо. Све је препуштено случајности и можда ћемо колико вечерас, а можда и сутра, пронаћи неку нову везу. Често сам већ размишљао о томе и налазим да су изненађења врло лепа и пријатна.
Поштовани Бађунов и Дундо,
Не знам колико ће вам значити податак да је у машинској техничкој школи "Петар Драпшин" од 1975. до 2001. године српски језик и књижевност предавала професорка Ротула Б. Христина. Истина, не знам да ли је у неком сродству са Бранком Ротулом, али индикативно је средње слово у њеном имену и презимену.
Ништа чудно.
Прилико аустријске реконструкције Београдске тврђаве 1721-1735. године на супротним обалама Саве и Дунава подигнута су два редута. Када су копани темељи за Музеј савремене уметности, пронађени су остаци темеља тог редута.
Поштовани Бађунов и Дундо,
Не знам колико ће вам значити податак да је у машинској техничкој школи "Петар Драпшин" од 1975. до 2001. године српски језик и књижевност предавала професорка Ротула Б. Христина. Истина, не знам да ли је у неком сродству са Бранком Ротулом, али индикативно је средње слово у њеном имену и презимену.
Теоријски је могуће да је Ротула Б. Христина ћерка Бранка Ротуле. Бранко је матурирао 1950. и знам да у то време није имао децу. Ако се већ годину дана касније родила ћерка, онда је она 1975. год. имала 24 године и могла је да постане наставница у школи. Додуше, све је доста натегнуто. Нажалост немам кога да питам: велик број другова је помро, а од живих одржавам везу само са једним и тај се скоро ничег више не сећа (има Паркинсонову болест).
"Anastas Jovanović, prvi srpski fotograf i litograf, u zbirkama Vojnog muzeja".
Овде би можда и проф. Јанковић могао да пружи свој допринос у препознавању ликова са фотографије. Оно што ме повукло да се јавим јесте висока вероватноћа да иако се не познајемо, г. Дундо и ја имамо неке заједничке кругове у прошлости и садашњости. верујем да исто важи и за друге на овом форуму и постаје већ узбудљиво откривање неких (ван)временских линкова.
Г. Дундо, сећате се да сте на фотографији из оставштине мог оца направљеној у официрској школи препознали свог школског друга. Мој отац није био полазник али је вероватно био на обезбеђењу школе или је једноставно Београдска бригада КНОЈ-а или неки њен део био смештен тамо. Мој отац је (сигуран сам) познавао Вашег друга. А сад долазимо до друге (ван)временске везе. Поменули сте да сте на слици коју је поставила Девојка из Косовске препознали између осталих и Бранка Ротулу. Презиме прилично ретко и готово уникатно. Да ли је Бранко Ротула имао сина који је по занимању геолог и једно време радио у источној Србији, кратко време у Београду а потом отишао у САД? Знам да му је отац био познати лекар (мислим гинеколог али нисам сигуран у тај податак). Г. Дундо, ако је све како сам навео тачно, онда смо открили још један заједнички круг коме припадамо а који делимично познајемо и ми и они о којима причамо :)
Господине Бађунов, сећам се врло добро фотографије из официрске школе у Топчидеру, на којој се видео мој најбољи друг из детињства. Свет је стварно мали, а изгледа да се овом приликом и даље смањио.
Бранко Ротула је био мој школски друг у гимназији. Као што увек бива, после матуре друштво се растури, путеви се разиђу и међусобне везе брзо се кидају. Остаје само још дружење у групицама или (једно време) на заједничким студијама. Састанци сваких 10 година су врло лепи и пријатни, али ту врло мало долази до размена информација. Тако сам и ја изгубио везу са Бранком Ротулом и не знам да ли је касније имао сина. Обзиром да је то име врло ретко, вероватноћа је врло велика да се ради о истој особи. Било како било, стварно је врло интересантно како смо нашли додирне тачке већ на два места.
Ко зна, можда има и јачих спона међу појединим учесницима форума а да ми то не знамо. Све је препуштено случајности и можда ћемо колико вечерас, а можда и сутра, пронаћи неку нову везу. Често сам већ размишљао о томе и налазим да су изненађења врло лепа и пријатна.
...да сте некога препознали. Ја знам само једну особу,ону коју сам поменула. Ето, интимне фотографије имају своју вредност--знала сам! Нажалост, моја мама не може да нам помогне, умрла је 1983 године.
Поздрав
Овде би можда и проф. Јанковић могао да пружи свој допринос у препознавању ликова са фотографије. Оно што ме повукло да се јавим јесте висока вероватноћа да иако се не познајемо, г. Дундо и ја имамо неке заједничке кругове у прошлости и садашњости. верујем да исто важи и за друге на овом форуму и постаје већ узбудљиво откривање неких (ван)временских линкова.
Г. Дундо, сећате се да сте на фотографији из оставштине мог оца направљеној у официрској школи препознали свог школског друга. Мој отац није био полазник али је вероватно био на обезбеђењу школе или је једноставно Београдска бригада КНОЈ-а или неки њен део био смештен тамо. Мој отац је (сигуран сам) познавао Вашег друга. А сад долазимо до друге (ван)временске везе. Поменули сте да сте на слици коју је поставила Девојка из Косовске препознали између осталих и Бранка Ротулу. Презиме прилично ретко и готово уникатно. Да ли је Бранко Ротула имао сина који је по занимању геолог и једно време радио у источној Србији, кратко време у Београду а потом отишао у САД? Знам да му је отац био познати лекар (мислим гинеколог али нисам сигуран у тај податак). Г. Дундо, ако је све како сам навео тачно, онда смо открили још један заједнички круг коме припадамо а који делимично познајемо и ми и они о којима причамо :)
Господине Бађунов, сећам се врло добро фотографије из официрске школе у Топчидеру, на којој се видео мој најбољи друг из детињства. Свет је стварно мали, а изгледа да се овом приликом и даље смањио.
Бранко Ротула је био мој школски друг у гимназији. Као што увек бива, после матуре друштво се растури, путеви се разиђу и међусобне везе брзо се кидају. Остаје само још дружење у групицама или (једно време) на заједничким студијама. Састанци сваких 10 година су врло лепи и пријатни, али ту врло мало долази до размена информација. Тако сам и ја изгубио везу са Бранком Ротулом и не знам да ли је касније имао сина. Обзиром да је то име врло ретко, вероватноћа је врло велика да се ради о истој особи. Било како било, стварно је врло интересантно како смо нашли додирне тачке већ на два места.
Ко зна, можда има и јачих спона међу појединим учесницима форума а да ми то не знамо. Све је препуштено случајности и можда ћемо колико вечерас, а можда и сутра, пронаћи неку нову везу. Често сам већ размишљао о томе и налазим да су изненађења врло лепа и пријатна.
Поштовани Бађунов и Дундо,
Не знам колико ће вам значити податак да је у машинској техничкој школи "Петар Драпшин" од 1975. до 2001. године српски језик и књижевност предавала професорка Ротула Б. Христина. Истина, не знам да ли је у неком сродству са Бранком Ротулом, али индикативно је средње слово у њеном имену и презимену.
Videli neko tvrđavu sa Zema strane?!
Videli neko tvrđavu sa Zema strane?!
Ништа чудно.
Прилико аустријске реконструкције Београдске тврђаве 1721-1735. године на супротним обалама Саве и Дунава подигнута су два редута. Када су копани темељи за Музеј савремене уметности, пронађени су остаци темеља тог редута.
Поштовани Бађунов и Дундо,
Не знам колико ће вам значити податак да је у машинској техничкој школи "Петар Драпшин" од 1975. до 2001. године српски језик и књижевност предавала професорка Ротула Б. Христина. Истина, не знам да ли је у неком сродству са Бранком Ротулом, али индикативно је средње слово у њеном имену и презимену.
Теоријски је могуће да је Ротула Б. Христина ћерка Бранка Ротуле. Бранко је матурирао 1950. и знам да у то време није имао децу. Ако се већ годину дана касније родила ћерка, онда је она 1975. год. имала 24 године и могла је да постане наставница у школи. Додуше, све је доста натегнуто. Нажалост немам кога да питам: велик број другова је помро, а од живих одржавам везу само са једним и тај се скоро ничег више не сећа (има Паркинсонову болест).