Коначно, на своју радост (не знам да ли на још нечију) успех да се вратим међу вас! Имао сам један тежи крах сокоћала, јесте да је коштало али је (надам се) вредело. Дакле(м), ту сам, крећем да вас брзометно пратим задњих 150-200 страна једним оком док другим пратим шта стављате ново од материјала.
Немам ништа од материјала што би било интересантно, немам ни шта паметно да вам кажем; такво стање ће потрајати па ћу вас гледати из прикрајка, кибицерски. Попут многих који овде дођу и гледају преко плота или кроз прозор али нити се за звекир хватају нити у двориште ступају.
Dragi Badjunov, zelim vam dobro zdravlje uz dobrodoslicu! grk
Личи ми на две локације: или је ово сам почетак Јужног Булевара, па тако удаљена кућа са леве стране улице постоји и данас на самом почетку, а ове друге, ближе, нема (можда је порушена у бомбардовањима).
Друга, мање вероватна опција је да је ово сам крај Булевара, па можда куће са леве стране постоје и данас.
Ја сам пре за прву опцију, јер ми се чини да се 1939. види нова кућа која је саграђена на почетку Булевара (у кадру са десне стране на крају улице).
Не знам како вама, али мени Београд тих година делује уређено и као мирно и пожељно место за живот.
А можда је све то само моја "пројекција"...
Дом у Звечанској, види се на обе слике скроз у позадини, из Јужног булевара се може ухватити само са раскрснице са Михаила Гавриловића, или ближе Устаничкој.
На горњој слици зграда 1 више не постоји, мада веома слична постоји у Устаничкој 3, што с не види на слици.
Зграда 2 треба да буде ова са адресом Јужни булевар 8.
Зграда 3 је Дом у Звечанској.
Зграда 4 је ПТТ гаража, а зграда 5 треба да је ова у Јужном булевару 7.
Слажем се да је ово почетак Јужног булевара снимљен од раскрснице са улицом Михаила Гаврлиловића, али нисам сигуран да ли је зграда под бројем 3 Дом за напуштену децу у Звечанској, јер је та улица доста испод Булевара ЈНА.
Пре бих рекао да је зграда обележена стерлицом
установа коју су моји бака и дека по мајци једноставно звали Завод. Ту се прала постељина и веш свих београдских болница, а деда је ту радио као руковаоц котлова. Срушена је приликом изградње петље.
На другој слици зграда обележена стрелицом
је болница широј јавности позната из филма "Variola Vera"
Дом у Звечанској, види се на обе слике скроз у позадини, из Јужног булевара се може ухватити само са раскрснице са Михаила Гавриловића, или ближе Устаничкој.
На горњој слици зграда 1 више не постоји, мада веома слична постоји у Устаничкој 3, што с не види на слици.
Зграда 1 на горњој слици припадала је брачном пару др. Милошевић. Др. Мика (не знам му крштено име) Милошевић био је специјалиста за грудне болести, његова супруга др. Добрила (мислим да се тако звала) била је гинеколог. Милошевићи нису имали децу. Зграда је очигледно грађена за становање и лекарске ординације, а судећи по унутрашњој архитектури и опреми завршена је отприлике крајем тридесетих година прошлог века. Вероватно најлуксузнија зграда у том крају. Иза зграде била је врло лепа башта, на коју је гледала велика тераса са балустрадама (део терасе види се лево на старијој слици). Пада у очи да овако велика зграда има само два димњака. Десни је за отворени камин у дневној соби у високом партеру, леви за кухињу. Иначе зграда је имала централно грејање (не знам где је његов димњак – у време кад сам упознао зграду просторије су се грејале бубњарама).
Рат, а нарочито околности после рата, изменили су животу овој лепој кући. 17. априла 1944. пала је америчка бомба посред баште. Од баште је остао само кратер, зграда је била делимично оштећена, а највише поменута тераса са балустрадама. Крајем 1944. партизани су убили пашенога др. Милошевића зато што је као професор једном приликом, по наредби окупатора, одржао говор ђацима и саветовао им да не иду у партизане. Удовицу са троје деце избацили су на улицу и ови су нашли уточиште у згради на Jужном булевару. С друге стране то је спасло Милошевиће од убацивања непознатих уљеза, који би се шепурили по њиховој кући и пролазили кроз њихове собе. Приватне ординације биле су забрањене и Милошевићи су радили у неким болницама. Да би белај био већи, др. Мика Милошевић се заразио туберкулозом, није више могао да ради као лекар и бавио се пчеларством и риболовом.
Кућу нису срушиле бомбе, већ багери. Не знам тачно кад је то било. Подигнут је на том месту или солитер или нека „касарна“ за смештај радног народа.
Млађи син свастике др. Милошевића био је мој школски друг. Добар друг, једно време најбољи. Долазио сам често у ту кућу. Често сам остајао и на ручку или вечери. Незаборавне су вечери кад се наше друштво скупљало на картање поред бубњаре у дневној соби и кад смо крали Микину ракију.
Дуго сам на сликама са тугом гледао кућу која више не постоји. Ни мој друг више није жив.
Da li su ove "beogradske"?
Danas je ovo Inst. za medicinu rada "Slobodan Karajovic" Medicinskog fakulteta u BG (Deligradska). grk
Немам ништа од материјала што би било интересантно, немам ни шта паметно да вам кажем; такво стање ће потрајати па ћу вас гледати из прикрајка, кибицерски. Попут многих који овде дођу и гледају преко плота или кроз прозор али нити се за звекир хватају нити у двориште ступају.
Dragi Badjunov, zelim vam dobro zdravlje uz dobrodoslicu! grk
Калемегдан 1916
Тешко је прецизно одредити где се ово налазило.
Личи ми на две локације: или је ово сам почетак Јужног Булевара, па тако удаљена кућа са леве стране улице постоји и данас на самом почетку, а ове друге, ближе, нема (можда је порушена у бомбардовањима).
Друга, мање вероватна опција је да је ово сам крај Булевара, па можда куће са леве стране постоје и данас.
Ја сам пре за прву опцију, јер ми се чини да се 1939. види нова кућа која је саграђена на почетку Булевара (у кадру са десне стране на крају улице).
Не знам како вама, али мени Београд тих година делује уређено и као мирно и пожељно место за живот.
А можда је све то само моја "пројекција"...
Дом у Звечанској, види се на обе слике скроз у позадини, из Јужног булевара се може ухватити само са раскрснице са Михаила Гавриловића, или ближе Устаничкој.
На горњој слици зграда 1 више не постоји, мада веома слична постоји у Устаничкој 3, што с не види на слици.
Зграда 2 треба да буде ова са адресом Јужни булевар 8.
Зграда 3 је Дом у Звечанској.
Зграда 4 је ПТТ гаража, а зграда 5 треба да је ова у Јужном булевару 7.
Слажем се да је ово почетак Јужног булевара снимљен од раскрснице са улицом Михаила Гаврлиловића, али нисам сигуран да ли је зграда под бројем 3 Дом за напуштену децу у Звечанској, јер је та улица доста испод Булевара ЈНА.
Пре бих рекао да је зграда обележена стерлицом
установа коју су моји бака и дека по мајци једноставно звали Завод. Ту се прала постељина и веш свих београдских болница, а деда је ту радио као руковаоц котлова. Срушена је приликом изградње петље.
На другој слици зграда обележена стрелицом
је болница широј јавности позната из филма "Variola Vera"
На горњој слици зграда 1 више не постоји, мада веома слична постоји у Устаничкој 3, што с не види на слици.
Зграда 1 на горњој слици припадала је брачном пару др. Милошевић. Др. Мика (не знам му крштено име) Милошевић био је специјалиста за грудне болести, његова супруга др. Добрила (мислим да се тако звала) била је гинеколог. Милошевићи нису имали децу. Зграда је очигледно грађена за становање и лекарске ординације, а судећи по унутрашњој архитектури и опреми завршена је отприлике крајем тридесетих година прошлог века. Вероватно најлуксузнија зграда у том крају. Иза зграде била је врло лепа башта, на коју је гледала велика тераса са балустрадама (део терасе види се лево на старијој слици). Пада у очи да овако велика зграда има само два димњака. Десни је за отворени камин у дневној соби у високом партеру, леви за кухињу. Иначе зграда је имала централно грејање (не знам где је његов димњак – у време кад сам упознао зграду просторије су се грејале бубњарама).
Рат, а нарочито околности после рата, изменили су живот у овој лепој кући. 17. априла 1944. пала је америчка бомба посред баште. Од баште је остао само кратер, зграда је била делимично оштећена, а највише поменута тераса са балустрадама. Крајем 1944. партизани су убили пашенога др. Милошевића зато што је као професор једном приликом, по наредби окупатора, одржао говор ђацима и саветовао им да не иду у партизане. Удовицу са троје деце избацили су на улицу и ови су нашли уточиште у згради на Jужном булевару. С друге стране то је спасло Милошевиће од убацивања непознатих уљеза, који би се шепурили по њиховој кући и пролазили кроз њихове собе. Приватне ординације биле су забрањене и Милошевићи су радили у неким болницама. Да би белај био већи, др. Мика Милошевић се заразио туберкулозом, није више могао да ради као лекар и бавио се пчеларством и риболовом.
Кућу нису срушиле бомбе, већ багери. Не знам тачно кад је то било. Подигнут је на том месту или солитер или нека „касарна“ за смештај радног народа.
Млађи син свастике др. Милошевића био је мој школски друг. Добар друг, једно време најбољи. Долазио сам често у ту кућу. Често сам остајао и на ручку или вечери. Незаборавне су вечери кад се наше друштво скупљало на картање поред бубњаре у дневној соби и кад смо крали Микину ракију.
Дуго сам на сликама са тугом гледао кућу која више не постоји. Ни мој друг више није жив.
Knez Mihajlov Venac 1916
Mozda je ova serija slika bila ali je ova bolja
Kalemegdan 09 IX 1916