променићу резолуцију, само да нађем фотографију...Колику резолуцију да ставим?
Дундо је написао/ла:
[quoe=Девојка из Косовске]Где је мама Девојке из Косовске? У ком је реду? Седи? Стоји?
Сад ми само још реците да сам можда познавао Вашу Маму! Имате ли мало већу резолуцију ове поштанске марке? Ту су очигледно и наши другови и хтели бисмо да их видимо још једном. Хвала унапред.
[/quote]
Поштована Госпођице из Косовске,
Захваљујем Вам на спремности да слику студената медицине из 1953. год. скенујете у већој резолуцији.
Нажалост, резолуција неке слике не може да се поручи као што се поручује кригла пива (момак, донеси ону највећу — само толико да кажем, а да не морам после буре протеста да бришем поруку). Потребна и корисна резолуција зависи пре свега од величине фотографије: претераним повећањем неке сличице не добија се никаква нова информација. Зато се, молим Вас, не љутите што се не одлучујем по принципу „реци један број“ (не знам колика је величина оригинала). С друге стране није ни лепо ни пријатно ако посматрач не може да види истовремено целу слику на монитору. Сматра се да је (код положених фотографија) ширина слике око 800 пикслова оптимална за потребе интернета. Потребна резолуција за ту ширину добија се кад се 20000 подели ширином оригинала у милиметрима.
Нисам имао намеру да Вам држим предавање, али кад ми се већ пружила прилика да се изјадам... И надам се да ће и други форумаши да прочитају овај вапај.
Bravo Kasina, sjajan trag. E sad, kada bi imali neku sliku tog kraja ili barem numeraciju... Sećam se da postoje neki filmovi oslobađanja grada iz tog vremena (ono kada ispaljuju granate otprilike negde sa Autokomande ili slično).
I još nešto: ovo što se može videti na slici nije kompletna kuća (sudeći po završnom vencu i atici iznad koja je sa desne strane viša nego sa leve) - najverovatnije je u pitanju ugaona zgrada...
Ima jedna kuća koja pomalo podseća ovu u kadru, ali ona je u Ustaničkoj i samo podseća.
Ne mogu da odredim odakle su ispaljivali granate...
Знам на коју кућу мислиш. Постоји и данас, али бојим се да то није та - чини ми се да та на почетку Устаничке нема балконе. Међутим, к'о за инат сад не могу да пронађем њену слику од пре једно годину дана али колико се сећам у приземљу је продавница - пекара "КЛАС".
Што се локације Каћуша тиче, рекао бих да су оне биле постављене мало изнад кружног тока код Аутокоманде, на месту где данас пролази трамвајска пруга и почиње надвожњак са шинама и пешачком стазом.
Нећу да трчим као ждребе пред руду, и да кажем да смо можда на неком трагу на овој слици са каћушама, али ево, све остале и данас постојеће вишеспратнице у том делу имају два или три спрата. Једино ова што сам је пронашао на снимку има четири спрата и поклапа се у том смислу са нашом енигматуљом.
... da, da ne zaboravim ... biće da je pravi trag, ovo sa Franša Deperea ... naime, preko puta sadašnjeg restorana Franš, nalazila se kafana sa odličnim roštiljem, a šef je bio bivši poslovođa iz Orača ...
... ništa neobično, ali zanimljivo je da se kafana takođe zvala Odmor, baš kao i Lončareva gostionica na slici - e to već teško da može da bude samo neobično ...
Кафана Одмор постоји и дан данас. Да нисам на спооором интернету, поставио бих слику са Бинга. Дакле, (бивши) Булевар ЈНА, вишеспратница, прва или друга кућа од аутопута ка Славији са десне стране...
Је л' ова?
Ал' јопет фале они кружни прозори по средини (светларник?).
Не може бити та. Та је у доба ослобађања Београда 1944. била у "сивој" фази, а и нема округле прозоре по средини.
Ево:
Наша енигматуља била је увелико завршена пред рат.
Пошто већ недељама гунђам на ратлук у нашем ресторану и стално причам како ћу донети онај прави, мекан, топи се у усутима... јуче ујутру сам имао довољно времена да са Зелењака сиђем до Гаврила Принципа и купим поменути ратлук од руже и још неке слаткише... Радња, као и увек, била је пуна свега и свачега.
Донесем ратлук и остало на посао, отворимо га и кренемо да се сладимо. Питају ме где сам то купио, ја им кажем где је радња, кад један колега рече:
"Па то је она бомбонџиница "Босиљчић"! Баш јутрос пре него што сам пошао видим прилог о њима на Јутарњем програму..."
И јутрос сам на Зелењак стигао мало раније па реших да се прошетам и купим још ратлука из њиховог каталога: чоколада, пистаћи, ананас... можда и ментол... па и лизалицу у облику цуцле да је гурнем у уста једном колеги који иста не затвара...
Кад ја тамо - а оно међутим! РАДЊА ПРАЗНА КАО ДА СУ СКАКАВЦИ, ГУБАРИ, МИШЕВИ И ПАЦОВИ СВИ ЗАЈЕДНО ПРОШЛИ КРОЗ ЊУ! Сем једне кутије ратлука од ванила ама баш ничег није било! Ни свилених бомбона, ни карамела... Жена која ту ради каже да још скоро неће бити ратлука јер је дневна температура висока па не могу да га праве него да телефоном проверим кда ће га бити.
И после кажу да телевизија нема утицаја на народ!
Баш лепа прича, права топла људска прича... само да се одрже и даље...
Пошто већ недељама гунђам на ратлук у нашем ресторану и стално причам како ћу донети онај прави, мекан, топи се у усутима... јуче ујутру сам имао довољно времена да са Зелењака сиђем до Гаврила Принципа и купим поменути ратлук од руже и још неке слаткише... Радња, као и увек, била је пуна свега и свачега.
Донесем ратлук и остало на посао, отворимо га и кренемо да се сладимо. Питају ме где сам то купио, ја им кажем где је радња, кад један колега рече:
"Па то је она бомбонџиница "Босиљчић"! Баш јутрос пре него што сам пошао видим прилог о њима на Јутарњем програму..."
И јутрос сам на Зелењак стигао мало раније па реших да се прошетам и купим још ратлука из њиховог каталога: чоколада, пистаћи, ананас... можда и ментол... па и лизалицу у облику цуцле да је гурнем у уста једном колеги који иста не затвара...
Кад ја тамо - а оно међутим! РАДЊА ПРАЗНА КАО ДА СУ СКАКАВЦИ, ГУБАРИ, МИШЕВИ И ПАЦОВИ СВИ ЗАЈЕДНО ПРОШЛИ КРОЗ ЊУ! Сем једне кутије ратлука од ванила ама баш ничег није било! Ни свилених бомбона, ни карамела... Жена која ту ради каже да још скоро неће бити ратлука јер је дневна температура висока па не могу да га праве него да телефоном проверим кда ће га бити.
И после кажу да телевизија нема утицаја на народ!
Ух, и ја волим ратлук. То сам разгласио, па овдашња српска млађарија, кад оде у своја села, донесе ми по кутију ратлука. Добро, није то онај од Босиљчића, али леп је. Тако сам се редовно сладио, кад пре неколико месеци загризем, а у ратлуку неки тврд предмет. Извадим из уста, погледам, а оно цео целцат мост од четири зуба у ратлуку. Проверим језиком, очигледно мој мост. Одлепио се и помешао са ратлуком. Срећом могао је поново да се залепи и тиме афера заборави. Нешто касније опет ме мерак натера да загризем, опет затандрка нешто у устима. Други мост. Овај је био на инплантима, зашрафљен, зацементиран. Гледа ме зубни лекар, како да му објасним кад не зна шта је ратлук. И шта је прави ћеф.
Шта ћу, морам да одустанем од ратлука (кад већ не умем да га једем финије и без колатералне штете). Двоумио сам се да ли да остатак ратлука поклоним зубару да лепи мостове.
Не уклапа се. Она што се види "иза" каћуша има четири спрата (као наша енигматична), а ова на почетку Устаничке има два.
Знам,. али она на почетку Јужног Булевара има два редна кружних прозора, другачије терасе, а рекао бих и да је лева страна наше енигматичне зграде крај фасаде и да је иза ћошка зид под 90 степени а не 45...
Не уклапа се. Она што се види "иза" каћуша има четири спрата (као наша енигматична), а ова на почетку Устаничке има два.
Знам,. али она на почетку Јужног Булевара има два редна кружних прозора, другачије терасе, а рекао бих и да је лева страна наше енигматичне зграде крај фасаде и да је иза ћошка зид под 90 степени а не 45...
Лаку ноћ!
Имаш право. Пажљивим разматрањем могуће је да је зграда која се види иза управо ова:
Сад ми само још реците да сам можда познавао Вашу Маму! Имате ли мало већу резолуцију ове поштанске марке? Ту су очигледно и наши другови и хтели бисмо да их видимо још једном. Хвала унапред.
Поштована Госпођице из Косовске,
Захваљујем Вам на спремности да слику студената медицине из 1953. год. скенујете у већој резолуцији.
Нажалост, резолуција неке слике не може да се поручи као што се поручује кригла пива (момак, донеси ону највећу — само толико да кажем, а да не морам после буре протеста да бришем поруку). Потребна и корисна резолуција зависи пре свега од величине фотографије: претераним повећањем неке сличице не добија се никаква нова информација. Зато се, молим Вас, не љутите што се не одлучујем по принципу „реци један број“ (не знам колика је величина оригинала). С друге стране није ни лепо ни пријатно ако посматрач не може да види истовремено целу слику на монитору. Сматра се да је (код положених фотографија) ширина слике око 800 пикслова оптимална за потребе интернета. Потребна резолуција за ту ширину добија се кад се 20000 подели ширином оригинала у милиметрима.
Нисам имао намеру да Вам држим предавање, али кад ми се већ пружила прилика да се изјадам... И надам се да ће и други форумаши да прочитају овај вапај.
Да ли знате на којој години су били ови студенти?
Поздрав
Bravo Kasina, sjajan trag. E sad, kada bi imali neku sliku tog kraja ili barem numeraciju... Sećam se da postoje neki filmovi oslobađanja grada iz tog vremena (ono kada ispaljuju granate otprilike negde sa Autokomande ili slično).
I još nešto: ovo što se može videti na slici nije kompletna kuća (sudeći po završnom vencu i atici iznad koja je sa desne strane viša nego sa leve) - najverovatnije je u pitanju ugaona zgrada...
P.S. Nisam izdržao da čačkam po YT.
Evo i jednog kadra iz filma:
http://www.youtube.com/watch?v=eljiG2K0iyw&feature=related
(od 3.47 do 4.04)
Ima jedna kuća koja pomalo podseća ovu u kadru, ali ona je u Ustaničkoj i samo podseća.
Ne mogu da odredim odakle su ispaljivali granate...
Знам на коју кућу мислиш. Постоји и данас, али бојим се да то није та - чини ми се да та на почетку Устаничке нема балконе. Међутим, к'о за инат сад не могу да пронађем њену слику од пре једно годину дана али колико се сећам у приземљу је продавница - пекара "КЛАС".
Што се локације Каћуша тиче, рекао бих да су оне биле постављене мало изнад кружног тока код Аутокоманде, на месту где данас пролази трамвајска пруга и почиње надвожњак са шинама и пешачком стазом.
Нећу да трчим као ждребе пред руду, и да кажем да смо можда на неком трагу на овој слици са каћушама, али ево, све остале и данас постојеће вишеспратнице у том делу имају два или три спрата. Једино ова што сам је пронашао на снимку има четири спрата и поклапа се у том смислу са нашом енигматуљом.
... da, da ne zaboravim ... biće da je pravi trag, ovo sa Franša Deperea ... naime, preko puta sadašnjeg restorana Franš, nalazila se kafana sa odličnim roštiljem, a šef je bio bivši poslovođa iz Orača ...
... ništa neobično, ali zanimljivo je da se kafana takođe zvala Odmor, baš kao i Lončareva gostionica na slici - e to već teško da može da bude samo neobično ...
Кафана Одмор постоји и дан данас. Да нисам на спооором интернету, поставио бих слику са Бинга. Дакле, (бивши) Булевар ЈНА, вишеспратница, прва или друга кућа од аутопута ка Славији са десне стране...
Је л' ова?
Ал' јопет фале они кружни прозори по средини (светларник?).
Не може бити та. Та је у доба ослобађања Београда 1944. била у "сивој" фази, а и нема округле прозоре по средини.
Ево:
Наша енигматуља била је увелико завршена пред рат.
Да ниси мислио на ову кућу:
Она је на почетку Устаничке.
Пошто већ недељама гунђам на ратлук у нашем ресторану и стално причам како ћу донети онај прави, мекан, топи се у усутима... јуче ујутру сам имао довољно времена да са Зелењака сиђем до Гаврила Принципа и купим поменути ратлук од руже и још неке слаткише... Радња, као и увек, била је пуна свега и свачега.
Донесем ратлук и остало на посао, отворимо га и кренемо да се сладимо. Питају ме где сам то купио, ја им кажем где је радња, кад један колега рече:
"Па то је она бомбонџиница "Босиљчић"! Баш јутрос пре него што сам пошао видим прилог о њима на Јутарњем програму..."
И јутрос сам на Зелењак стигао мало раније па реших да се прошетам и купим још ратлука из њиховог каталога: чоколада, пистаћи, ананас... можда и ментол... па и лизалицу у облику цуцле да је гурнем у уста једном колеги који иста не затвара...
Кад ја тамо - а оно међутим! РАДЊА ПРАЗНА КАО ДА СУ СКАКАВЦИ, ГУБАРИ, МИШЕВИ И ПАЦОВИ СВИ ЗАЈЕДНО ПРОШЛИ КРОЗ ЊУ! Сем једне кутије ратлука од ванила ама баш ничег није било! Ни свилених бомбона, ни карамела... Жена која ту ради каже да још скоро неће бити ратлука јер је дневна температура висока па не могу да га праве него да телефоном проверим кда ће га бити.
И после кажу да телевизија нема утицаја на народ!
Баш лепа прича, права топла људска прича... само да се одрже и даље...
Да ниси мислио на ову кућу:
Она је на почетку Устаничке.
Не уклапа се. Она што се види "иза" каћуша има четири спрата (као наша енигматична), а ова на почетку Устаничке има два.
Пошто већ недељама гунђам на ратлук у нашем ресторану и стално причам како ћу донети онај прави, мекан, топи се у усутима... јуче ујутру сам имао довољно времена да са Зелењака сиђем до Гаврила Принципа и купим поменути ратлук од руже и још неке слаткише... Радња, као и увек, била је пуна свега и свачега.
Донесем ратлук и остало на посао, отворимо га и кренемо да се сладимо. Питају ме где сам то купио, ја им кажем где је радња, кад један колега рече:
"Па то је она бомбонџиница "Босиљчић"! Баш јутрос пре него што сам пошао видим прилог о њима на Јутарњем програму..."
И јутрос сам на Зелењак стигао мало раније па реших да се прошетам и купим још ратлука из њиховог каталога: чоколада, пистаћи, ананас... можда и ментол... па и лизалицу у облику цуцле да је гурнем у уста једном колеги који иста не затвара...
Кад ја тамо - а оно међутим! РАДЊА ПРАЗНА КАО ДА СУ СКАКАВЦИ, ГУБАРИ, МИШЕВИ И ПАЦОВИ СВИ ЗАЈЕДНО ПРОШЛИ КРОЗ ЊУ! Сем једне кутије ратлука од ванила ама баш ничег није било! Ни свилених бомбона, ни карамела... Жена која ту ради каже да још скоро неће бити ратлука јер је дневна температура висока па не могу да га праве него да телефоном проверим кда ће га бити.
И после кажу да телевизија нема утицаја на народ!
Ух, и ја волим ратлук. То сам разгласио, па овдашња српска млађарија, кад оде у своја села, донесе ми по кутију ратлука. Добро, није то онај од Босиљчића, али леп је. Тако сам се редовно сладио, кад пре неколико месеци загризем, а у ратлуку неки тврд предмет. Извадим из уста, погледам, а оно цео целцат мост од четири зуба у ратлуку. Проверим језиком, очигледно мој мост. Одлепио се и помешао са ратлуком. Срећом могао је поново да се залепи и тиме афера заборави. Нешто касније опет ме мерак натера да загризем, опет затандрка нешто у устима. Други мост. Овај је био на инплантима, зашрафљен, зацементиран. Гледа ме зубни лекар, како да му објасним кад не зна шта је ратлук. И шта је прави ћеф.
Шта ћу, морам да одустанем од ратлука (кад већ не умем да га једем финије и без колатералне штете). Двоумио сам се да ли да остатак ратлука поклоним зубару да лепи мостове.
Не уклапа се. Она што се види "иза" каћуша има четири спрата (као наша енигматична), а ова на почетку Устаничке има два.
Знам,. али она на почетку Јужног Булевара има два редна кружних прозора, другачије терасе, а рекао бих и да је лева страна наше енигматичне зграде крај фасаде и да је иза ћошка зид под 90 степени а не 45...
Лаку ноћ!
Не уклапа се. Она што се види "иза" каћуша има четири спрата (као наша енигматична), а ова на почетку Устаничке има два.
Знам,. али она на почетку Јужног Булевара има два редна кружних прозора, другачије терасе, а рекао бих и да је лева страна наше енигматичне зграде крај фасаде и да је иза ћошка зид под 90 степени а не 45...
Лаку ноћ!
Имаш право. Пажљивим разматрањем могуће је да је зграда која се види иза управо ова: