Ispravite me ako nije bocni kiosk na "Zagreb"-u (vidi se slovo R) na pocetku KM. gradjank
Mislim da je bila i da je reč o onom penastom sladoledu ispred „Balkana”.
Kad se već javljaju netalentovanje forenz. mustre, da i ja dam doprinos neforez. zbrci: Mislim da je ovo ipsred Teraz. Kasine, znači nije u Zg ili VML, u širem smislu na Balkanu.
Izvinjavam se, i vise se ne upustam u forenziku - jeste Kasina, kada se iz Bezistana skrene odmah desno. Secam se i aparata za penasti sladoled i dodatnih djakonija koje su prodavali. Eh ... greska! Bravo MZ. gradjank
Tačno. Stubovi ispod su prepoznatljivi.
Ovuda sam prolazio samo 37 godina dolazeći na posao! Ipak ću morati da menjam karotide.
Jednom i ja da nešto potrefim. Pravi sam Putnik...ma, kakvi Traveler?! Zovite me kraće: Velekasina!
На фотографији из колекције Благоја и Светозара Јовичића, из двадесетих година, види се поглед са Топличиног венца ка Змај Јовиној.
На панорами сликаној нешто касније, стрелица показује правац и смер претходне фотографије.
Са адресом Змај Јовина 4 дуго је одоловела ова кућица, друга с десне стране.
На локацији поменуте кућице архитекта Јован Бјеловић подигао је 1940. године сопствену зграду. Пише Милан Просен у Наслеђу VI: "...у сутерену се налазио гласовити Лотос бар, у приземљу ка улици и у 38 метара дугом пасажу били су дућани, у мезанину су смештени бирои, на вишим етажама станови, док се на последњој етажи налазио луксузни апартман Јована Бјеловића. Сувласник овог објекта...био је Бјеловићев кум Јарослав Моравец, који је био власник Лотос бара...". Подаци су делимично и из сведочанства Зоране Бјеловић, ћерке архитекте Бјеловића.
Ратна слика истог угла Змај Јовине, у првом плану је немачки бункер. Иза бункера је зграда у Змај Јовиној 4, поново друга с десна.
Пише mmilovan (преузето са Скаја): "Kad smo već kod Lotos bara da pomenem i jedan detalj koji sam saznao od sestrića arhitekte Jovana Bjelovića, Miodraga Novakovića. Bjelović je projektovao ovu zgradu u Zmaj Jovinoj (od svojih sredstava i za sebe) i na poslednjem spratu je stanovao u bogato opremljenoj garsonjeri (mislim da je izgubio ženu, pa je pred rat živeo kao samac). Za njegov stan se iz Lotos bara dopremala hrana posebnim liftom, tada se tako moglo živeti kao ugledni arhitekta. Svojevremeno sam video fotografije te garsonjere, bio je to zaista prelepo opremljen prostor.
I sad vrhunac priče: "Lotos bar" bio je pred rat jedan od NAJSKUPLJE opremljenih lokala u Beogradu. Opremanje ovog reprezentativnog lokala stajalo je kao cela zgrada u Zmaj Jovinoj...i koliko sam razumeo, lokal nije imao veze sa potonjom namenom koja mu je dodeljena (striptiz bar i zabava za vojsku).
Zidovi su bili obrađeni posebnim drvenim reljefima koje su izrađivali naši eminentni vajari (ne znam da li to još postoji ili je uništeno), mnogi detalji ovog restorana su rađeni kao unikatni (bravarija i slično). Ovu priču o ekskluzivnosti mesta, potvrdio mi je pre petnaestak godina jedan krojač koji je tu, u pasažu zgrade imao lokal još od pre rata. Tada je to bio simpatičan stari čikica koji je pristao da štedro podeli priču o "Lotos baru". Ne znam da li je i pre rata ovaj lokal nosio isto ime.
...
U međuspratu ove zgrade dugo je radila škola igranja koju je držao neki Rus, izbeglica. Ako sam dobro primetio, danas više ne postoji originalna staklena pregrada mezanina kao što je bila zamišljena projektom i izvedena prema ulici - neko je to prepravio da izgleda "ljepše i starije"."
У вези Лотос бара још једно сведочаство: "Признајем, завирио сам пар пута у Лотос бар, као и у бар Метропола. Била су то отужна места, са страним студентима (са Блиског истока) и оцвалим девојкама."
Новија слика исте зграде. У подножју се опет види Лотос бар.Тај ноћни клуб оживео је 2009. године Бошко Радоњић, држављанин САД, контроверзни припадник групе која је покушала да организује атентат на Тита, лични пријатељ Џона Готија, између осталог. Радоњић је преминуо у марту ове године.
Архитекта Бјеловић је почетком педесетих емигрирао у Бразил. Преминуо је у Сао Паолу 1977. године.
Васина између Змај Јовине и капетан Мишиног здања. У десној згради се налазила кафана Српска краљица, позната као Кијаметова кафана. На њеном месту је данас предратна вишеспратница углављена између поште на углу са Змај Јовином и мањег крила Филозофског факултета.
(др Јован Богичевић је мој деда)Ispravite me ako nije bocni kiosk na "Zagreb"-u (vidi se slovo R) na pocetku KM. gradjank
Mislim da je bila i da je reč o onom penastom sladoledu ispred „Balkana”.
Kad se već javljaju netalentovanje forenz. mustre, da i ja dam doprinos neforez. zbrci: Mislim da je ovo ipsred Teraz. Kasine, znači nije u Zg ili VML, u širem smislu na Balkanu.
Izvinjavam se, i vise se ne upustam u forenziku - jeste Kasina, kada se iz Bezistana skrene odmah desno. Secam se i aparata za penasti sladoled i dodatnih djakonija koje su prodavali. Eh ... greska! Bravo MZ. gradjank
Tačno. Stubovi ispod su prepoznatljivi.
Ovuda sam prolazio samo 37 godina dolazeći na posao
Jednom i ja da nešto potrefim. Pravi sam Putnik...ma, kakvi Traveler?! Zovite me kraće: Velekasina!
На фотографији из колекције Благоја и Светозара Јовичића, из двадесетих година, види се поглед са Топличиног венца ка Змај Јовиној.
На панорами сликаној нешто касније, стрелица показује правац и смер претходне фотографије.
Са адресом Змај Јовина 4 дуго је одоловела ова кућица, друга с десне стране.
На локацији поменуте кућице архитекта Јован Бјеловић подигао је 1940. године сопствену зграду. Пише Милан Просен у Наслеђу VI: "...у сутерену се налазио гласовити Лотос бар, у приземљу ка улици и у 38 метара дугом пасажу били су дућани, у мезанину су смештени бирои, на вишим етажама станови, док се на последњој етажи налазио луксузни апартман Јована Бјеловића. Сувласник овог објекта...био је Бјеловићев кум Јарослав Моравец, који је био власник Лотос бара...". Подаци су делимично и из сведочанства Зоране Бјеловић, ћерке архитекте Бјеловића.
Ратна слика истог угла Змај Јовине, у првом плану је немачки бункер. Иза бункера је зграда у Змај Јовиној 4, поново друга с десна.
Пише mmilovan (преузето са Скаја): "Kad smo već kod Lotos bara da pomenem i jedan detalj koji sam saznao od sestrića arhitekte Jovana Bjelovića, Miodraga Novakovića. Bjelović je projektovao ovu zgradu u Zmaj Jovinoj (od svojih sredstava i za sebe) i na poslednjem spratu je stanovao u bogato opremljenoj garsonjeri (mislim da je izgubio ženu, pa je pred rat živeo kao samac). Za njegov stan se iz Lotos bara dopremala hrana posebnim liftom, tada se tako moglo živeti kao ugledni arhitekta. Svojevremeno sam video fotografije te garsonjere, bio je to zaista prelepo opremljen prostor.
I sad vrhunac priče: "Lotos bar" bio je pred rat jedan od NAJSKUPLJE opremljenih lokala u Beogradu. Opremanje ovog reprezentativnog lokala stajalo je kao cela zgrada u Zmaj Jovinoj...i koliko sam razumeo, lokal nije imao veze sa potonjom namenom koja mu je dodeljena (striptiz bar i zabava za vojsku).
Zidovi su bili obrađeni posebnim drvenim reljefima koje su izrađivali naši eminentni vajari (ne znam da li to još postoji ili je uništeno), mnogi detalji ovog restorana su rađeni kao unikatni (bravarija i slično). Ovu priču o ekskluzivnosti mesta, potvrdio mi je pre petnaestak godina jedan krojač koji je tu, u pasažu zgrade imao lokal još od pre rata. Tada je to bio simpatičan stari čikica koji je pristao da štedro podeli priču o "Lotos baru". Ne znam da li je i pre rata ovaj lokal nosio isto ime.
...
U međuspratu ove zgrade dugo je radila škola igranja koju je držao neki Rus, izbeglica. Ako sam dobro primetio, danas više ne postoji originalna staklena pregrada mezanina kao što je bila zamišljena projektom i izvedena prema ulici - neko je to prepravio da izgleda "ljepše i starije"."
У вези Лотос бара још једно сведочаство: "Признајем, завирио сам пар пута у Лотос бар, као и у бар Метропола. Била су то отужна места, са страним студентима (са Блиског истока) и оцвалим девојкама."
Новија слика исте зграде. У подножју се опет види Лотос бар.Тај ноћни клуб оживео је 2009. године Бошко Радоњић, држављанин САД, контроверзни припадник групе која је покушала да организује атентат на Тита, лични пријатељ Џона Готија, између осталог. Радоњић је преминуо у марту ове године.
Архитекта Бјеловић је почетком педесетих емигрирао у Бразил. Преминуо је у Сао Паолу 1977. године.
Панорама с краја седамдесетих, или чак почетка осамдесетих. Већа резолуција.
Основна школа Бранко Радичевић у Блоку 45.
Угао Масарикове и Ресавске, некадашња Официрска задруга. Пише на прочељу: "22. децембар, предузеће за израду официрске и цивилне одеће и обуће".
Васина између Змај Јовине и капетан Мишиног здања. У десној згради се налазила кафана Српска краљица, позната као Кијаметова кафана. На њеном месту је данас предратна вишеспратница углављена између поште на углу са Змај Јовином и мањег крила Филозофског факултета.