Југословенски павиљон на Светској изложби у Барселони 1929. год. Архтекта Драгиша Брашован.
Брашован је касније у сећањима писао како му је главна награда на изложби у Барселони "преко ноћи" одузета
притиском који је на жири вршио утицајни Мис ван дер Рое (Mies van der Rohe), архитекта немачког павиљона.
Угао Милешевске и Радослава Грујића (раније Божидара Аџије, још раније Војводе Протића). Архитекта Драгиша Брашован, сопствена кућа.
Изфрађена 1931. год. Кућа је срушена у II светском рату.
Убрзо после куповине Лазаревићеве куће, Спасић одлучује да подигне зграду на дворишној згради са Обилићевог венца.
Зграда ће нићи 1913. године. Није познато ко је њен аутор. Њена данашња адреса је Обилићев венац 17.
Зграда је крајем педесетих мутирала у функционално чудовиште.
Мислим да сам негде прочитао да је пројектант ове зграде (до нивоа првог спрата) Никола Несторовић, као и да је зграда накнадно надзидана за још један спрат по пројекту неког другог архитекте.
Треба проверити.
Фотографија зграде на Обилићевом венцу 17 је преузета из књиге Богдана Несторовића Архитектура Србије у XIX веку
(2006, Art Press). Претпостављам да је фотографија део породичне фотодокументације Несторовића, и пошто је зграда
подигнута у исто време кад и Гранд пасаж, и ја сам мислио да је и она дело Николе Несторовића. А онда прочитам
текст Тијане Борић у Архитектура и урбанизам, где она недвосмислено каже да није познат њен аутор. Вероватно је
ипак Несторовићева. Иначе, слика је сигурно "историјска", настала одмах после изградње.
Југословенски павиљон на Светској изложби у Барселони 1929. год. Архтекта Драгиша Брашован.
Брашован је касније у сећањима писао како му је главна награда на изложби у Барселони "преко ноћи" одузета
притиском који је на жири вршио утицајни Мис ван дер Рое (Mies van der Rohe), архитекта немачког павиљона.
Угао Милешевске и Радослава Грујића (раније Божидара Аџије, још раније Војводе Протића). Архитекта Драгиша Брашован, сопствена кућа.
Изфрађена 1931. год. Кућа је срушена у II светском рату.
Кућа трговца Душана Лазића, изграђена 1932. год. Архитекта Драгиша Брашован.
Зграда ће нићи 1913. године. Није познато ко је њен аутор. Њена данашња адреса је Обилићев венац 17.
Зграда је крајем педесетих мутирала у функционално чудовиште.
Мислим да сам негде прочитао да је пројектант ове зграде (до нивоа првог спрата) Никола Несторовић, као и да је зграда накнадно надзидана за још један спрат по пројекту неког другог архитекте.
Треба проверити.
Фотографија зграде на Обилићевом венцу 17 је преузета из књиге Богдана Несторовића Архитектура Србије у XIX веку
(2006, Art Press). Претпостављам да је фотографија део породичне фотодокументације Несторовића, и пошто је зграда
подигнута у исто време кад и Гранд пасаж, и ја сам мислио да је и она дело Николе Несторовића. А онда прочитам
текст Тијане Борић у Архитектура и урбанизам, где она недвосмислено каже да није познат њен аутор. Вероватно је
ипак Несторовићева. Иначе, слика је сигурно "историјска", настала одмах после изградње.
Сећате ли се где је била ова вратарска собица? На углу Скадарске и 29 новембра, на самом улазу у Скадарлију. Данас је претворена у излог
Сећате ли се где је била ова вратарска собица? На углу Скадарске и 29 новембра, на самом улазу у Скадарлију. Данас је претворена у излог
A ja sam bio ubeđen da je to zgrada u Kapetan Mišinoj.
Има ли још оваквих стена на Калемегдану, или сам ја била мала?
Има ли још оваквих стена на Калемегдану, или сам ја била мала?
Meni ovo liči na Zoo-vrt. U pozadini je Beko. Možda tamo gde su labudovi, zebre...ili iznad foka. Inače van Zoo-a nema ovakvih stenovitih kreacija.
Slika pozajmljena sa sajta o Starom Donjem Milanovcu.