Прва панорама из 1929. показује неуређене површине испод, тада већ изграђеног, Павиљона Цвијете Зузорић
на Малом Калемегдану. Доле се лепо види зграда Средње техничке школе, данас Ваздухопловне академије,
лево је угао Цара Душана и Тадеуша Кошћушка.
Сличан призор из другог угла, годину две касније. У позадини се види како ниче зграда Завода за израду војне одеће до Средње техничке школе.
1931. године уређено је најпре дечије игралиште. У позадини зграда Завода је скоро готова.
До 1935. године све површине претворене су у парк.
А онда су годину дана касније исти простор окупирали овакви ликови.
У почетку Зоолошки врт имао је 306 врста птица и 83 врсте сисара, од тога 17 врста мајмуна. Површина од 3,5 хектара касније ће нарасти
до 7 хектара. План врта из 1939. године.
И две новије панораме.
У међувремену, некадашњи Завод за израду војне одеће постаје Београдска конфекција, Беко.
Стечај фирме проглашен је 2002. године и од тада ј у току неуспешна продаја 40% државног пакета акција. Унутар фабрике данас нема машина.
Прва панорама из 1929. показује неуређене површине испод, тада већ изграђеног, Павиљона Цвијете Зузорић
на Малом Калемегдану. Доле се лепо види зграда Средње техничке школе, данас Ваздухопловне академије,
лево је угао Цара Душана и Тадеуша Кошћушка.
Сличан призор из другог угла, годину две касније. У позадини се види како ниче зграда Завода за израду војне одеће до Средње техничке школе.
1931. године уређено је најпре дечије игралиште. У позадини зграда Завода је скоро готова.
До 1935. године све површине претворене су у парк.
А онда су годину дана касније исти простор окупирали овакви ликови.
У почетку Зоолошки врт имао је 306 врста птица и 83 врсте сисара, од тога 17 врста мајмуна. Површина од 3,5 хектара касније ће нарасти
до 7 хектара. План врта из 1939. године.
И две новије панораме.
У међувремену, некадашњи Завод за израду војне одеће постаје Београдска конфекција, Беко.
Стечај фирме проглашен је 2002. године и од тада ј у току неуспешна продаја 40% државног пакета акција. Унутар фабрике данас нема машина.
Ако има заинтересованих за Панђелину зграду и некадашњу 2. гимназију: пред крај њиховог постојања, када су неки од нас већ шврљали земљиним шаром:
око 1955.
Фонтана је још у пројекту.
не само "заинтересованих", него ФАСЦИНИРАНИХ! Распитивањем о овом простору, сазнала сам да је у згради, коју је краткотрајно користила Друга гимназија, била музичка школа 1953. године. Хвала, установи "Oтац & Син"
Надам се да ову слику нисам стављао (мало сам побркао шта сам стављао од Новог Београда последњих месеци), сквер код Општине, поглед на улицу Париске комуне, густ саобраћај, негде око 1962:
А тај Панђела се звао Јован, био Цинцарин и касапин. Имао је неколико касапница по Београду, а доста меса је лиферовао војскама: прво турској, а после 1867. и српској. На Батал џамији је купио воћњак и подигао једноспратну зграду у којој је била механа: кафана са собама на спрату... Остало је историја.
Текст који је давно поставио, вероватно, Влада Анђелковић:
Цитат:
KUĆA KNJIŽEVNIKA I DIPLOMATE MATIJE BANA
Vešt i okretan diplomata, Srbin katoličke vere iz Dubrovnika i književnik, Matija Ban ubrzo je po dolasku u Beogradu
1844. godine podigao je na Varoš-kapiji u Gospodskoj ulici broj 24, danas Brankovoj ulici, veliku i za ono vreme vrlo
luksuznu opremljenu kuću. Taj otmeni Dubrovčanin, "majstor tople i lepe reči", potpuno utopljen u Beogradsku
svakodnevnicu, a uz to i neodoljivo simpatičan, duhovit i visokoobrazovani pisac, novinar i diplomata od karijere, popularan
i rado viđeni gost po svim otmenim Beogradskim salonima, za sebe je govorio da je poput Miloša Obilića i Kraljević Markа
„Srbenda od glave do pete".
...
Svoju prostranu kuću u Gospodskoj ulici broj 24. I Ban je ukrasio "divnim nameštajem nabavljenim u Novom Sadu, Pešti i Beču",
tako, da je ona po svome unutrašnjem uređenju, ličila na pravi mali dvorac. U ovom intimnog i prijatnom ambijentu Ban je počeo
da drži "posela" 1847 godine, i sa "puno volje i ljubav" držao ih je sve do svoje smrti 1903. godine. A kada se Banova starija kći,
Poleksija, slikarka, udala za svog kolegu, akademskog slikara, Stevu Todorovića, posela u Banovom domu su oživela, jer je
Todorović bio veseo i izrazito društven čovek. Tada su u Banovu kuću počeli da dolaze mladi slikari; Titelbah, Paja Jovanović
i mnogi drugi.
Da li neko ima sliku ili išta zna o zgradi pošte koja se nalazila na Dedinju pored Belog dvora? Naime moj deda je 30tih godina bio upravnik te pošte a tada su upravnici sa porodicom živeli u službenim stanovima u zgradama pošte. Sećam se priča kako su tada kraljevići Andrej i Tomislav dolazili uz ogradu ne bi li se igrali sa ostalom decom i kako su ih guvernante jurile da se ne mešaju sa običnim svetom. E sad od dodatnih informacija znam da se pošta nalazila u zgradi do koje se stizalo putem odmah do dvorske kapije (da je postojala rampa i straža), i da je kasnije sve to bilo nedostupno zbog Tita i pošto se sve to tretiralo kao vojni kompleks (predpostavljam da je pošta ukinuta sa tog mesta). Još znam da su to u familiji zvali zgrada stare patrijaršije iako mislim da je možda pre u pitanju neki patrijaršijski dom ili nešto tog tipa. Interesantno je da je na raznim mestima rečeno da je zemljište na kome je Dvor izgradjen kupljeno od Srpske Patrijaršije, što dodatno potkrepljuje ovu priču o nazivu zgrade. Na Bingu nešto neće da prikaže zgrade u toj zoni već samo satelitski pogled. Ja sumnjam na dve zgrade koje se vide desno od ulaza iza (ili ispred) zgrade Maršalata, mada ima nekih zgrada i iza Meštrovićevog paviljona.
Надам се да ову слику нисам стављао (мало сам побркао шта сам стављао од Новог Београда последњих месеци), сквер код Општине, поглед на улицу Париске комуне, густ саобраћај, негде око 1962:
Неколико година касније, исти блок са контра стране.
Париске комуне мало ниже, поред Робне куће Београд.
Прва панорама из 1929. показује неуређене површине испод, тада већ изграђеног, Павиљона Цвијете Зузорић
на Малом Калемегдану. Доле се лепо види зграда Средње техничке школе, данас Ваздухопловне академије,
лево је угао Цара Душана и Тадеуша Кошћушка.
Сличан призор из другог угла, годину две касније. У позадини се види како ниче зграда Завода за израду војне одеће до Средње техничке школе.
1931. године уређено је најпре дечије игралиште. У позадини зграда Завода је скоро готова.
До 1935. године све површине претворене су у парк.
А онда су годину дана касније исти простор окупирали овакви ликови.
У почетку Зоолошки врт имао је 306 врста птица и 83 врсте сисара, од тога 17 врста мајмуна. Површина од 3,5 хектара касније ће нарасти
до 7 хектара. План врта из 1939. године.
И две новије панораме.
У међувремену, некадашњи Завод за израду војне одеће постаје Београдска конфекција, Беко.
Стечај фирме проглашен је 2002. године и од тада ј у току неуспешна продаја 40% државног пакета акција. Унутар фабрике данас нема машина.
Зграда трговца Ћировића, грађена од 1932. до 1935. године, архитекта Миладин Прљевић.
Прва панорама из 1929. показује неуређене површине испод, тада већ изграђеног, Павиљона Цвијете Зузорић
на Малом Калемегдану. Доле се лепо види зграда Средње техничке школе, данас Ваздухопловне академије,
лево је угао Цара Душана и Тадеуша Кошћушка.
Сличан призор из другог угла, годину две касније. У позадини се види како ниче зграда Завода за израду војне одеће до Средње техничке школе.
1931. године уређено је најпре дечије игралиште. У позадини зграда Завода је скоро готова.
До 1935. године све површине претворене су у парк.
А онда су годину дана касније исти простор окупирали овакви ликови.
У почетку Зоолошки врт имао је 306 врста птица и 83 врсте сисара, од тога 17 врста мајмуна. Површина од 3,5 хектара касније ће нарасти
до 7 хектара. План врта из 1939. године.
И две новије панораме.
У међувремену, некадашњи Завод за израду војне одеће постаје Београдска конфекција, Беко.
Стечај фирме проглашен је 2002. године и од тада ј у току неуспешна продаја 40% државног пакета акција. Унутар фабрике данас нема машина.
око 1955.
Фонтана је још у пројекту.
не само "заинтересованих", него ФАСЦИНИРАНИХ! Распитивањем о овом простору, сазнала сам да је у згради, коју је краткотрајно користила Друга гимназија, била музичка школа 1953. године. Хвала, установи "Oтац & Син"
Текст који је давно поставио, вероватно, Влада Анђелковић:
Vešt i okretan diplomata, Srbin katoličke vere iz Dubrovnika i književnik, Matija Ban ubrzo je po dolasku u Beogradu
1844. godine podigao je na Varoš-kapiji u Gospodskoj ulici broj 24, danas Brankovoj ulici, veliku i za ono vreme vrlo
luksuznu opremljenu kuću. Taj otmeni Dubrovčanin, "majstor tople i lepe reči", potpuno utopljen u Beogradsku
svakodnevnicu, a uz to i neodoljivo simpatičan, duhovit i visokoobrazovani pisac, novinar i diplomata od karijere, popularan
i rado viđeni gost po svim otmenim Beogradskim salonima, za sebe je govorio da je poput Miloša Obilića i Kraljević Markа
„Srbenda od glave do pete".
...
Svoju prostranu kuću u Gospodskoj ulici broj 24. I Ban je ukrasio "divnim nameštajem nabavljenim u Novom Sadu, Pešti i Beču",
tako, da je ona po svome unutrašnjem uređenju, ličila na pravi mali dvorac. U ovom intimnog i prijatnom ambijentu Ban je počeo
da drži "posela" 1847 godine, i sa "puno volje i ljubav" držao ih je sve do svoje smrti 1903. godine. A kada se Banova starija kći,
Poleksija, slikarka, udala za svog kolegu, akademskog slikara, Stevu Todorovića, posela u Banovom domu su oživela, jer je
Todorović bio veseo i izrazito društven čovek. Tada su u Banovu kuću počeli da dolaze mladi slikari; Titelbah, Paja Jovanović
i mnogi drugi.
Неколико година касније, исти блок са контра стране.
Париске комуне мало ниже, поред Робне куће Београд.
И унтрашњост робне куће.