Још две панораме Ташмајдана из средине шездесетих...
...za ovu lepu ispovest kupiću ti sladoled, ali veeeelikiiii!
... kasnis 50. godina! Daj ti jedan DINGAC ili bar neku zescu fotku (al' made in ti). g.
Dingača nemam, ali evo nekoliko fotografija iz Beograda 1988.
Nisu žestoke, ali su bar melanholične!
Do sada nisu objavljene, našao sam slajdove među onima sa Milićem od Mačve......
На адреси Коларчева 7 Живко Кузмановић је 1890. године саградио једноспратницу по пројекту
Константина Јовановића (на слици скроз десно)...
...али, битније је оно што се види у подножју.
Опет агенција Путник са друге локације...
Лепо се види на слици да је Путник био и преставник фирме Compagnie Internationale des Wagons-Lits.
Ту су се продавале карте за чувену линију Оријент експрес.
Само годину дана пре скраћивања трасе Оријент експреса када је Истамбул избачен као последња дестинација,
1976. године снимљен је домаћи филм Вагон Ли, са Божидарком Фрајт у главној улози. На слици БФ.
После премијере филма у јануару 1976. године, Божидарка Фрајт сазнаје шта се десило са њеном породицом
током II светског рата:
Цитат:
Рођена је као Божидарка Грубљешић 1940. године у селу Велика Жуљевица под Козаром. Године 1942. за вријеме Козарачке офанзиве усташе су стрељале њену мајку Виду, а једногодишњу Божидарку заједно са хиљадама козарачке деце депортовали, прво у логор за децу у Сиску, а затим у прихватилиште Црвеног крста у Загребу. Ту су је усвојили су Катарина и Стјепан Фрајт, супружници без деце, који су је одгајили као своју ћерку и дали јој своје презиме. Тек је 1976. године сазнала своје право порекло, када ју је пронашла њена тетка Дара Грубљешић, првоборац са Козаре и испричала јој истину о њеном пореклу. Божидарка данас живи у Загребу. Њена ћерка је Бојана Грегорић, позната хрватска глумица.
Претпостављам да то питаш да би видео какав је био Лотос бар пре сто година, али нажалост одговор је негативан, по свој прилици да је ово само парче веће фотографије коју ћемо у целини вероватно видети у некој будућности.
Ред је да одгонетнем једину преосталу:
Рушење штампарије "Радиша Тимотић" у Јакшићевој 9.
Alex_ZR је написао/ла:
Slucajni Setac је написао/ла:
Ваше не-покушавање да одговорите на моје погађалице ме уопште не обесхрабрује, ево још једне, слика је из 1977:
Рушење штампарије "Радиша Тимотић" у Јакшићевој 9.
Алекс, бинго. У коментару ове фотографије стоји да је ова зграда која се види с леђа Панђелина кућа у Кнез Михајловој. Нешто више о њој кроз овај цитат: Панђелина кућа у Кнез-Михаиловој 37 саграђена је 1872. године. Кад је саграђена, имала је приземље и спрат и најбогатије украшену фасаду у граду. Надзиђивање другог спрата усклађено с првобитним решењем урађено је 1901. године по пројекту другог познатог српског архитекте. Кућу је исте године купио Никола Спасић и оставио је Инвалидском фонду св. Ђорђа. Никола Спасић, познати београдски трговац, био је и велики народни добротвор који је српском народу за подизање болница, Дома за сироте и изнемогле и на опште привредне циљеве, завештао целокупно своје имање. Педесетих година 20. века кућа је неспретно надзидана за још два спрата. Са зградом преко пута, кућом трговца Радована Барловца у Кнез-Михаиловој 40 коју је такође пројектовао Бугарски, у време настанка остављала је утисак јединствене целине. Кућа Радована Барловца подигнута је 1875. године на месту где се пре тога налазио Јамандијин храм. Она је око 1920. године надзидана за два спрата са стилским особинама нижих спратова и тако постала прва четвороспратница у улици.
(текст (о архитекти А. Бугарском) преузет са форума о архитектури (serbianforum.org/ostale-umetnosti/33952-arhitektura-4.html) који је написао члан сенди)
Interesantno je da je kuća Bugarskog još pre Drugog svetskog rata delimično porušena i "presečena", što je detalj na koji je vrlo malo skretana pažnja.
На адреси Коларчева 7 Живко Кузмановић је 1890. године саградио једноспратницу по пројекту
Константина Јовановића (на слици скроз десно)...
...али, битније је оно што се види у подножју.
У приземљу ове зграде, десно од улаза, види се излог са натписом "Антон Бенце и син". У питању је фабрика намештаја из Великог Бечкерека, основана 1863. После рата је радила под именом "Жарко Зрењанин". Престала са радом почетком 21. века. У њеним погонима се сада производе купатилски производи једне словеначке фирме. Извињавам се на дигресији.
Још две панораме Ташмајдана из средине шездесетих...
...za ovu lepu ispovest kupiću ti sladoled, ali veeeelikiiii!
... kasnis 50. godina! Daj ti jedan DINGAC ili bar neku zescu fotku (al' made in ti). g.
Dingača nemam, ali evo nekoliko fotografija iz Beograda 1988.
http://www.politikin-zabavnik.rs/pz/content/azbuka-fotografske-estetike?page=61#comment-29677Nisu žestoke, ali su bar melanholične!
Do sada nisu objavljene, našao sam slajdove među onima sa Milićem od Mačve......
На адреси Коларчева 7 Живко Кузмановић је 1890. године саградио једноспратницу по пројекту
Константина Јовановића (на слици скроз десно)...
...али, битније је оно што се види у подножју.
Опет агенција Путник са друге локације...
Лепо се види на слици да је Путник био и преставник фирме Compagnie Internationale des Wagons-Lits.
Ту су се продавале карте за чувену линију Оријент експрес.
Само годину дана пре скраћивања трасе Оријент експреса када је Истамбул избачен као последња дестинација,
1976. године снимљен је домаћи филм Вагон Ли, са Божидарком Фрајт у главној улози. На слици БФ.
После премијере филма у јануару 1976. године, Божидарка Фрајт сазнаје шта се десило са њеном породицом
током II светског рата:
А јел' ово цела фотографија или има још?
Претпостављам да то питаш да би видео какав је био Лотос бар пре сто година, али нажалост одговор је негативан, по свој прилици да је ово само парче веће фотографије коју ћемо у целини вероватно видети у некој будућности.
Ред је да одгонетнем једину преосталу:
Херцеговачка, пре више од 100 година.
Рушење штампарије "Радиша Тимотић" у Јакшићевој 9.
Алекс, бинго. У коментару ове фотографије стоји да је ова зграда која се види с леђа Панђелина кућа у Кнез Михајловој. Нешто више о њој кроз овај цитат:
Панђелина кућа у Кнез-Михаиловој 37 саграђена је 1872. године. Кад је саграђена, имала је приземље и спрат и најбогатије украшену фасаду у граду. Надзиђивање другог спрата усклађено с првобитним решењем урађено је 1901. године по пројекту другог познатог српског архитекте. Кућу је исте године купио Никола Спасић и оставио је Инвалидском фонду св. Ђорђа. Никола Спасић, познати београдски трговац, био је и велики народни добротвор који је српском народу за подизање болница, Дома за сироте и изнемогле и на опште привредне циљеве, завештао целокупно своје имање. Педесетих година 20. века кућа је неспретно надзидана за још два спрата. Са зградом преко пута, кућом трговца Радована Барловца у Кнез-Михаиловој 40 коју је такође пројектовао Бугарски, у време настанка остављала је утисак јединствене целине. Кућа Радована Барловца подигнута је 1875. године на месту где се пре тога налазио Јамандијин храм. Она је око 1920. године надзидана за два спрата са стилским особинама нижих спратова и тако постала прва четвороспратница у улици.
(текст (о архитекти А. Бугарском) преузет са форума о архитектури (serbianforum.org/ostale-umetnosti/33952-arhitektura-4.html) који је написао члан сенди)
Ми пионири малени не знамо где је (било) Југодрво, али знамо за Лотос бар: угао КМ и ЗЈ.
А јел' ово цела фотографија или има још?
Има још, али не оног "још", него овог "још".
Кућа Тихомира Марковића Шапчанина, саграђена седамдесетих година XIX века, архитекта Александар Бугарски.
На адреси Коларчева 7 Живко Кузмановић је 1890. године саградио једноспратницу по пројекту
Константина Јовановића (на слици скроз десно)...
...али, битније је оно што се види у подножју.
У приземљу ове зграде, десно од улаза, види се излог са натписом "Антон Бенце и син". У питању је фабрика намештаја из Великог Бечкерека, основана 1863. После рата је радила под именом "Жарко Зрењанин". Престала са радом почетком 21. века. У њеним погонима се сада производе купатилски производи једне словеначке фирме. Извињавам се на дигресији.
Hvala! Mislim da sam ovakve slicne, sa groblja, vec video postovane na forumu. Da, veome lepe. g.
Опет агенција Путник са друге локације...
Лепо се види на слици да је Путник био и преставник фирме Compagnie Internationale des Wagons-Lits.
Ту су се продавале карте за чувену линију Оријент експрес.
Само годину дана пре скраћивања трасе Оријент експреса када је Истамбул избачен као последња дестинација.