Хотел Париз на Теразијама, подигнут око 1868. године, оригинални власник Анђелко Алексић Ћоса, дуго
година водио је Светозар Боторић. Сматра се да је хотел Боторић купио крајем XIX века и да га је водио
до почетка I светског рата. Јадна стара разгледница и њена два увеличана дела. Други приказује башту
хотела.
Изглед хотела са Теразија.
Боторић је 1908. године отворио Кинематографско позориште у хотелу Париз, први стални репертоарски
биоскоп у Београду. Део баште хотела претворен је у уску и дугачку салу, а платно је постављено
у средину простора. Филм се тако гледао са обе стране платна, с тим што је карта за оне који су филм
гледали као "у огледалу" била нижа. Боторић је филмове изнајмљивао у Будимпешти, у филијали
француске фирме Браћа Пате, плаћајући једну цену за документарне и неколико пута више за игране
филмове. Цена је формирана по километру траке. 1909. године Боторић је укупно приказао 56
километара филма. Три панораме, прва из 1915. године, друге две из двадесетих.
Светозар Боторић је 1911. године продуцирао први српски играни филм Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа. О судбини овог
филам писано је више пута. На један текст из Политике стар пет година лепо са наставља текст из Блица, објављен јуче.
.... najpodesnije i neobično povoljno do mestimično umereno - i odlično temperirano ! ... a di to sve ima - pa u Kasini, normalno :)...
... Bonđorno :)...
Хотел Париз на Теразијама, подигнут око 1868. године, оригинални власник Анђелко Алексић Ћоса, дуго
година водио је Светозар Боторић. Сматра се да је хотел Боторић купио крајем XIX века и да га је водио
до почетка I светског рата. Јадна стара разгледница и њена два увеличана дела. Други приказује башту
хотела.
Изглед хотела са Теразија.
Боторић је 1908. године отворио Кинематографско позориште у хотелу Париз, први стални репертоарски
биоскоп у Београду. Део баште хотела претворен је у уску и дугачку салу, а платно је постављено
у средину простора. Филм се тако гледао са обе стране платна, с тим што је карта за оне који су филм
гледали као "у огледалу" била нижа. Боторић је филмове изнајмљивао у Будимпешти, у филијали
француске фирме Браћа Пате, плаћајући једну цену за документарне и неколико пута више за игране
филмове. Цена је формирана по километру траке. 1909. године Боторић је укупно приказао 56
километара филма. Три панораме, прва из 1915. године, друге две из двадесетих.
Светозар Боторић је 1911. године продуцирао први српски играни филм Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа. О судбини овог
филам писано је више пута. На један текст из Политике стар пет година лепо са наставља текст из Блица, објављен јуче.