Описујући Зерек, односно улицу Краља Петра од Узун Миркове до Цара Душана, Бранислав Нушић каже и следеће:
Цитат:
Levu stranu Zereka, kada se pođe od današnje Uzun-Mirkove ulice, počinje ćir Nikola Šonda (otac fabrikanta čokolade i bankara Mihaila Šonde), a do ovoga Dangalo pamuklijaš, otac poznijega p-pukovnika Koste Naumovića-Dangala. Do Dangala je bila trgovina Mate Jovanovića, jedina na Zereku koja je imala firmu na evropski način. Ta firma je glasila: "Trgovina Mate Jovanovića kod pastirke". Do Mate je bio poznati Fiča jorgandžija a do ovoga čitav niz, četiri li pet, pamuklijaša gde se po ceo dan na ćepenku drndala vuna. Iza ovih pamuklijaša bio je sokačić a preko sokačića bakalnica Dume Jane, oca poznatoga beogradskog sudije Ðorđa Jane. Do Dume je bio čiča Vasiljko papudžija a do ovoga Andreja berberin. Do berberina je bila kuća ćir-Ničina a odmah do nje znameniti Pelivan, preteča svih današnjih Pelivanovića koji su se toliko razmnožili po Beogradu. Do Pelivana je bila Hodžina kafana a zatim prostrana poljana na kojoj je bila i džamija, ova koja se i danas održala.
Изгледа да су постојале две гране Пеливановића, једна од њих је држала посластичарницу коју Нушић спомиње у Краља Петра. Она је била
позната и као Стари Пеливан. Отворена је у XIX веку, али не могу да проценим када. Ево је на адреси Краља Петра 63.
Иста локација са Јеремијине слике.
Посластичарница је затворена деведесетих година. Данас је на њеном месту бутик Сузане Перић.
Овој посластичарници многи носталгичари из краја давали су епитет "најстарија" у Београду, али ево шта о томе каже она друга
грана Пеливановића (текст из Политике од пре пар дана):
Цитат:
Прву посластичарницу отворио је мој прадеда 1851. године на Тргу Републике, али је она срушена за време бомбардовања 1941.
Није му требало више од четири месеца да се врати послу, па је нови „Пеливан” освануо у Булевару краља Александра где и данас радимо.
Не знам где је посластичарница била пре рушења Стамбол капије, али се касније види на Тргу Републике. На слици је приказана парада
у време одржавања Свесоколског слета јуна 1930. године.
И посластичарница изблиза.
Али ни ово није најстарија посластирчарница у Београду. Пише Бранко Најхолд о цукерпекеру Сими Николићу: "Први "шећерни колачи"
стигли су у Београд из Земуна 1843. године, а и први београдски посластичар дошао је "из прека". Био је то Сима Николић, који је у Београду
отворио своју цукерпекерску радњу 1845. године."
Познавао сам већи број некадашњих Болијеваца (другови мог оца), али на фотографији коју сте поставили нисам препознао никога. Вероватно се ради о неком старијем или млађем разреду.
Имам још избледелих слика из Болијеа, а исто тако и још неких других материјала. Уколико се укаже интересовање за живот и рад српских средњошколаца у Француској за време Првог светског рата, поставићу то на форум.
Господине Дундо, хвала Вам на свим дугометражним прилозима о школовању српских шака у Француској.
Постоји и књига, коју ја немам, објављена 1930. године Сећање на Болије Д. Мирковића. Чини ми се,
по библиотекарској сигнатури у Библиотеци града Београда, да је чак и доступна за позајмљивање.
Зато следи и наставак приче неког будућег дана.
evo opet malo "mešanog mesa" za naš forum. Sličice uglavnom govore
same za sebe, jedino bih skrenuo pažnju na grupni snimak pred Senatom,
naime za one koji ne znaju radi se o palati Ministarstva saobraćaja u
okviru koje se iz Birčaninove ulice ulazilo u Senat Kraljevine
Jugoslavije; iako ista zgrada, deo ka Birčaninovoj je bio posebna
(građevinska) celina, koliko je meni poznato, a zanimljive su mi i ove
stilizovane gvozdene rešetke na vratima koje podsećaju na grb.
Za naseg Gavrila tu je i jedan snimak na krovu Ministarstva pošta
(Glavna pošta) iz septembra 1945, a nešto kasnije (januara 1970.) je
sa istog krova snimljena i Takovska ulica, danas već dosta izmenjena.
Umetnički stolar Dejan Jeremić se nalazi(o) u Severnom bulevaru sudeći
po adresnim knjigama (1940) iako sam ja prvo pomislio, naravno, na
Bulevar.
Prilažem i jedan interesantan amaterski predratni noćni snimak Berze
čiji sam negativ svojevremeno nabavio.
Столарска радња, Северни булевар
... hvala gosn. Milošu na izvanrednim fotkama ... po običaju su zaista sjajne :) ... nego, ovaj Severac mi je nešto sumnjiv, konfiguracija zgrada, a i kao da se vide neke šine (da li je gvozdeni tabanao Severcem ?) ... otvaram diskusiju :glasses: ...
Da zatvorim diskusiju :)
OVo ipak nije severni bulevar, ovo je Dzordza Vasingtona, ovo ograda od baste sto viri je od kafane Sablja Dimiskija http://img88.imageshack.us/img88/9568/sabljadimiskijajs.jpg Na slici se lepo vidi i izlog i vrata sa strane i svi detalji
Pozz!
evo opet malo "mešanog mesa" za naš forum. Sličice uglavnom govore
same za sebe, jedino bih skrenuo pažnju na grupni snimak pred Senatom,
naime za one koji ne znaju radi se o palati Ministarstva saobraćaja u
okviru koje se iz Birčaninove ulice ulazilo u Senat Kraljevine
Jugoslavije; iako ista zgrada, deo ka Birčaninovoj je bio posebna
(građevinska) celina, koliko je meni poznato, a zanimljive su mi i ove
stilizovane gvozdene rešetke na vratima koje podsećaju na grb.
Za naseg Gavrila tu je i jedan snimak na krovu Ministarstva pošta
(Glavna pošta) iz septembra 1945, a nešto kasnije (januara 1970.) je
sa istog krova snimljena i Takovska ulica, danas već dosta izmenjena.
Umetnički stolar Dejan Jeremić se nalazi(o) u Severnom bulevaru sudeći
po adresnim knjigama (1940) iako sam ja prvo pomislio, naravno, na
Bulevar.
Prilažem i jedan interesantan amaterski predratni noćni snimak Berze
čiji sam negativ svojevremeno nabavio.
Столарска радња, Северни булевар
... hvala gosn. Milošu na izvanrednim fotkama ... po običaju su zaista sjajne :) ... nego, ovaj Severac mi je nešto sumnjiv, konfiguracija zgrada, a i kao da se vide neke šine (da li je gvozdeni tabanao Severcem ?) ... otvaram diskusiju :glasses: ...
Da zatvorim diskusiju :)
OVo ipak nije severni bulevar, ovo je Dzordza Vasingtona, ovo ograda od baste sto viri je od kafane Sablja Dimiskija http://img88.imageshack.us/img88/9568/sabljadimiskijajs.jpg Na slici se lepo vidi i izlog i vrata sa strane i svi detalji
Pozz!
Ово би припадало оном другом делу форума, и отиће тамо чим саставим целу причу, сада само мали сегмент који сам обећао ММИЛОВАНУ:
Црква у Грделици, ММ рече да је дело Коруновића, и што јест, јест, личи на њега. Све би то било лепо да летос није стигао један наш гастарбајтер, решен да донира 40000 евра да се црква среди, ни то не би било спорно да ондашњи дунћери нису решили да мало дораде и украсе Коруновићев рад :( па сад црква изгледа овако:
Поред цркве је и свештеникова кућа/парохиски дом или коју већ функцију има, нисам стручњак, али по изгледу и њу је вероватно радио исти мајстор:
У доњем десном углу можете видети канте ЈУБ боје, заслужне са нови "стајлинг" цркве, тотално је ин....
Као што рекох о Грделици сам спремио читаву причу са брдом фотографија, чим ухватим времена да средим, биће на ван Београдском делу форума.
Описујући Зерек, односно улицу Краља Петра од Узун Миркове до Цара Душана, Бранислав Нушић каже и следеће:
Изгледа да су постојале две гране Пеливановића, једна од њих је држала посластичарницу коју Нушић спомиње у Краља Петра. Она је била
позната и као Стари Пеливан. Отворена је у XIX веку, али не могу да проценим када. Ево је на адреси Краља Петра 63.
Иста локација са Јеремијине слике.
Посластичарница је затворена деведесетих година. Данас је на њеном месту бутик Сузане Перић.
Овој посластичарници многи носталгичари из краја давали су епитет "најстарија" у Београду, али ево шта о томе каже она друга
грана Пеливановића (текст из Политике од пре пар дана):
Није му требало више од четири месеца да се врати послу, па је нови „Пеливан” освануо у Булевару краља Александра где и данас радимо.
Не знам где је посластичарница била пре рушења Стамбол капије, али се касније види на Тргу Републике. На слици је приказана парада
у време одржавања Свесоколског слета јуна 1930. године.
И посластичарница изблиза.
Али ни ово није најстарија посластирчарница у Београду. Пише Бранко Најхолд о цукерпекеру Сими Николићу: "Први "шећерни колачи"
стигли су у Београд из Земуна 1843. године, а и први београдски посластичар дошао је "из прека". Био је то Сима Николић, који је у Београду
отворио своју цукерпекерску радњу 1845. године."
Имам још избледелих слика из Болијеа, а исто тако и још неких других материјала. Уколико се укаже интересовање за живот и рад српских средњошколаца у Француској за време Првог светског рата, поставићу то на форум.
Господине Дундо, хвала Вам на свим дугометражним прилозима о школовању српских шака у Француској.
Постоји и књига, коју ја немам, објављена 1930. године Сећање на Болије Д. Мирковића. Чини ми се,
по библиотекарској сигнатури у Библиотеци града Београда, да је чак и доступна за позајмљивање.
Зато следи и наставак приче неког будућег дана.
Столарска радња, Северни булевар
... hvala gosn. Milošu na izvanrednim fotkama ... po običaju su zaista sjajne :) ... nego, ovaj Severac mi je nešto sumnjiv, konfiguracija zgrada, a i kao da se vide neke šine (da li je gvozdeni tabanao Severcem ?) ... otvaram diskusiju :glasses: ...
Da zatvorim diskusiju :)
OVo ipak nije severni bulevar, ovo je Dzordza Vasingtona, ovo ograda od baste sto viri je od kafane Sablja Dimiskija
http://img88.imageshack.us/img88/9568/sabljadimiskijajs.jpg
Na slici se lepo vidi i izlog i vrata sa strane i svi detalji
Pozz!
Столарска радња, Северни булевар
... hvala gosn. Milošu na izvanrednim fotkama ... po običaju su zaista sjajne :) ... nego, ovaj Severac mi je nešto sumnjiv, konfiguracija zgrada, a i kao da se vide neke šine (da li je gvozdeni tabanao Severcem ?) ... otvaram diskusiju :glasses: ...
Da zatvorim diskusiju :)
OVo ipak nije severni bulevar, ovo je Dzordza Vasingtona, ovo ograda od baste sto viri je od kafane Sablja Dimiskija
http://img88.imageshack.us/img88/9568/sabljadimiskijajs.jpg
Na slici se lepo vidi i izlog i vrata sa strane i svi detalji
Pozz!
А овде се види још лепше
Браво Твити!
Црква у Грделици, ММ рече да је дело Коруновића, и што јест, јест, личи на њега. Све би то било лепо да летос није стигао један наш гастарбајтер, решен да донира 40000 евра да се црква среди, ни то не би било спорно да ондашњи дунћери нису решили да мало дораде и украсе Коруновићев рад :( па сад црква изгледа овако:
Поред цркве је и свештеникова кућа/парохиски дом или коју већ функцију има, нисам стручњак, али по изгледу и њу је вероватно радио исти мајстор:
У доњем десном углу можете видети канте ЈУБ боје, заслужне са нови "стајлинг" цркве, тотално је ин....
Као што рекох о Грделици сам спремио читаву причу са брдом фотографија, чим ухватим времена да средим, биће на ван Београдском делу форума.
поздрав....